Da je Totenhem praktično uklet klub znaju odavno svi. Toliko izgubljenih finala, poslednji osvojeni trofej pre gotovo 17 godina, navijačima ovog kluba sigurno zadaju i previše muke, a sigurno ih dodatno zaboli podatak da većina igrača kada napusti klub, konačno uspe da se domogne trofeja. 

Kada je reč o bivšim igračima Totenhema koji su se okitili nekim trofejom, Hari Kejn je poslednji u nizu koji je skinuo „prokletstvo“. On je osvojio svoj prvi trofej u karijeri, nakog više od 5.000 dana, što za igrača tog kalibra zvuči gotovo neverovatno. 

No, Kejn je verovali ili ne 67 igrač po redu, koji je osvojio neki pehar, onda kada je napustio Severni London. Hari je prošao mlađe kategorije Totenhema, ali nije bio deo prvog tima kada je podignut poslednji trofej, onaj u Liga kupu. 

Pa da krenemo redom sa igračima kojima je svanulo, onog dana kada su napustili Vajt Hart Lejn. Njih 67 uspeli su da osvoje preko 200 trofeja, što dodatno pojačava bol svih onih kojima su Sparsi u srcu. 

Titulom u Bajernu, pored Kejna, okitio se još jedan bivši igrač, Erik Dajer, ali postoje i neka mnogo veća imena koja u dresu Totenhema nisu bila ni blizu trofeja. 

Velški reprezentativac i jedan od najboljih igrača u istoriji Totenhema, Garet Bejl je igrajući za Real i Los Anđeles osvojio čak 23 trofeja, od čega pet Liga šampiona, tri La Lige, Kup kralja, tri Superkupa Španije, isto toliko UEFA Superkupova, kao i četiri FIFA Svetska klupska prvenstva. Po odlasku u MLS, uzeo je kup i superkup. Bejlu je očigledno prijalo napuštanje Londona. 

Luka Modrić je od (po navijačima) najgoreg pojačanja, do najtrofejnijeg igrača u istoriji Reala, osvojio 26 trofeja. Sa Realom je osvojio sve što se moglo uzeti, a upravo je i on „probio led“ nakon odlaska iz Totenhema. U Totenhemu je bio i Kajl Voker, koji se trofejima kitio nakon prelaska u Mančester Siti. Šest Premijer liga, Liga šampiona, četiri Liga kupa, dva FA kupa, tri Komjuniti šilda... Kiran Tripije je po odlasku u Atletiko osvojio La Ligu, a onda se vratio u Englesku i sa Njukaslom osvojio Liga kup. Emerson Rojal sa Milanom ima Superkup Italije, a Lukas Moura sa Sao Paolom kup i superkup Brazila. Dimitar Berbatov je ostao upamćen kao jedan od ubojitijih napadača u svoje vreme, ali njegovi golovi Totenhemu nisu doneli titule. Po prelasku u Mančester Junajted, doneo je dve Premijer lige na Old Traford, Liga kup, Svetsko klupsko prvenstvo i dva Komjuniti šilda. Pest godina na Lejnu bio je i Tobi Aldervejled, trofeja nula. No, po odlasku u Kataru je osvojio kup sa Al Duhailom, a i svom matičnom Antverpenu je doneo titulu nakon decenija čekanja pre dve godine pogotkom u poslednjim trenucima sezone. Proboj na veliku scenu Kristijan Eriksen je imao upravo u Totenhemu, ali prve trofeje osvojio je sa Interom (Seriju A) i Mančester Junajtedom Liga kup i FA kup. Deandre Jedlin nije ostavio dublji trag u Premijer ligi, no sa Njukaslom je osvojio Čempionšip, a sa Interom iz Majamia KONKAKAF Ligu nacija i Liga kup. Erik Lamela je bio posebno voljen, ali umesto u kišnom Londonu, trofej je uzeo u Andaluziji, odnosno Ligu Evrope sa Seviljom. Brajan Hil je iste sezone bio na pozajmici u Sevilji i uzeo trofej. Tanguj Endombele je član Totenhema bio pet sezona, ali veći deo tog mandata proveo je na pozajmicama. Plodonosne su bile one u Napoliju i Galatasaraju. Na jugu Italije skudeto, u Istanbulu liga i Superkup. Identičan uspeh u Galatasaraju imao je i Davinson Sančez. Đovani Lo Selso je sa Argentinom osvojio Finalisimu 2022. godine, no upravo te sezone bio je pozajmljen Viljarealu. Godinu Ranije Huan Fojt i Etjen Kapue posuđeni su „žutoj podmornici“ i obojica su uzeli Ligu Evrope. Fojt se može pohvaliti i titulom prvaka sveta. Kameron Karter Vikers je produkt omladinske škole Totenhema, ali nikada nije opravdao očekivanja. Nakon brojnih pozajmica po Engleskoj, odlučio se na odlazak u Škotsku. Sa Seltikom je osvojio četiri Premijeršipa, tri Liga kupa i dva FA kupa. Uprkos slabijem kvalitetu fudbala u Škotskoj, ne može se umanjiti uspeh. Sa Seltikom se trofeja nakupio i legendarni golman, Džo Hart. Hart je sa Keltima uzeo tri titule prvaka, kao i po dva FA i Liga kupa. 

Viktor Vanjama je sa Seltikom dominirao Škotskom, pa se prelazak u Totenhem smatrao napretkom u karijeri. No, sa Sparsima samo pamti izgubljeno finale Lige šampiona. Po odlasku je osvojio prvenstvo Kanade sa Montrealom. Ne toliko atraktivno takmičenje, ali trofej je trofej. 

Karlos Vinisijus je u Totenhemu boravio samo na pozajmici, nije se ni naigrao pa nije ni čudo što nije osvojio trofej. Međutim, Benfika ga je slala na pozajmicu u PSV sa kojim je osvojio kup Holandije. Godinu kasnije vratio se u Fulam, a onda je poslat na pozajmicu u Galatasaraj, sa kojim je osvojio ligu. Očigledno mu London nikako ne prija. 

Rezervni golman Rome, Pjerluiđi Golini, imao je živopisnu karijeru, lutao je od kluba do kluba, a na sezonu je bio deo Totenhema, kao pozajmljen igrač Atalante. Kada ga je „Boginja“ posudila Napoliju, osvojio je Seriju A. Ni Vinsent Jansen se nije snašao u Severnom Londonu, pa je bio posuđen Fenerbahčeu, no ni tamo se nije proslavio. Otisnuo se čak u Meksiko i sa Monterejom osvojio ligu i kup, a onda se vratio u Evropu. Sa Antverpenom je 2023. godine uzeo duplu krunu. 

Benjamin Stambuli je kratko bio deo Totenhema, ali to mu je omogućilo transfer u PSŽ. Za godinu dana u prestonici Francuske, četiri trodeja, Liga, kup, Superkup i Liga kup. Nekadašnja brazilska vedeta Paulinjo je po odlasku započeo žetvu trofeja, doduše najviše u Kini. Sa tamošnjim Gvangžu Evergrandeom je osvojio tri titule, dva Superkupa, kup i Ligu šampiona Azije. Uz to, Evergrande ga je posudio Barseloni na sezonu, a u Kataloniji je proslavio duplu krunu. 

Fernando Ljorente je još jedan u nizu igrača koji se u Totenhemu nije naigrao, do trofeja nije ni mogao, ali po prelasku u Italiju osvojio je trofej. Sa Napolijem je osvojio kup 2020. godine. 

Džermejn Defo je apsolutna legenda belog dela Severnog Londona, ali na trofej je čekao do transfera u Rendžers. Titulu je osvojio u sezoni kada je Stiven Džerard predvodio „policajce“. Rafael Van Der Vart je još jedan legendarni fudbaler koji se titule domogao po „bekstvu“ iz Totenhema. Titulu je osvojio sa Mitjilandom 2018. Mađioničar sa loptom, ali čovek problematičnog ponašanja, Adel Tarabt stigao je 2007. godine u Totenhem kao veliko pojačanje. No luda glava mu nije dala da ostavi dublji trag. Nakon što je posuđen QPR-u, osvojio je Čempionšip, a prve ozbiljnije trofeje osvojio je sa Benfikom, titulu i Superkup. 

Kevin Prins Boateng je dve sezone bio deo Totenhema, ali osvojio je Seriju A i Superkup sa Milanom, DFB Kup sa Ajntrahtom i La Ligu sa Barselonom. Stariji ljubitelji se sigurno sećaju apsolutnih legendi Premijer lige, Klinta Dempsija i Robija Kina. Obojica su bili izuzetno voljeni u Totenhemu, ali trofeje su osvajali „preko bare“. Demps sa Sijetlom ima dva kupa, dok čuveni Irac ima tri kupa i Superkup sa LA Galaksijem. Đovani Dos Santos je jedan od onih igrača koji je oduševljavao potezima, ali sa Sparsima baš nije išlo. Trofeje je osvjao pre i posle mandata u Londonu. Nakon odlaska, bio je šampion Meksika sa Klub Amerikom, a ima i dva Gold kupa sa nacionalnim timom. Korejci obično donose radost Totenhemu, tako je bilo i sa Li Jung Pjoom. On je jedan od retkih igrača sa ove liste koji ima trofej sa Totenhemom, odnosno Liga kup 2008. No, nakon rastanka, Korejcu je krenulo na bolje, a Totenhemu ne baš. Sa Al Hilalom je osvojio dve duple krune, no valja napomenuti da je fudbal u Saudijskoj Arabiji tih godina bio daleko od ovoga što danas gledamo. Temu Tainio je takođe osvojio poslednji trofej sa Totenhemom, ali nakon odlaska je osvojio više. Sa Ajaksom ima titulu prvaka Holandije, a sa HJK Helsinkijem dve titule i kup u Finskoj. Didie Zokora je takođe bio deo ekipe koja se okitila Liga kupom, bio je i deo ekipe koja je naredne sezone izgubila finale, ali sa Seviljom je 2010. godine osvojio Kup kralja. Totenhem ga je očigledno „prokleo“ jer je Zokora sa Obalom Slonovače izgubio i dva finala Aafričkog kupa nacija. Vedran Ćorluka je iz Dinama došao u Mančester Siti, a onda prešao u Totenhem kako bi više igrao, no ispostaviće se da dolazak u Severni London nije tako plodonosan. Bio je deo ekipe koja je izgubila finale Liga kupa 2009. godine, a onda se nakon pozajmice u Leverkuzenu uputio u Moskvu. Sa Lokomotivom je bio deo jedne od najboljih generacija „železničara“. Uzeli su po titulu i superkup, kao i četiri kupa. Roman Pavljičenko je sa Ćorlukom osvojio titulu igrajući za Lokomotivu. Pogađate, i on je u Moskvu došao nakon staža u Totenhemu. 

Ipak, nisu svi po odlasku iz Totenhema osvajali trofeje na najvećoj sceni. Hari Vinks je sa Lesterom osvojio Čempionšip, Paulo Gazaniga je to uradio sa Fulamom, dok je Džek Klark osvojio plej-of Lige 1 sa Sanderlendom. Džon Onoma, je sa Fulamom osvojio prvo plej-of, a potom dve sezone kasnije i titulu u Čempionšipu, dok je apsolutni pobednik manje bitnih trofeja Džejmi O Hara. On je bio deo nekada ambicioznog projekta Bilerikaj Tauna, sa kojima je osvojio Istmian ligu (osmi rang), kao i dva Liga kupa u tom rangu, te jedan kup Eseksa. Majkl Doson, Džejk Livermor i Tom Hadlston su sa Halom osvojili plej-of Čempiošnipa, dok je pomalo zaboravljeni Egipćanin Hosam Gali u domovini dominirao sa Al Ahlijem. Plej-of ili titulu u Čempionšipu osvajali su i Niko Kranjčar, Radek Černi, Sebastian Basong, Adam Smit, Frejzer Kembel. Četvrtu ligu osvojio je Zeki Frajers, koga su verovatno zaboravili i navijači Totenhema. Džon Bostok je sa Nots Kauntijem osvojio plej-of Konferencije. Nekada mlada nada Hrvatskog fudbala Tomislav Gomelt ima kup Rumunije sa CFR Klužom, te Superkup Litvanije i drugu ligu Hrvatske. Sajmon Doukins je osvojio nižerazredne trofeje sa San Hozeom, Pol Žoze Mpoku kup sa Standardom iz Liježa, a gotovo nepoznati Bongani Kumalo četiri šampionata Južne Afrike. Tomas Pekart je širom Evrope osvajao trofeje, to je činio u Izraelu, Poljskoj i Grčkoj. 

Kada se sve sabere, veliki broj igrača ostavio je dubok trag u Totenhemu, ali retko ko je uspeo da se okiti trofejima u Severnom Londonu. Većina je uspela da pehare osvaja po odlasku, a nemali broj njih je napravio ipak, značajne karijere. Da li „pevce“ zaista prati neko prokletstvo ili je u pitanju neki organizacioni problem, manjak ambicija ili nešto sasvim drugo teško da ćemo saznati. Činjenice ipak govore, ukoliko ste profesionalni igrač i sanjate osvajanje velikog broja trofeja, imate lagan izbor. Samo ne idite u Totenhem.