Na stadionu "Linkoln Fajnenšl Fild" u Filadelfiji, pred gotovo 66.000 gledalaca, Čelsi je preživeo jednu od onih utakmica koje lako mogu da iskliznu iz ruku – ne zbog protivnika koji je bio nadmoćan, već zbog same prirode evolucije ovog tima. 

Pobedili su Palmeiras 2:1 i zakazali polufinale Svetskog klupskog prvenstva protiv Fluminensea. Bila je to utakmica tranzicije – ne samo rezultatske, već identitetske.

Prvi gol meča postigao je Kol Palmer u 16. minutu – elegantno primanje lopte između linija nakon pasa Trevora Čalobe i smirena egzekucija u dalji ugao. Bila je to demonstracija svega što je Palmer predstavljao za Čelsi: liderstvo bez obzira na godine, tehničku superiornost i osećaj za trenutak. I naravno, usledila je “Cold Palmer” proslava – podsetnik da ovaj tim, bez obzira na sve svoje promene, još ima svoj oslonac.

Ali prava priča utakmice nije bio Palmer. Bio je to Estevao.

Osamnaestogodišnji krilni napadač Palmeirasa, koji za par nedelja prelazi upravo u Čelsi za 34 miliona evra, izjednačio je početkom drugog poluvremena – golom koji se ne zaboravlja. Na desnom krilu je primio loptu, krenuo ka liniji i iz gotovo nemogućeg ugla raspalio po njoj – prečka, pa mreža. 

OH MY ESTÊVÃO 🤯pic.twitter.com/fKvNtqbqH4
(via @DAZNFootball)
— B/R Football (@brfootball) July 5, 2025
 

Stadion je eksplodirao, navijači Čelsija prećutno se složili: biće ovo sjajan dodatak klubu na Stamford bridžu.

Njegov nastup bio je sve ono što se očekuje od mladog fudbalera u tom uzrastu, ali retko i dobije – drčnost, tehnička suverenost i spremnost da rizikuje. Bio je to njegov prvi gol na turniru, a 12. u sezoni. Ako je ikada postojala dilema zašto je Čelsi toliko duboko posegao u džep – sada je više nema.

Na drugoj strani, meč je obeležio i debitantski start Endrija Santosa. Uoči utakmice izgledalo je da će Ris Džejms igrati u vezi, ali povreda u zagrevanju otvorila je prostor za 21-godišnjeg Brazilca, koji je odigrao zrelu, sigurnu partiju. U Mareskinom 3-1-5-1 sistemu, Santos je funkcionisao kao osovina koja je oslobađala Enca Fernandeza ka napred. Iako Palmeiras nije bio naročito agresivan u presingu, Santos je znao da zatvori prostor kada je trebalo – čitajući igru, presecanjem pasova i ne gubeći mirnoću.

Čelsi je, kao tim, pokazao dve dimenzije. Prva – ona iz prvog poluvremena, gde su talasi napada lomili Palmeirasov blok i gde je Palmer plesao u džepovima prostora. Druga – ona iz nastavka, gde je Palmeiras pretio, a Čelsi delovao nesigurno, sporije i bez prave reakcije. Ali su preživeli.

I kako to često biva u fudbalu, presudni trenutak došao je niotkuda. Centaršut Mala Gusta, odbitak od Bruna Fuksa i zbunjujuća reakcija Vevertona – lopta je završila iza linije, a Čelsi je upisao pobedu.

Za Enca Maresku, ovo je više od plasmana u polufinale. Ovo je potvrda da njegov tim, iako mlad i ponekad nesiguran, ima dubinu, ima karakter i – što je najvažnije – ima budućnost. U tom smislu, simbolika Estevaovog gola nije samo trenutni šamar, već nagoveštaj onoga što dolazi.

Filadelfija je odradila svoj deo posla. Tri utakmice, pune tribine, strastvene obe strane – Palmeiras je imao možda i najbolju podršku od svih brazilskih timova.

Palmeiras fans out at Philadelphia City Hall 📸 #FIFACWC pic.twitter.com/nluut8KxDg
— Chelsea Photos (@ChelseaInPhotos) July 4, 2025
 

U utorak, put vodi u Njujork. A tamo čeka Fluminense. Još jedan brazilski test. Još jedan izazov za novi Čelsi koji je sada na omjeru 1:1 sa Brazilcma na ovom turniru.