Buriram Junajted - srpski klub na Tajlandu

 Da bi naša ekonomija bila stabilna, moramo smanjiti spoljnotrgovinski deficit. Jedna je to od osnovnih premisa ekonomske misli, ma ko je izgovorio, profesor ekonomskog fakulteta ili neki random političar. Pokrivenost uvoza izvozom bolna je tačka većine balkanskih privreda i simbol zavisnosti, koji pogotovo dođe do izražaja u vremenu velike krize. Setimo se samo nedavnog korona virusa i opšteg meteža u borbi za, na primer, žito.

Međutim, ovo nije priča o žitu, niti realnoj ekonomiji, još manje o punjenju državnog budžeta Srbije, ovo je priča o momcima, koji Srbiju čine jednom od vodećih država sveta po... izvozu fudbalera!

Uoči poslednjeg leta, Međunarodni fudbalski institut (CIES) objavio je analizu koja se upravo bavi tržištem, odnosno fudbalerima koji svoj hleb zarađuju preko granice. Uzet je za analizu period 2020–2025. godine i Srbija je tu visoko kotirana. Dakle, da je to glavni parametar državnog BDP-a, Srbija bi bila ozbiljna ekonomska sila. Deveto mesto na svetu nije mala stvar – 915 fudbalera iz Srbije igralo je u inostranim klubovima tokom tih pet godina. Srbija je peti najveći izvoznik igrača na evropsko tržište, a ako se gleda samo Azija, onda je šesta.

A upravo se na azijskom kontinentu dešava jedna zanimljiva priča. Na jugoistoku, na Tajlandu. Okupili se Goran, Nemanja, Filip, Fejsal i Đorđe. I nisu došli turistički, a nisu ni na momačko putovanje – došli su da igraju fudbal i zarađuju. Svi u jednom klubu, najvećem na Tajlandu, Buriram Junajtedu. U pitanju su Goran Čaušić, Nemanja Nikolić, Filip Stojković, Fejsal Mulić i Đorđe Despotović.
A kako su došli u Buriram? 

U pitanju je jedan od najboljih klubova jugoistočne Azije, dominantan u domaćem šampionatu, smešten u istoimenom gradu, odnosno regionu koji se proteže do granice sa Kambodžom. Klub je osnovan 1970. i to kao ekipa skraćenog naziva PEA (Provincial Electricity Authority club), da bi od 2010, selidbom u Buriram, klub dobio novo ime. Igraju na Chang areni, kapaciteta 32.000. Aktuelni su šampioni, ove sezone idu ka petoj uzastopnoj tituli.

Na srpsku koloniju ovih dana podsetio je Đorđe Despotović, poslednji koji se pridružio ekipi. Nekadašnja nada Crvene zvezde, igrač velikog potencijala, nikada do kraja ostvaren – možda je najbliži zvezdama bio kao član Rubina iz Kazanja kada je u jednoj sezoni ruske Premijer lige postigao 14 golova. Omele su ga i povrede, ali je i dalje igrač izuzetne klase, pogotovo za balkanske klupske prilike. Demonstrirao je to za pola sezone u podgoričkoj Budućnosti, kada je sa pola gasa postigao devet golova i doneo trofej Kupa. Kasnije je imao odličnu sezonu u banjalučkom Borcu, vodio je klub u evropskim borbama Lige konferencija. Sigurno da ima više nego dovoljno kvaliteta da igra i na Tajlandu. Pogotovo kada ga dočekaju četvorica sunarodnika, koji se, ako je suditi po Instagram fotografijama, na Tajlandu dobro i zabavljaju.

Inače, gledano kroz istoriju Burirama, srpski fudbaleri su bili produktivni. Uz petoricu pomenutih, ovde je nekad igrao i Marko Šćepović. Ipak, najistaknutiji srpski fudbaler u ovom klubu je Goran Čaušić, vezista, koji u tamošnjoj ligi pogađa mrežu kao nekada Frenk Lampard u Premijer ligi. Na 112 mečeva postigao je 37 golova.

Čaušić već igra četvrtu sezonu u klubu, jedan je od lidera i najiskusnijih. Dete je Crvene zvezde, ponikao je u klubu, a Delije ga najviše pamte po sezoni 2018/2019, na početku nove ere beogradskog kluba. Bio je akter utakmica sa Napolijem, PSŽ-om i Liverpulom, one čuvene noći šestog novembra 2018. kada je zablistao Milan Pavkov. Osim tih godinu dana, Čaušić je internacionalac od leta 2013. Igrao je i špansku La Ligu za Osasunu, najviše ga pamte u Arsenalu iz Tule. Zanimljivo je da je nakon isteka dvogodišnjeg ugovora sa tajlandskim klubom napustio ekipu, ali se vratio kasnije tokom iste 2024. godine. Ima tri titule državnog prvaka sa klubom, dva FA kupa – u finalu jednog postigao je pogodak, i jedan Liga kup. Bio je deo istorije kada je njegov klub osvojio tripletu, u sezoni 2023/2024.

Za Fejsala Mulića svojevremeno se verovalo da može biti naslednik Nikole Žigića. Momak rođen u Novom Pazaru 1994. godine visok je 203 cm. Iz rodnog grada uputio se u Minhen 1860, igrao u omladinskoj selekciji, debitovao i za prvi tim, ali je ubrzo otišao u belgijski Muskron. Menjao je dosta klubova tokom karijere, vraćao se i na Balkan, u slovenačku Muru i mostarski Velež, a najveći pečat ostavio je u Južnoj Koreji, igrajući za Seongnam i Suvon četiri godine. Odlično mu je krenulo na Tajlandu, ima već tri gola u prvenstvu, a biće i oslonac ekipe u Azijskoj Ligi šampiona.

Buriram u najjačem azijskom klupskom takmičenju za sada ima po trijumf i poraz. Savladali su srpski internacionalci i njihove kolege malezijski Johor, ali su potom izgubili od favorizovanog Seula.

Protiv Johora i Seula u startnih 11 našao se još jedan bivši igrač Crvene zvezde, čuveni „gardista“ sa početka prvog mandata Vladana Milojevića – desni bek Filip Stojković. Verovatno igrač o kojem bi se moglo i najviše pisati od svih. I on je, baš kao i Čaušić, igrao Ligu šampiona u sezoni 2018/2019, a dodatno, bio je tu i sezonu ranije, kada je i krenuo uspon beogradskog velikana i kada je Zvezda igrala grupnu fazu Lige Evrope, pa kasnije ispala od CSKA Moskve. 

Stojkovićevu karijeru obeležila je i odluka da zaigra za reprezentaciju Crne Gore, sredinom 2016. godine, na poziv Ljubiše Tumbakovića. Tokom tri godine odigrao je 15 utakmica, na kraju se povukao – baš kao i Tumbaković uoči meča sa Kosovom – i nikada više nije zaigrao u dresu sa grbom Crne Gore. Zanimljivo, Stojković se tokom početka „renesanse“ Crvene zvezde pominjao i kao jedan od najboljih bekova iz Srbije, te da bi, da nije bilo nastupa za Crnu Goru, sigurno bio jedan od najozbiljnijih kandidata za mesto u selekciji Srbije na desnom beku. Slična priča je odavno i sa Adamom Marušićem, koji je pre pune afirmacije već odabrao da igra za srpskog južnog suseda.

Peti član srpske ekipe u Buriramu, Nemanja Nikolić, takođe je letos došao na Tajland, ali je igrao samo na dva prijateljska meča, nije zvanično debitovao i prema dostupnim podacima, pre nekoliko dana napustio je klub.

Osim srpskih igrača, u Buriramu ima i drugih nacionalnosti. Najpoznatije ime među njima je sigurno golman Nil Eteridž, čuvar mreže Filipina, ali i nekadašnji premijerligaški čuvar mreže u Kardifu.

Uoči dolaska srpskog kvinteta u Buriram, kroz klub je prošao mali broj igrača sa prostora bivše Jugoslavije. Skoro deceniju i po ranije, tu su bila braća Marko i Đorđije Ćetković, kratko i Igor Burzanović. Od trenerskih imena izdvaja se Božidar Bandović - u dva mandata bio šef struke, a jedno vrijeme i tehnički direktor. Kao trener, osvojio je ligu dva puta. 

Buriram je nakon sedam kola aktuelnog šampionata vodeći tim, ima šest pobeda i jedan remi. Naredni meč je duel u Ligi šampiona, gostuju Melburnu.