Čelsijev Magbet – Niko ne veruje manje u ovaj tim nego Mareska

“Ne plaši me mrak, al' kad kažeš brak muka mi je, vrti mi se, odmah mi je zlo.” problemi su koje je u svom hitu imala jedna naša prerano preminula pevačica.

Ako zamenimo “mrak” i “brak” sa “najbolji timovi Evrope” i “titula”, kada je u pitanju Čelsi, ne bismo dobili nikakvu rimu, ali bismo dobili realan opis ove i prošle sezone ovog kluba.

Bio je decembar prošle godine kada je Liverpul posle sjajnih rezultata, uz Salahovu nestvarnu formu, vezao tri remija. “Plavci” su vezali nekoliko pobeda i, pomalo stidljivo, stigli na samo dva boda u odnosu na lidera. Povela se priča u medijima o neočekivanom izazivaču za titulu.

Ali dok su neki igrači, poput Kaiseda, u tim trenucima govorili da je nebo granica, a navijači već bili na sedmom nebu, Mareska ih je spuštao na zemlju. Insistirao je na tome da oni nisu kandidat za titulu, da im to nije cilj, da nisu spremni. Da li je to bio pokušaj da skine pritisak sa tima, samosvest limita ekipe ili pravljenje alibija za njega samog, svakako se ispostavilo kao greška.

Sve i da nisu spremni, kao što verovatno ni nisu bili, mladom timu poput Mareskinog u tim trenucima nije trebalo spuštanje na zemlju već ohrabrenje, da na impuls i “loženje” nastave sa pobedama. Na slično gorivo je, uostalom, i Lester osvojio onu titulu, iako je kontekst svakako bio drugačiji. Nepoverenje, zadrška, smirivanje od strane jedinog autoriteta kojeg su slušali bilo je poslednje što su pretežno mladi igrači želeli da čuju. Na kraju krajeva, iako je taj tim bio pripreman da titulu napadne tek u narednim godinama, zašto se ekipa na koju je par meseci pre toga bilo potrošeno preko 250 miliona evra i koja je brojala preko 25 fudbalera u rosteru ne bi pobila za trofej, pogotovo u situaciji kada je Siti imao košmarnu sezonu.

Od tih reči italijanskog menadžera i na silu prekinutih snova igrača, Čelsi je vezao 5 mečeva bez pobede, Liverpul se vratio pobedničkom ritmu i ostavio ih u prašini.

Ovog decembra se Čelsi ponovo našao u sličnoj situaciji. Protiv lidera Arsenala, kome su mnogi već pripisali titulu, su odigrali nerešeno, iako je Arsenal sat vremena imao igrača više. Ne samo da su uzeli bod, nego delovali u najmanju ruku ravnopravno sve vreme. Utisak koje su obe ekipe ostavile bio je takav da Arsenalova titula više ne deluje tako sigurno. Prišli su na “samo” bodova 6 bodova, isti su se tekstovi sa ključnim rečima Čelsi i titula i znakom pitanja na kraju naslova počeli pisati na Ostrvu.

Došla je i prva konferencija nakon te utakmice, prva nakon što je Čelsi ušao stidljivo u priču kao treći izazivač za titulu. Opet je Mareska dobio pitanje na koje je alergičan, ali izgleda da je naučio lekciju od pre godinu dana da umanjivanje vrednosti svojih igrača može loše da deluje na samopouzdanje. Sada je bio neutralniji, pa je pred Lids rekao: “Timovi koji su sposobni da budu konzistentni u decembru, januaru, su timovi koji će ići po titulu. Zato je sad glavni fokus na pokušaju da se bude konzistentan sledećeg meseca. A onda nakon toga, ako smo blizu vrha, želimo da budemo tu i da se takmičimo, a ako ne, postavićemo druge ciljeve”.

I dalje dosta “vanila” izjava nekoga ko je do pre manje od deceniju bio sve samo ne “vanila” igrač već neko kome se nešto vuklo po podu. I dalje bez hrabrosti da se govori o tituli. I dalje su njegove sumnje, verovatno i u sopstvene sposobnosti, umotane u njihovu mladost. A nisu više baš toliko mladi i dodatno su ojačani prošlog leta.

I ponovo, kao i prošle sezone u ovo vreme kada je dobio to pitanje o borbi za titulu, kreće kolaps. Kakav je stav na toj konferenciji zauzeo menadžer Čelsija, takvi su im i rezultati od početka decembra – pre svega igrački, a onda i rezultatski ubedljiv poraz od nejakog Lidsa, pa remi bez golova sa Bornmutom u kome su “trešnjice” bile mnogo bolje, a koje su pre toga primale golove na kilo, uz poraz protiv Atalante u Evropi.

To nemanje poverenja u sopstveni tim ogleda se i u jednoj bitnoj stvari – uživanjem u ulozi autsajdera. Atipično za Gvardiolinog učenika, Mareska kao da voli da njegov tim bude u podređenom položaju i da iz jake odbrane brzim tranzicijama ubode aždaje tamo gde im je krljušt najtanja. A takvu taktiku postavljaju treneri koji ne veruju da su njegovi fudbaleri sposobni da dominiraju u polju protiv najboljih, iako su de fakto i oni jedni od najboljih – Džejms, Kukurelja, Kaisedo, Fernandes, Palmer, Neto… Sve su to igrači koji su među najboljim na svojim pozicijama, sposobni da pobede svaki tim na planeti, čak iako postoje jasne rupe na par mesta u timu. Ali je prethodno potrebno verovati im. I ne samo njima, već i ostatku ekipe, onom ostatku kome se često ne usuđuje da da šansu, pa onu nekolicinu u koje je siguran koristi i na neprirodnim pozicijama.

Možda će bolju priliku za veći uspeh, baš iz razloga što mu je lakše da je u podređenom položaju bez mnogo poseda, imati u Ligi šampiona gde će se susretati sa najjačim protivnicima. Uostalom, tako su osvojili i Svetsko klupsko prvenstvo, gotovo ponizivši šampiona Evrope koji je dotad izgledao kao da nema mane. Ako ni to menadžeru tima sa Stamford Bridža nije bio dovoljan dokaz za šta su njegovi puleni sposobni, onda je možda vreme za promenu na klupi.

Jer, izgleda da će do tada titula biti Čelsijev Magbet. U ovom Šekspirovom remek-delu prikazani su psihološki problemi sa kojima se nosi škotski plemić, a koji su nastali usled prevelikih ambicija i željom za moći. Kod Čelsija je suprotno – oni pate zbog manjka ambicija, ponajviše njihovog menadžera.

Ali postoji druga, veća sličnost između Čelsija i Magbeta. Za ovu tragediju se veruje da je prokleta i da izgovaranje njenog naslova u pozorištu donosi nesreću jer su se tokom ranih izvođenja dešavali brojni incidenti poput požara, povreda, pa i smrti glumaca.

Zato su u pozorištu strogo izbegavali njeno pravo ime, pa su je uglavnom zvali “Škotska drama” ili “Ona drama”. U Čelsiju, stoga, ozbiljno treba da razmisle o zabrani postavljanja pitanja Mareski koje sadrže reč “titula” i smisle neko novo ime kako bi sprečili raspad čim se ona spomene.