Dobar igrač, ali loše vreme

Oduvek je svaka medalja imala dve strane. Tako je i sa njegovom, nema sumnje. Jedni žale što za sedam godina vernosti Partizanu, kao kapiten ili ne, nije podigao bar jedan pehar. Drugi se, pak, slade baš tom činjenicom da mu je vitrina u Humskoj ostala prazna.

Jedni veruju da je u potpunosti opravdao epitet velike zvezde i vrhunskog igrača što je, bez dileme, bio leta 2019. kada je stigao u Beograd. Drugi, ipak, sude na osnovu izdanja u tekućoj sezoni, jer je pamćenje u Srbiji kraće od mini suknje, pa mu spočitavaju svašta nešto iz ranijih godina.

Tačno je, njegova je karijera u Rusiji išla uzlaznom, a u Grčkoj silaznom putanjom pa je dolazak u srpski fudbal nakon epizode u Olimpijakosu, samim tim, stigao u trenucima kada je „padao“ sa vrha. Međutim, i tada je bio u punoj snazi, željan igre i trofeja, spreman da, od Novog Pazara i Ivanjice do Subotice i Bačke Topole, svakog ofanzivnog saigrača učini boljim, a defanzivnog rasterećenijim.

Samo su fudbalski zanesenjaci znali za njegove fudbalske početke u Hapoelu iz Tel Aviva, ali su svi hroničari dnevnih sportskih zbivanja dobro upamtili njegovo ime u sezoni 2009/10 kada je predvodio ovaj izrealski tim do liderske pozicije u svojoj grupi u Ligi Evrope.

E, sad... Da ne sitničarimo, ali moramo priznati da smo tada u Srbiji pogrešno izgovarali njegovo ime i prezime. Znali smo ga kao Bibrasa Naća, ponekad Nača, ali gotovo nikada kao Natha. Dilema je bila, ali i ostala znatno duže, i kod imena, jer je tek dolaskom među crno-bele ispravno „prekršten“ u Bibars.

Hapoel je u nokaut rundi izgubio od Rubina, a onda ostao i bez glavnog kreatora na terenu. Lukavi, ćutljivi Kurban Berdijev je, dok je vrteo svoju brojanicu u ruci, u toj „šestici“ u izraelskom timu mnogo više video „desetku“. Doveo ga je u Kazanj i tada je klupko karijere Bibarsa Natha počelo da se odmotava.

Dolazak u šampionat Rusije poklopio se sa debijem u nacionalnom timu pa je Natho uspevao da se nadogradi na dva koloseka. Bio je standardan u zelenom dresu, zbog čega je odlazak u PAOK početkom 2014. bio iznenađenje za sve.

Šest meseci života u Solunu prijalo mu je zbog temperature, ali nije našao motiv da ostane u Grčkoj. Zainteresovao se CSKA, a on je oberučke prihvatio taj poziv i obreo se u Moskvi. Tu je, definitivno, igrao fudbal na najvišem nivou. Bio je redovan učesnik Lige šampiona, a ispostavilo se i da je kao član „armejaca“ osvojio jedinu titulu u svojoj karijeri. Za igrača takvog kalibra, zaista premalo.

Nakon četiri godine u Moskvi, vratio se u Grčku. Planirao je da u Atini ostane dve, ali se zadržao samo jednu sezonu. I onda je usledio poziv Zorana Tošića, bivšeg saigrača iz CSKA, posle kojeg se Natho obreo u Partizanu.

Tada je malo ko mogao da pomisli da će se fudbaler tako bogate biografije zadržati punih sedam sezona u Humskoj. Iako je popularni Bambi napustio crno-bele posle samo godinu dana ponovnog zajedničkog igranja, Natho je ostao i uvek iznova pronalazio motiv da povede Partizan na put uspeha. Ipak, nije uspeo.  

Možda je za to i sam najmanje kriv jer je pri vrhu u gotovo svakoj tabeli sa pojedinačnim učinkom. Odigrao je 283 zvanične utakmice za Partizan pa gleda u leđa samo Nikici Klinčarskom (303), Momčilu Vukotiću (436) i Saši Iliću (604). Upisao se u strelce 82 puta, a jedini efikasniji stranac je Rikardo Gomeš (92). Nedostižni će mu ostati i Milan Galić (97), Vladimir Kovačević (106), Momčilo Vukotić (122), Marko Valok (128), Saša Ilić (160) i Stjepan Bobek (170).

Dušebrižnici već govore da je osvojio titulu u čekanju titula, ali je definitivno da je član Partizana bio i ostao u vreme kada mu ne ide baš najbolje ni na jednom polju. Pred sobom ima još najviše sedam utakmica u crno-belom dresu, tokom kojih bi mogao da uveća i broj dosadašnjih asistencija (74).

Kako god bilo, ostaće zapisano da je obeležio jedan period u velikom klubu kakav je Partizan. Navijači su ga voleli i poštovali, a on im je uvek uzvraćao maksimalnim zalaganjem. Prethodnih dana je obelodanjeno da mu klub duguje 1.200.000 evra. Zbog saradnje iz prošlih dana, ne bi bilo dobro da im se putevi ukrste na sudovima za sportsku arbitražu. To bi baš bacilo senku na sve.