Mančester siti je posle jedne katastrofalne sezone uvideo svoje greške i , kao primer dobro vođenog kluba, već uveliko radi na njihovom ispravljanju. Neki bi rekli “ispraviće ih sa pola milijarde”, ali mnogi su potrošili i više od toga, pa rezultati nisu ni izbliza dobri kao Sitijevi. Elem, čekaju ih promene na tri nivoa – igračkom, trenerskom i upravljačkom. 

Upravo ova poslednja, gde nekadašnji sportski direktor lisabonskog Sportinga, Ugo Viana, preuzima funkciju koju je obavljao Ćiki Begiristajn, će oblikovati jedan novi Siti. Sa mnogim igračima se pregovara i, kako je i sam predsednik kluba otkrio, očekuju da ih vide u plavom dresu već do početka Svetskog klupskog prvenstva. Na tome zajedničkim snagama rade Viana i Begiristajn (koji će ostati da pomogne još ovo leto), ali je Vianino maslo to što će Siti u novu sezonu ući i sa novim stručnim štabom.

Krajem maja objavljeno je da klub napuštaju trojica najbližih Pepovih pomoćnika - Huanma Liljo, prvi pomoćnik; Injigo Domingez, trener za tehničke i taktičke stvari; i Karlos Visens, trener zadužen i za prekide koji je u međuvremenu postao novi trener Brage. Iako su bili spremni za razgovor o produžetku ugovora koji su im istekli na kraju ove sezone, do njega nikada nije ni došlo. Zašto? Zato što je upravo Viana uvideo da nije opao samo igrački, već i kvalitet treninga, pripreme i ideja koje Pepovi saradnici nude. To je druga od tri navedene promene koje čeka “građane”, a koja će sa sobom doneti i promenu na taktičkom nivou.

Uzimajući u obzir kvantitet povreda igrača sa kojom se Siti suočava već duže vreme, kao i drastičan pad u intezitetu visokog presinga po kome su Pepove ekipe uvek bile poznate, možda bi bilo pametno da zahvalnicu usput dobije i kondicioni trener Lorenco Buenaventura. On je je deo Pepovog tima još od njegovog prvog posla u Barseloni, ali je takođe i neko ko ima 62 godine i možda više ne može da isprati nove fudbalske trendove i zahteve. Uostalom, videli smo na primerima PSŽa i Barselone kako će izgledati fudbal budućnosti i koja je količina trčanja u visokom ritmu potrebna da bi se ispunili svi zahtevi trenera.

Pep će u narednom periodu težiti upravo ka tom stilu – direktnom i brzom fudbalu. Ako su i laici primetili da je to trenutno vrhunac fudbala, nije bilo šanse da to ne shvati čovek koji diše fudbal. I utisak je da je već počeo da priprema teren za taj stil. Husanov, Gvardiol, Marmuš, Doku, Savio, Haland nisu ortodoksna pojačanja starog Pepovog sistema već igrači stvoreni baš za taj direktni fudbal. Zbog toga su njegovi najverniji vojnici kontrole i poseda – Griliš, Bernardo i Gundogan – na izlaznim vratima, a u dvorište su već kročili Tiđani Rajnders, Rajan Šerki, Rajan Ait Nuri, Tino Livramento, Morgan Gibs-Vajt i Diogo Košta. Svi oni donose kvalitete koji će brzinu Sitijevih napada prebaciti iz druge u petu brzinu.

I zbog toga je neophodan taj poslednji delić slagalice – treneri sa takvom filozofijom. Da je Pep sujetan čovek nikada ne bi dosegao ove visine. Zato i nema problem da uči i upija nove ideje iznova. Ljudima sa strane deluje da se Pepov fudbal nije promenio nikada, da je isti i dosadan. Istina je, međutim, da je – iako u svojoj osnovi on sadrži posed kao osnovnu jedinicu građe i funkcije – on evoluirao maltene iz sezone u sezonu. 

Uostalom, taj posed nije samo radi poseda. O tome je govorio i Pep: “Mrzim sva ta dodavanja samo radi dodavanja, svu tu tiki-taku. To je takva glupost i nema nikakvu svrhu. Moraš da dodaš loptu sa jasnom namerom, sa ciljem da je ubaciš u protivnički gol. Nije stvar u dodavanju samo da bi dodao”. Svako dodavanje njegovih igrača imalo je tu nameru – da inicira pomeranje protivničkih igrača i da zbog tog pomeranja iskoči slobodan prostor i koridor za prodiranje lopte u opasniju zonu. To je, na kraju krajeva, i jedini način igre kada protivnik parkira autobus ispred svog gola, što je bio slučaj u većini utakmica u Pepovoj karijeri. 

Nije, ipak, ni netačno da je Siti u takvim utakmicama postao težak za gledanje zbog svoje sporosti, predvidljivosti i nemaštovitosti. Činjenica je i da bi tim mnogo lakše igrao kada bi protivnici želeli da igraju fudbal i samim tim se otvorili. A igrači, i oni koji su nedavno došli, i ovi koji će uskoro doći su stvoreni za fudbal sa puno tranzicije. Sa takvim igračima bi Jirgen Klop sa tvojim “hevi-metal” fudbalom pokorio svet. I zato ne treba da čudi što će baš nekadašnji Klopov prvi asistent, Pep Lajnders, postati novi Gvardiolin novi broj dva.

Holanđanin koji nije imao sreće u samostalnim epizodama u Najmehenu i Salcburgu bio je Klopov ključni čovek u Liverpulu 6 godina tokom kojih su osvojili Premijer ligu, Ligu šampiona i bili tim koji je Gvardiolinu ekipu gurao do krajnjih granica kako bi došli do titule. “Crveni” su tokom tih godina bili antidot za Sitijev otrov kojim je uništavao protivnike. Plašio ih se Gvardiola, zabeleženo je i tonski i u video formatu, za njih gotovo da nije imao rešenje. Na sav posed odgovarali bi mu brzim, direktnim, ubojitim napadima koji bi završavali golovima ili šansama. I tako u nedogled. 

Sada je Pep rešio da dovede Pepa da stvore mutanta koji bi kombinovao ta dva stila – i posed i brze tranzicije; i horizontalnost sa recikliranim posedom i vertikalnost sa direktnošću; i nežne note i hevi-metal.

Može se čak reći da će Lajnders vratiti Gvardioli onog Gvardiolu sa početka karijere – formaciju 4-3-3, agresivni, visoki presing, visoki intenzitet i fluidne napade. Tokom boravka u Liverpulu rekao je: “Naš identitet je intenzitet”. I to za njega i jeste ključna stvar. Uostalom, tako glasi i naslov njegove knjige iz 2022 – “Intentizet: Unutar Liverpula”. U njoj je opisana njegova trenerska filozofija podeljena u dve najbitnije tačke. Prvu čini fudbal visokog inteniziteta sa presingom kao ključnim taktičkim principom i maksimizacija energije i agresivnosti u igri. Druga je taktički identitet koji čine brze tranzicije i kontra-presing, kao i fluidni napadački pokreti i poziciona igra. Takođe, posebna pažnja se pridaje i prekidima, gde se radi na maksimizaciji pozitivnog ishoda i ofanzivnog i defanzivnog prekida uz korišćenje analitike za usavršavanje istih. Baš zbog tog intenziteta i trošenja igrača, Siti bi trebalo da porazmisli i o promeni kondicionog trenera. A zbog toga će Lajnders morati da ubedi Gvardiolu da povećaju roster, iako Katalonac voli manji broj igrača sa kojima radi. 

Osim taktičkih stvari, Lajnders je poznat i po motivaciji koju prenosi na svoje igrače kako bi iz njih izvukao najbolje moguće performanse. I o ovom segmentu pisao je u svojoj knjizi gde od posebnog značaja izdvaja stvaranje pobedničkog mentaliteta i zajedništva sa kolektivnom odgovornošću. „Želim da imam 11 kapitena na terenu koji će preuzeti odgovornost i na terenu i van njega“ – bile su njegove reči na promociji u Salcurgu. Uz to, obraća pažnju i na to kako se igrači nose sa pritiskom i očekivanjima, kao i uspesima i neuspesima i održavanjem fokusa na nekoliko različitih takmičenja.

Gledajući profile trenera koje su Viana i Pep tražili za nove pomoćnike, jasni su obrisi kakvu budućnost za Siti žele. Flik i Enrike su im pokazali kojim putem moraju poći i traže se pomoćnici koji gaje takvu viziju fudbala. Stare ideje Huanma Lilja, čoveka koga je Pep upoznao na zalasku igračke karijere u Meksiku, su prevaziđene. Liljo je u Siti došao 2020, a zanimljiv je i podatak da je Siti baš u sezoni 2022/23 osvojio tripletu, a tokom te sezone je on vodio katarski Al-Sad pre nego što se vratio na početku naredne. Glavni cilj kluba za narednu, a i svaku posle toga, jeste da ponove uspehe iz baš te sezone kada Lilja nije bilo u stručnom štabu.

Za Pepove pomoćnike i bivše igrače postoji jedna konstanta – postanu uspešni treneri. I onda kada Lajnders poraste još više uz Gvardiolu, možda bude treća sreća za njegov samostalni posao. A ako se Gvardiola, kao i Klop, umori od hevi-metala, možda taj treći posao Lajndersa bude baš u Sitiju. Do tada, Pep će ostati frontmen, drugi Pep će biti basista i ostaje im da još pronađu dobrog bubnjara, a sva je prilika da će to biti nekadašnji štoper Sitija, Kolo Ture.