Holivud na terenu i tribinama

Goreo je Los Anđeles prethodne noći. Ali ne od požarne sezone koja zna o jadu da zabavi Kaliforniju, već od fudbala, ili što bi oni rekli sokera. Apsolutno najbolja utakmica od svih dosadašnjih na Mundijalu bila je ona koju su u Inglvudu odigrali fudbaleri SAD i Paragvaja. Samo što su prvi pokupili sav kajmak, a rivalu ostavili mrvice. Holivudski je izgledala četa Maurisija Poketina u većem delu meča. Poslali su svima poruku, ovo je naša zemlja, motivisani smo do neba, igraćemo sa svima.

I zaista, Tim Rim i drugovi krenuli su žestoko, iako je prvu priliku imao Paragvaj odmah na startu. Od tog momenta do kraja utakmice, koja je trajala 98 minuta, viđena je rapsodija Amerikanaca. Praktično nije bilo jednog igrača u Poketinovom sastavu da nije bio na 100%. Od golmana Frisa do Folarina Baloguna u vrhu napada. Fascinantna je bila lakoća sa kojom su Amerikanci samleli rivala. Motivisani, agresivni, uporni, bili su brži za klasu.

Jednu od partija karijere u dresu nacionalnog tima odigrao je Folarin Balogun. Momak koji je postigao dva gola, bio je precizan zapravo tri puta, ali mu je jednom poništen pogodak zbog ofsajda. Balogun je glavno oružje Poketina na poziciji devet. Pogotovo je upečatljiv drugi gol, nakon dubinskog pasa Tilmana, Balogun je izdržao duel sa Aldereteom i poslao loptu levom u rašlje, na način da ne bi branila ni dva golmana. Momak koji nikada nije dobio pravu šansu u Arsenalu, već je preko francuske Lige 1 gradio dosadašnju karijeru sinoć je zapao svima u oči. Lakoća pokreta, traženje prostora, jaki dueli sa Aldereteom i Gomezom. Bio je neustrašiv u svakom pogledu.

A da bi Balogun bio takav kakav jeste, morao je funkcionisati čitav sistem. Poketino je makar na papiru krenuo sa 4-2-3-1, ali je bilo toliko pomeranja kao da je svaki napad bio priča za sebe. Na papiru desni bek, Frimen, u fazi napada često je pravio trojku pozadi sa Ričardsom i Rimom, pa je oslobađao veliki prostor za bočne igrače, Seržinja Desta koji je "kampovao" na polovini rivala i Entonija Robinsona na drugoj strani. Fiksnu poziciju imao je samo Tajler Adams, na poziciji šestice dok su druga dva vezna, Tilman i Mekeni rotirali strane, pozicije, bilo ih je na svakom delu terena.

Posebno opasna bila je leva strana. Robinson i Pulišić sjajno su se dopunjavali uz pomoć Tilmana ili Mekenija. Igrač Milana bio je vidno raspoložen, poigravao se sa bekom Paragvaja, Kaseresom, kreirao je nekoliko dobrih situacija, ali ga je Poketino preventivno izveo na poluvremenu. Entoni Robinson često je školski utrčavao iza leđa Pulišiću i pravio višak. Sve su radili na bazi osnovnih principa igre, a to je dokrajčilo Paragvajce.

Izuzetno sigurna bila je poslednja linija. Tim Rim kao kapiten u 39. godini života možda nema brzinu kao nekad, ali fudbalska inteligencija ga nije napustila. Video se to u svakom duelu sa napadačima Paragvaja, koji su samo mogli da posmatraju defanzivne majstorije nekadašnjeg igrača Fulama i Boltona. Svojevremeno je Pep Gvardiola nakon jedne utakmice Sitija i Fulama za Rima rekao da je šteta što nema 24 godine nego 34, jer bi sigurno igrao u njegovoj ekipi. Te reči najbolje opisuju znanje američkog kapitena. Naravno, ne može Rim sve sam da drži. Kris Ričards je još jedno ime koje je dominiralo sinoć. Vidi se to najbolje kroz broj kontakata sa loptom koje su imali Sanabrija i njegova zamena Arse. Dva najindisponiranija igrača na terenu u Los Anđelesu bili su upravo napadači Paragvaja. Dve devetke koje nisu mogle doći do daha.

Ričards je postao jedan od retkih fudbalera koji je odigrao meč na Mundijalu a da nijednom nije pogrešio pas. Imao je 84 dodavanja i svako je bilo u noge saigračima. Tako je za 13 pasova nadmašio rekord Džona Stonsa koji je imao 71 od 71. Treći je nekadašnji štoper Brazila, Miranda, 59 od 59.

Ričards igra u odličnoj formi, a Mundijal je samo nastavak njegovih sjajnih partija. Tokom poslednje dve sezone Ričards je sa Kristal Palasom osvojio FA Kup, Komjuniti Šild i najskorije, Ligu konferencija.

Ono što može radovati Poketina jeste da su igrači sa klupe takođe imali dobar učinak. Berhalter umesto Pulišića, Pepi za Baloguna, Reina je opravdao minute koje je dobio izlaskom Tilmana. Reina je nekada bio najveći talenat američkog fudbala, ali očekivanja nisu dobila potvrdu u praksi, iako za godine koje ima (23) ima i više nego reprezentativnu karijeru. Način na koji je savladao Orlanda Hila potvrdio je da u njegovim nogama ima klase više nego dovoljno da napravi razliku na ovom nivou.

Jasno je da su Amerikanci bolja ekipa, dokazali su to na terenu. Biće ih zanimljivo videti protiv Turske, jer način na koji je izgledao i igrao Paragvaj možda malo i zavara, jer baš deluje da su imali izuzetno loš dan, koji će se teško ponoviti. Zato treba malo sačekati, početna euforija je očekivana, ali moraće Poketino da spreči već od danas neko eventualno upadanje u trans i preveliko slavlje. Sa tri boda i +3 razlikom nakon prvog kola, Amerikanci su već jednom nogom u eliminacionoj fazi.

Maurusio Poketino bio je bolji od Gustava Alfara. Nadmudrio ga je taktički, zatvorio sve prilaze golu i "udavio" sve pokušaje Paragvajaca, a nije ih bilo previše, jer nisu ni imali mnogo prostora.

Da utakmica sa Paragvajom bude posebna, potrudili su se i likovi na tribinama, gde se okupio čitav korpus poslovno sportskog džet seta. Bili su tu predsednik FIFA, Đani Infantino, osnivač Majkrosofta, Bil Gejts, glumac Tom Kruz, sportske legende Dejvid Bekam i Karim Abdul Džabar. Mundijal je više od fudbala i sporta, Mundijal je najvažniji svetski događaj u 2026. a domaćini su krenuli odlično.