Kad je igra vrednija od pobede...

Ne, nemojte sad. Nije taj Malme tikva bez korena. Istina, ima tu dosta prašine preko zdrave srebrnine, jer rezultati na Starom kontinentu u poslednje vreme nisu na posebno visokom nivou, ali se ni po čemu ne sme nipodaštavati klub koji igra svoju 21. sezonu u Ligi Evrope, odnosno nekadašnjem Kupu UEFA, čime se izjednačio sa brojem godina provedenim u evropskoj eliti.

Shodno tome, ni pobeda srpskog šampiona na sred stadiona Eleda – ah, doći će nam glave te razne kompanije zbog kojih, u ovom slučaju, imena Zlatana Ibrahimovića, Martina Dalina ili Patrika Andersona nemaju zadovoljavajuću „težinu“ – ne sme se uzeti tek onako, zdravo za gotovo, kao samo jedna u nizu. Iako, uistinu, to i jeste.

Ova nova Crvena zvezda, nova jer je tokom zime pretrpela promenu na klupi, nastavila je putem koji je jesenas trasirala ona „stara“. Ponovna zamena Vladana Milojevića u ulozi šefa stručnog štaba Dejanom Stankovićem, donela je srčaniju, rastrčaniju i konkretniju igru, ali to se valjda i očekivalo nakon perioda rehabilitacije, odmora i fokusiranih priprema na meč(eve) u Evropi.

Kao što se trijumf u pretposlednjem, sedmom kolu ligaške faze drugog po kvalitetu evropskog klupskog takmičenja ne može i ne sme smatrati rutinskim – jer, rutina ubija inspiraciju, kreativnost i, naposletku, snove, tako se i ovaj Zvezdin niz od četiri uzastopne pobede na međunarodnoj sceni ne sme pripisati samo aktuelnom stafu. Uf, što ne volim ove englesko/američke reči, ali u datom trenutku ne nađoh neki drugi sinonim.

Jer, da nije bilo pobeda u Beogradu nad Lilom i FCSB-om – trka za profitom je promenila i nazive nekih klubova, a ne samo stadiona – odnosno Šturmom u Gracu, potera za evropskim prolećem teško da bi bila moguća. Ovako, sa 13 bodova na svom kontu, srpski šampion je trenutno jedanaesti na tabeli, sa realnom mogućnošću da trijumfom protiv Selte na „Rajku Mitiću“ – e, to je ime za stadion – preskoči prvu nokaut rundu i direktno se plasira u osminu finala. Što mu ne bi bilo prvi put jer je pre četiri sezone to učinio sa istim trenerom, ali doduše u nešto drugačijem sistemu takmičenja.

Svaka analiza o tome šta su sinoć crveno-beli pokazali pod svetlima reflektora na međunarodnoj pozornici mogla bi da ima dve strane. Dva kraja. Ali, najvažnije je da je na semaforu imala veću cifru pored svog imena od domaćina.

Igrački gledano, bila je dominantna tokom svih 90 i nešto više minuta. Odgovorna u defanzivi, uz jedno jedino „ispadanje“ Tiknizjana – jedno po meču bismo odmah potpisali – posle samo sto sekundi, koje nije kažnjeno isključivo zbog toga što je Ekong želeo svu slavu jedino za sebe. I ostatak defanzivnog trija u sastavu Seol – Rodrigao – Veljković bio je na visini zadatka, što potvrđuje podatak da niko od domaćih fudbalera tokom čitavog meča nije uputio šut u okvir gola pred kojim je, besposlen, stajao Mateus. Sva trojica imala su dodatnu ulogu u organizaciji napada jer je Stanković zahtevao da dijagonalama traže reprezentativca Jermenije i(li) Zvezdinog „Magika“. Korejac je u pojedinim trenucima bio vođa super-presinga, Brazilac siguran na lopti i začetnik akcije iz koje su upisana tri boda, a srpski reprezentativac pun samopouzdanja i odvažnosti kad god je to bilo neophodno.

Svu težinu igre na sredini terena na svoja leđa prihvatili su iskusni Krunić i Elšnik, čime su dodatno rasteretili mlada i poletna krila. Bivši reprezentativac Bosne i Hercegovine i aktuelni član selekcije Slovenije odlično su se dopunjavali čineći neprelazan i neprolazan tandem u srcu igrališta, što je, između ostalog, omogućilo Kostovu da se ubaci iz drugog plana i postigne svoj drugi gol u takmičenju, odnosno Lučiću da nakon pretrčanih kilometara i kilometara, onako za svoju dušu, proba „lažnjakom“ da se oslobodi direktnih čuvara.

Ako je suditi po partiji u Švedskoj, odmor od takmičarskih mečeva najviše je prijao Kataiju. Zvezdina „desetka“ je izgledala odmornija i svežija, brža u sprintu i hrabrija u duelu. Iako bez konkretnog učinka, mnogo toga uradila je za ovu pobedu. Činjenica, kao i Arnautović, koji je opet više ispunio umetničke nego li stroge statističke kategorije, mada je baš posle njegove asistencije rešeno pitanje pobednika.

Rezervisti Bruno Duarte, Ivanić, Stanković i na kraju Hendel odradili su ono što je trener Stanković od njih tražio pa Zvezdina pobeda, četvrta u nizu u Evropi ostvarena rezultatom 1:0 – što su ranije u ovom takmičenju uspeli samo Metalist u sezoni 2008/09 i Union Berlin 14 godina kasnije – nijednog trenutka nije dovedena u pitanje.

Drugi ugao, čisto da ne bude baš sve idealno, otkriva nam na su fudbaleri Crvene zvezde pokušali samo u sedam navrata driblingom da ostvare prednost u odnosu na rivala. U tome su uspeli četiri puta. Trčanje, striktna markacija, dubinske lopte u prazan prostor i ovoga puta „ubili“ su lepotu fudbala. Ali, on je odavno postao biznis pa je od rezultata često važnije stanje na bankovnom računu.

A tamo stoji da su crveno-beli od plasmana i igara u Ligi Evrope ove sezone već inkasirali 18.838.000 evropskih novčanica. Ukoliko nastave sa dobrim partijama, ni okrugla brojka 20 nije daleko. Poređenja radi, i pored eliminacije u ligaškoj fazi evropske elite, prošle sezone je prihodovala 32.024.000 evra. Vrlo verovatno će zbog toga, i ne samo zbog toga, strelac gola za pobedu u Malmeu ove zime promeniti adresu.

Pre toga, mora se „iskrvariti“ u duelu sa Seltom, za koji će se, sasvim sigurno, tražiti karta više u Beogradu. Biće to dobra prilika da se ekipi iz Galicije vrati za eliminaciju iz Kupa UEFA pre 25 punih godina, kada su četiri gola Gorana Drulića u dva meča bila nedovoljna za nastavak takmičenja. Bila bi, svakako, uzaludna i da igrači Selte nisu postigli pet jer je Stevo Glogovac, greškom klupskih operativaca, igrao na Balaidosu iako na to nije imao pravo. Neka to ostane jedini kiks crveno-belih u duelima sa nebo-plavima iz Španije.