Kraj je kad Trubin trubne

Fudbal je emocija. I sreća. I tuga. I radost. I bol.

Fudbal je život. I religija. I biznis. I posao. I hobi.

Fudbal je i trenutak, ali i širok pojam, pogotovo otkad su studijskim emisijama uoči utakmica „zagospodarili“ analitičari raznih vrsta i podvrsta pa su sada sve moguće brojke važnije od suštine.

Bitnije je koliko, a ne kako neko trči. Manje je značajno kakva, od toga koliko dodavanja je neko imao, makar ona najčešće bila i samo prvome do sebe. Za nečiji konkretan doprinos postalo je relevantnije koliko je akcija rivala zaustavio nego li koliko je dobrih napada svog tima izgradio.

Hiperprodukcija fudbalskih mečeva je realnost, pa je samim tim i mnogo više mogućnosti za nesvakidašnje situacije.

Upravo jedna takva dogodila se u sredu uveče na La Lužu kada je jedan golman pogotkom, a ne odbranom, nakon isteka sudijske nadoknade svoj tim podigao iznad, a protivnički uz pomoć još jednog portugalskog velikana spustio ispod lestvice - mada one nisu na istoj visini - a neke treće ostavio bez planiranih mečeva i para.

Dogodio se minut i po pre erupcije oduševljenja onaj trenutak kada je golman Benfike Anatolij Trubin primirio loptu grudima u svom petercu i lagano je spustio pred noge, a onda „ukrao“ još koji sekund čekajući da mu se neko od rivala približi pre nego je uhvati rukama.

Kamera je u sledećem kadru već bila u loži na legendama lisabonskih „orlova“ Žoau Pintu i aktuelnom predsedniku Rui Košti, koji nisu mogli da poveruju da Ukrajinac ne zna da je njihovom timu potreban još jedan gol za plasman u nokaut fazu Lige šampiona. I da će trijumf od 3:2 biti beznačajan.

O tome je čak i trener Benfike, taj prekaljeni stručnjak Žoze Murinjo, obavešten od strane svojih saradnika tek nakon što je izvršio dve poslednje izmene kojima je u sudijskoj nadoknadi želeo dodatno da pojača defanzivu ne bi li sačuvao tu pobedu. Pirovu, ispostavilo bi se.

Jedna kratka digresija... Nije to ništa novo u modernom sportu, u kojem su direktni protagonisti postali kao roboti.

Igrači stave „sluške na uške“ i gledaju svoje obaveze, gotovo da ne znaju ni protiv koga igraju u narednom kolu dok im trener ne saopšti.

A ti i takvi treneri su okruženi čitavom svitom laptop pomoćnika koji brinu o detaljima, čini se i više nego oni sami. I tako se dolazi u situaciju da na najvećoj svetskoj pozornici ne znate šta vam je potrebno ne bi li ste nastavili stazom uspeha!? Je l’ to dokaz surovog profesionalizma ili nezainteresovanosti? Večita dilema i, svakako, neka drugačija tema.

Druga fotografija večeri, nakon ove iz lože, nastala je kada je baš Gospodin Posebni – kojem je ove sezone upravo njegova Benfika, dok je vodio ekipu Fenerbahčea, ispred nosa zalupila vrata evropske elite - pokazao dvojici svojih fudbalera da ostanu na sredini terena, a golmana poslao u šesnaesterac protivnika.

Čak i da svi iz tabora portugalskog velikana potvrde da je Trubin na treninzima vežbao da trzajem glavom savlada svoje kolege, taj iskusni fudbalski vuk teško bi sve zasluge pripisao Ukrajincu. A činjenica je da svega ovoga ne bi ni bilo da mu nije rukom pokazao da krene u protivnički šesnaesterac i pokuša da iskoristi svoju visinu.

Gol u osmom minutu sudijske nadoknade, za čije trajanje su određena tek pet, izazvao je lavinu na tabeli ligaške faze. Najlošije je prošao Olimpik iz Marseja, koji je do tog trenutka držao sigurnu 24. poziciju, sa koje se ide u doigravanje.

Međutim, zbog lošije gol-razlike od Benfike u konačnom zbiru skliznuo je ispod crte, gde mu društvo takođe sa devet bodova prave Pafos i Union Sen Žiloaz.

Real je pao na deveto mesto takođe u sudijskoj nadoknadi. Istina, moraće da se bori za plasman u osminu finala ne zbog gola Trubina jer bi, svakako, ostao bez novih bodova i u slučaju poraza od 3:2, već zbog pobede Sportinga u Bilbau, posle koje su zeleno-beli preskočili „kraljeviće“ na tabeli.

Oni bi priliku za revanš sastavu Benfike mogli da dobiju već u petak, na poludirigovanom žrebu za plej-of rundu.

Šta nam je, generalno, pokazala ligaška faza evropske elite? Skoro pa ništa novo, jer da ne beše tog trijumfa Sportinga, među prvih 17 klubova ne bi bilo nijednog van liga petice.

Direktan plasman u osminu finala obezbedili su još po jedan nemački (Bajern) i španski (Barselona) predstavnik, odnosno čak pet ekipa iz Engleske (Arsenal, Liverpul, Totenhem, Čelsi, Mančester Siti).

Mesto u nokaut fazi posle 12 sezona zadužio je i Olimpijakos. Tamo će biti i Klub Briž, na krilima odličnih partija srpskog reprezentativca Aleksandra Stankovića, kao i Galatasaraj, pre svega zahvaljujući rezultatski boljoj prvoj polovini takmičenja.

Najprijatnija iznenađenja, svakako, predstavljaju Karabag, koji je mesto u nastavku Lige šampiona obezbedio i pre ubedljivog poraza na Enfildu, ali i Bode/Glimt, koji je sedam od osvojenih devet bodova na svom kontu upisao u poslednja tri susreta.

Od ekipa iz liga petice, uz pomenuti Olimpik i Atletik iz Bilbaa, takmičenje su završili i Napoli, Ajntraht i Viljareal. Nadu je gajio i PSV, dok su Kopenhagen, Ajaks, praška Slavija i Kairat, po svemu sudeći, baš tamo gde fudbalskim kvalitetima to i zaslužuju.

Lopta se i dalje okreće, svaka sezona je izazov za sebe, ali u raspodeli trofeja gotovo uvek učestvuju isti timovi. Vreme kada su Steaua i Crvena zvezda bili vladari Evrope deluje daleko kao kameno doba, a još su, čini se, dalja ona kada će neki istočno-evropski klub opet biti ozbiljan konkurent za mesto na vrhu.