Lamberto Boranga – najstariji golman na svetu

 Na Zemlji postoji 5 Plavih zona – mesta čiji stanovnici imaju iznadprosečno duži životni vek i često dožive 100. To su Okinava, grčko ostrvo Ikarija, Nikoja u Kostarici, Loma Linda u Kaliforniji i Sardinija. Iako svako mesto ima neki specifičan zaslužni faktor, neke od stvari koje su zajedničke za stanovnike u svakom od njih su pretežno biljna ishrana sa malo mesa, fizička aktivnost, malo stresa sa umerenim životnim ritmom, puno socijalizacije i život sa svrhom.

Ako bi u fudbalu postojale Plave zone, one bi svakako bile SAD, Saudijska Arabija, Kina, Turska i – Italija. Samo, onaj „specifičan zaslužni faktor“ bi za sve bio novac. Za sve osim Italije. Dobro, ne igra se ni tu baš za kikiriki, ali mnogi su u Italiju dolazili (ili iz nje nisu ni odlazili) kako bi uz dobru (is)hranu, puno sunca, sporiji ritam, malo stresa i svrhu produžili svoj fudbalski vek.

Znamo da golmani i inače traju duže od igrača u polju, ali jedan Italijan je probio sve granice. U pitanju je Lamberto Boranga, 82-godišnjak, ne sa Sardinije, već iz srca Italije – iz Folinja, blizu Peruđe. Obično, ma obavezno, bi uz nekoga sa toliko godina stajalo ono „nekadašnji“, ali ne i za čoveka koji je skupio 112 nastupa u Seriji A jer se vodi kao sadašnji golman Trevane, ekipe koja igra u 7. rangu italijanske piramide i za nju je odigrao meč prošlog vikenda. 

Kada je Boranga u pitanju, pridev „nekadašnji“ upotrebljava se samo kada se nabrajaju ekipe čiji je on bio golman - najvišem rangu branio je za Fiorentinu, Brešu i Ćezenu, a bio je i član Parme, Peruđe, Ređane i Varezea. U seniorskom fudbalu debitovao je davne 1961. za Peruđu, a karijeru prvi put završio 1983. u Folinju, timu iz svog grada. Ali ljubav prema fudbalu mu nije dala mira, pa mu je ovo bio 4. put kako skida rukavice sa klina. 

A do ove nesvakidašnje ideje, a potom i njene realizacije, došlo je kroz šalu. Kako je za Skautsport potvrdio Stefano Manjini, potpredsednik USD Trevane 2020, što je pun naziv ovog kluba, na promociji Borangove knjige „Pariranje starosti“ prošlog novembra u Treviju sreo se sa predsednikom Trevane i rekao kako bi voleo da ponovo igra u Treviju i završi zvanično sa fudbalom tamo gde je i počeo u mlađim kategorijama. Iako je to rečeno kroz šalu, predsedniku se ta ideja jako dopala i predložio Borangi da to stvarno i urade.

Lamberto je prihvatio, ali perfekcionista kakav jeste, želeo je prvo da se pripremi za to, pa se mesecima spremao sa svojim prijateljem i trenerom golmana Peruđe Markom Bonajutijem, čovekom koji je, između ostalih, radio i sa Samirom Handanovičem:

„Nisam želeo da pravim budalu od sebe. Uvek sam se vodio time da stvari treba uraditi kako treba ili ih ne raditi uopšte. Nakon početnog oklevanja, ponela me je ta ideja i počeo sam da se spremam pravilno za to jer ne želim ništa da prepuštam slučaju. Tek sam na 20%, želim da budem bar na 60. Refleksi nisu problem, najveći izazov je bacanje na obe strane, ali radim na tome. Nije mi prvi put, bio sam na terenu do pre 5 godina. Hronološke godine mi nisu bitne već biološke, a sa te tačke, ja imam između 58 i 62. U svojim najboljim danima, čak i 50. Do 70. sam bio lav, a onda me je malo poremetio problem sa meniskusom.“, rekao je za lokalne medije na početku svojih priprema.

Nakon nekoliko meseci treninga, debi nakon još jednog povratka iz penzije desio se 28. septembra. Vis Folinjo, tim iz Lambertovog rodnog mesta, gostovao je Trevani, ali nisu imali milosti protiv svom sugrađaninu pošto su slavili sa 10:0. Doduše, Boranga je izašao posle sat vremena kada je rezultat bio 8:0 za goste. No, i pored toga, njegova hrabrost i strast su za svako poštovanje. Ljudi iz Trevane su ovaj događaj, za koji su znali da će privući pažnju javnosti, zamislili i kao jedinstvenu priliku za promociju zdravog načina života, sporta u svakom životnom dobu i važnosti dobre ishrane, a u njoj veliku ulogu ima i maslinovo ulje na koje je ovaj kraj posebno ponosan. Činjenica da je Boranga sa gotovo pune 83 godine stao na gol nije jedina inspirativna i stvar za poštovanje, jer je on jedna izuzetno živopisna ličnost i promoter pravih vrednosti. 

Kada je počeo da se bavi fudbalom, nije bio golman, već napadač. Ekscentričan kao i svaki čuvar mreže, govorio je sa smeškom o periodu kada je igrao u napadu: „Bio sam previše dobar, niko nije mogao da mi parira, pa su me stavili na gol. Možda bih postao svetski broj jedan umesto Maradone. Delim rođendan sa Dijegom, razmenjivali smo rođendanske čestitke.“

U seniorskom fudbalu debitovao je za Peruđu u Seriji C gde je igrao 5 sezona. Već tada je davao naznake da može da dođe do najvišeg nivoa, a posle 5 odličnih godina u nižem rangu gde su ga pratili emisari brojnih klubova, ugrabila ga je Fiorentina. „Viola“ ga je dovela da bude rezerva legendarnom Rikiju Albertoziju, ali Borangin karakter nije mogao da istrpi to da sedi na klupi i brzo je prešao u Ređanu da bude starter. 

U Ređani se pokazao kao veoma pouzdan golman, ali će ostati upamćen i po anegdoti da je imao dogovor sa klupskim maserom da mu ovaj tokom utakmica donosi šoljicu kafe uz poneku kap grape – italijanske žestine od komine grožđa, pogotovo tokom hladnijih dana. Praktikovao je to zato što je patio od niskog krvnog pritiska. Još jedna stvar po kojoj je bio poznat jeste bacanje i hvatanje kačketa tokom utakmice dok nema posla, a razlog za to je bio „trening“ koji mu je preporučio doktor kako bi kroz taj uslovni refleks sačuvao maksimalnu koncentraciju.

Uporedo sa fudbalskom karijerom, studirao je biologiju i medicinu, a specijalizovao se u oblasti mikrobiologije i kardiologije. U vreme kada je branio za Ređanu u nižem rangu, zaposlio se i na Institutu za higijenu i prevenciju, ali nedugo po dobijanju posla posetio ga je predsednik Ćezene koji je za Lamberta imao samo jedno pitanje: „Hoćeš li da braniš ili da budeš doktor u mom klubu?“, a ovaj mu uzvratio sa: „Ako se složimo oko plate, braniću.“ I složili su se, a Boranga je napustio stabilan posao koji je voleo zarad prilike da se dokaže u Seriji A. 

U Ćezeni je proveo najbolje dane, a u sezoni 1975/76 su bili 6. i izborili se za Kup UEFA. Tamo su naišli na Magdenburg i eliminisani su u 1. rundi ukupnim rezultatom 4:3. Zanimljiva scena odigrala se u Istočnoj Nemačkoj kada je izbila tuča među igračima nakon što je legendarni vezista Sparvaser simuliranjem iznudio penal za Magdenburg. U svem tom metežu, Boranga je prišao i nokautirao Sparvasera, a sudija ga je pomešao sa saigračem Odijem, takođe plavušanom, koji je isključen umesto italijanskog golmana.

Dok je igrao za Ćezenu nije zapostavio ni posao doktora, već je imao praksu u tamošnjoj bolnici. U to vreme je postao popularan u gradu, a i sam se ponašao kao „mačka iz visokog društva“, veoma prefinjen gospodin. Bio je veoma blizak sa Albertom Sugijem, jednim od najvećih italijanskih slikara svog doba, kao i sa Valeriom Curlinijem, poznatim rediteljem. Bio je i levičar, sindikalac koji se borio za prava igrača i pisao je kolumne za jedne novine. Ljubav prema pisanju ga nije napustila nikada, pa se kasnije pisanje za novine pretvorilo u pisanje knjiga.

Prvu „etapu“ karijere završio je 1984. u Folinju, da bi se kasnije reaktivirao u amaterskim klubovima. Prvo 1992. na jednu sezonu u Bastardu u kom je radio kao klupski lekar i ponovo navukao golmanske rukavice kada je klub ostao bez golmana. Drugi povratak se desio 2009. kada je čovek iz Ameta došao u njegovu garažu dok je menjao gume na svom Poršeu i zamolio ga da brani za njih jer su im oba golmana suspendovana. Odlučio je da prihvati, odigrao 3 utakmice u kupu i jednu u ligi i očigledno ostavio dobar utisak jer ga je godinu dana kasnije angažovao Papiano i do 2015. odigrao je čak 49 mečeva za njih. Poslednji meč pre ovog za Trevanu odigrao je 2018. za Maroteze.

Pre 20 godina bio je i među prvima koji je javno govorio o upotrebi kokaina u fudbalu, u vreme kada doping kontrola još nije bila obavezna, i već tada je video u kom smeru ide ovaj sport. Kao doktor, umeo je da prepozna one koji su uzimali kokain – „koriste ga kao antidepresiv i to je primetno u promenama raspoloženja mnogih sportista. Nažalost, fudbal se sve više pretvara u svet zabave.“

Popularni Bongo je kao reklama za Top-šop – uvek se može izvući još jedno „ali ni to nije sve“ kada je on u pitanju. I ne da nije sve, već je ostalo da se ispričaju njegovi najveći uspesi, ali ne u fudbalu, već u atletici!

Atletika je uvek bila njegova druga ljubav kada su sportovi u pitanju, pa se po završetku fudbalske karijere posvetio master atletici, odnosno atletici za osobe starije od 35 godina. Kako je osnovno životno sredstvo svakog golmana skok, tako je on nastavio u istom ritmu i počeo da se takmiči u tri discipline – skoku uvis, skoku udalj i troskoku. Sa 1.61 m je vlasnik državnog rekorda u skoku uvis u kategoriji preko 45, preko 55 i do 65 godina, a sa 11.26 m u troskoku za starije od 65 godina. U Ljubljani je 2008. postavio i svetski rekord u skoku udalj sa 5.47m. Nastavio je da dominira i kasnije – 2014. je postao svetski šampion u skoku uvis u kategoriji preko 70 godina, pa potom i evropski, 2023. u kategoriji za starije od 80 je osvojio dve zlatne medalje na dvoranskom nacionalnom prvenstvu, a 2025. bronzu u troskoku na Svetskom prvenstvu.

A nakon odigrane utakmice za Trevanu, čeka ga Evropsko prvenstvo u atletici na Madeiri od 2. do 12. oktobra, i sudeći po tome da je uložio dodatni trening kako bi se spremao za mesto među stativama, reklo bi se da ovo prvenstvo dočekuje nikad spremniji i kao favorit za medalje. 

U međuvremenu, i dalje radi kao kardiolog u Peruđi. A gde ćete boljeg dokaza od toga da je odličan u svom poslu od toga da i u tim godinama on i njegovo srce deluju toliko mlađe – „zdravo srce kada trenirate može trajati duboko iza 90-ih, fizička aktivnost postaje zadovoljstvo jer stimuliše hormone poput endorfina, testosterona i serotonina, što održava telo i mozak mladim“, kaže doktor Boranga i otkriva svoju tajnu za dug život – malo hrane u pravoj količini, bez alkohola, bez pušenja, veoma malo mesa, sojino mleko, puno fizičke aktivnosti, izbalansiran doručak, lagana večera i uvek šetnja nakon obroka.

Meč u dresu Trevane je trebalo da bude jedini, simboličan, ali je Boranga rekao da će videti šta će biti nadalje. On je neko ko je toliko puta pomerio sve granice, tako da niko ne može da bude potpuno siguran da nas ovaj večiti mladić neće ponovo kroz koju godinu ponovo oduševiti i po 5. se vratiti iz fudbalske penzije.