Ima li smisla igrati u junu?

Za 10 dana zakotrljaće se lopta na Mundijalu. Nikad brojnijem i sa nikad više utakmica. Tačno 104 meča biće odigrana u SAD, Meksiku i Kanadi. Spiskovi igrača su već poznati, očekuje se planetarni spektakl, ali i odgovor na pitanje da li je povećanje broja učesnika razvodnilo kvalitet. U svakom slučaju, Evropljani su najgore prošli u novoj raspodeli, ali nema to sada veze.

Uoči Mundijala valja tempirati formu, namestiti igrače, napraviti planove, timske i individualne. Neki su sezonu završili mesec uoči starta Svetskog prvenstva, a neki će se samo presvući nakon meča i produžiti na pripreme nacionalne selekcije. Francuska, Španija, Brazil, Argentina, mogli bi voditi velike debate o tome ko je glavni favorit i ko je na papiru najbliži peharu. Oni čije reprezentacije učestvuju na smotri najboljih odavno su bukirali svoje karte. Oni drugi, kojih je više, neće imati za koga previše iskreno da navijaju, jer njihovi mezimci nisu bili dovoljno dobri u kvalifikacijama.

Jedna od 48 selekcija je i reprezentacija Zelenortskih Ostrva. Čeka ih baš teška grupa. Španija, Urugvaj i Saudijska Arabija. A za te mečeve ova ostrvska zemlja sprema se kroz prijateljske utakmice, a jednu je već odigrala i savladala Srbiju u Portugalu sa 3:0. Iznenađenje, makar na papiru, jeste, u praksi nije. Iako su poraz svoje reprezentacije u Srbiji prilično oštro komentarisali, sa dosta osuđujućeg tona, ipak je možda najbolje razmisliti o tome da li junski ciklus ima ikakvog smisla i da li toliko izbegavanje reprezentativnih obaveza može biti poruka nadležnim telima.

U godinama kada nema velikih takmičenja, početak juna često je najteži momenat za igrače. Sezona je završena, glava na odmoru, ali stigne poziv nacionalnog tima i to znači da je sezona produžena još desetak dana. Nije to zahvalan momenat za selektore, pa ni za Veljka Paunovića, koga će ovaj poraz sigurno dobro zaboleti i možda dovesti u situaciju da preispituje neke svoje odluke. Paunović je odavno bio želja srpske fudbalske javnosti, skoro deceniju, i sada kada je tu ne treba mu brzo suditi. Ipak, po spisku srpske reprezentacije vidi se sva nelogičnost junskog ciklusa.

Paunović je napravio spisak koji bi sigurno u nekim idealnim uslovima bio značajno drugačiji. U svim linijama. Ali, iz dobro poznatih razloga, zna se zašto je to tako. Nije Paunović usamljen slučaj, ima ih dosta. Ako ovaj prozor posmatramo kao selektorovu ideju da proširi bazu, onda je u redu i poraz ne treba mnogo da zabrine Paunovića, već momke koji su dobili šansu i nisu je iskoristili. Najbolje sve opisuje slučaj Andreja Ilića i Paunovićevo čitanje poruke na konferenciji za medije. To je dosta toga ogolilo i izazvalo raspravu da li je poziv u reprezentaciju preči od privatnih obaveza, odnosno da li treba da bude ili ne.

Verovatno je teško stati na bilo čiju stranu, ali jedno je sigurno i lako je zaključiti da onima koji su imali tešku i napornu sezonu, a već su standardni reprezentativci, junski rok uopšte ne prija. Može da prija jedino onima koji tek treba da se nametnu, a takvih je u ovom sastavu Srbije baš dosta. I pitanje je da li će većine njih biti na nekom narednom okupljanju. Srbija će ovih dana igrati sa domaćinom Mundijala, Meksikom, i neće to biti nimalo lak meč. Meksiko je jači od Zelenortskih Ostrva, imaće motiv da uđe na Mundijal sa dobrim ritmom, dok će Srbija morati pre svega da odbrani čast nacionalnog dresa i popravi utisak nakon poraza koji niko nije očekivao.

O junskom ciklusu, mimo srpskog primera, može se govoriti kroz prizmu italijanskog neučestvovanja na Svetskom prvenstvu. Meč u Zenici rasturio je u paramparčad italijanski savez koji je praktično u vršiocu dužnosti stanju i deluje potpuno nezainteresovano za dešavanja na terenu. Posle ispadanja od Bosne i Hercegovine otišao je selektor, otišao je predsednik saveza, najavljena je velika čistka, ali kako i kada, znaće se kada bude izabrano novo rukovodstvo. Do tada, navijači Italije pitaju se ko su momci koji će sada igrati za nacionalni tim i u kojim klubovima nastupaju. Eto, toliko je čudan spisak Azura za junski ciklus prijateljskih mečeva sa Luksemburgom i Grčkom.

Italijanski tim sastavljen je uglavnom od igrača iz mlade reprezentacije uz kapitena Donarumu i javnosti poznate Pija Espozita i Marka Palestru. Sve ostalo su uglavnom nepoznanice, osim možda Pisiljija iz Rome. Moraće golman Mančester Sitija na ovom okupljanju da upoznaje nove saigrače, a većini i da pomogne iskustvom i znanjem. U svakom slučaju, junski termini Italijane mnogo ne zanimaju. Njih boli treće propušteno Svetsko prvenstvo. Mnoge druge selekcije i selektori kombinovali su sa izborom, ili da bolje kažemo, mnogi fudbaleri našli su način da se ne pojave ako već nemaju obaveze na velikom takmičenju.

I sada, šta da rade Veljko Paunović i njegove kolege? Možda je priča sa novim igračima najbolja opcija. Njima se uvek igra, oni su puni motiva da se izbore za makar minut u nacionalnom dresu. S druge strane, i reprezentacija i Savez mogu na taj način da pomognu pomenutim fudbalerima da se bolje pozicioniraju na tržištu, da dođu do jačih klubova i, ako se tamo dokažu, nacionalni tim imaće veliku korist. E sad, problem je kada izgubiš od Zelenortskih Ostrva, jer tada javnost odmah dovodi u sumnju kvalitete onih koji su bili na terenu, bilo to ispravno ili ne. Jednostavno je tako. Kao što će sada da se nametne tema da li forsiranje ili testiranje igrača iz srpske Superlige ima smisla i poentu. Ili kako to da veteran iz druge turske lige nadmudri defanzivca Milana.

Na ovom Paunovićevom spisku je čak 11 igrača iz Superlige. Možda je trebalo, u idealnim okolnostima, da ih bude znatno manje, ali to je realnost. Pa i u selekciji Italije u ovom ciklusu ima igrača iz Serije B, što se u redovnim okolnostima ne može desiti. Ono što može da zabrine Paunovića i sve selektore u junskim terminima jeste činjenica da su ovo bile poslednje šanse da se nešto vidi, pripremi i sazna pred početak Lige nacija u septembru. A Srbija će igrati u A diviziji i čeka je dosta teških utakmica. Zato ovo kuliranje juna može biti problem za selektora. Ovo izdanje Lige nacija biće specifično jer će se krajem septembra i početkom oktobra odigrati četiri utakmice. Dakle, dva okupljanja spojena su u jedno, a početak septembra je oslobođen i mečevi su pomereni za kraj meseca. U suštini, za ta četiri meča Paunoviću će trebati 30 igrača na raspolaganju.

Spajanje septembarskog i oktobarskog ciklusa deluje kao logičan potez. Klupski šampionati biće prekinuti jednom, a ne dva puta u mesec dana. A da li bi sličan sistem mogao da se primeni za martovsko okupljanje, makar kada su takmičarski mečevi u pitanju, pa da se igra krajem marta i početkom aprila, a ne u junu, u godinama kada nema velikih takmičenja? Možda bi svima bilo lakše.