Napraviće tebi Gvardiola beka, neću da te pljačkaju

Ovog leta su Sitiju jasno bila potrebna pojačanja na nekoliko mesta u timu. I stiglo je njih pet – Šerki je dobio nezahvalan zadatak da zameni De Brujnea i to radi maestralno, Rajnders se ponovo budi, Donaruma i Traford su doneli ozbiljnu dubinu na golu posle Edersona, a Ait-Nuri je za relativno mali novac pojačao konkurenciju na levom beku gde neočekivano briljira dete Sitija, vezista O’Rajli.

Ostala su dva neobavljena posla, ili tri ako je iko očekivao da se Rodri ovoliko muči sa povredama opet i da Kovačič doživi tešku povredu – centralni vezista, krilo i desni bek.

Deluje da će prve dve navedene pozicije popuniti već u januaru i to ne bi trebalo da bude težak posao jer je tržište bogato vezistima i krilima. Najbliži su Eliotu Andersonu iz Foresta i Bornmutovom Semenju. I to su profili koji se savršeno uklapaju – Anderson kao snažnija, viša, brža i mlađa verzija Bernarda Silve, a Semenjo kao mnogo direktnija, opasnija, inteligentnija i šuterski bolja verzija Savinja i Boba. Spominje se da bi Siti mogao da krene odmah i po Palasovog štopera Marka Gejia, a u tu trampu bi mogao biti uključen baš Bob koji se dopada „orlovima“.

Ali na desnom beku – muk!

Po odlasku problematičnog Vokera i završetku letnjeg prelaznog roka, ostao je Siti bez ijednog desnog beka jer nisu uspeli da pronađu pravog. I niko ih nije mogao kriviti jer ova pozicija trenutno zaista jeste najdeficitiranija u svetu fudbala. Da, postoji njih 5 – Hakimi, Timber, Aleksandr-Arnold, Kunde i Džejms (mada se sve više orjentiše ka sredini terena) – koji su apsolutno najbolji, ali i nedodirljivi za prelazak u drugi konkurentni elitni klub.

Po Transfermarktu naredna dvojica igrača sa najvećom tržišnom vrednošću su Pedro Poro i Tino Livramento. Poro, i pored svog sjajnog centaršuta, često „visi“ u odbrani, nema visinu i pokazao je dovoljno mana da Siti ne uzme u razmatranje njegov povratak na Etihad. I tako, ostalo im je samo jedno ime za koje i jesu bili najviše zainteresovani – Livramento, produkt Čelsijeve akademije koji je u Njukasl stigao preko Sautemptona.

Znali su u Njukaslu šta imaju – mladog, 23-godišnjeg beka koji jednako dobro može da odigra i po levoj strani i koji kuca na vrata prve postave seniorskog tima Engleske, a znali su i Sitijevu kritičnu situaciju na toj poziciji. Zato su na njihovo pitanje koliko on košta i odgovorili pomalo bezobrazno – 90 miliona evra.

Koliko god bili u očajničkoj situaciji, nisu u Sitiju dozvolili da budu opljačkani i da preplate igrača, pa su kraj prelaznog roka dočekali bez desnog beka. Ostali su sa tri igrača koji to mesto mogu popuniti. Husanov je štoper koji brzinom i snagom može da glumi Vokera, ali ne nudi ništa van svoje polovine terena, Luis je osmica bez mnogo iskustva koja fizički ne može da parira protivnicima u odbrani, tako da se Nuneš, centralni vezista koji je prošle sezone krpio i na levom krilu, nametnuo kao logično rešenje.

O tome koliko je kritična situacija sa desnim bekovima govori i to da su Nuneš i Luis na 8. i 10. mestu po procenjenoj tržišnoj vrednosti na pomenutom sajtu. Sve ostalo je kockanje i fudbaleri koji su se tek ove sezone malo više nametnuli, poput Brentfordovog Kajodea, Fejnordovog Živaira Reda ili Mala Gusta koji u Čelsiju često igra od sjaja do očaja.

Gvardioli su od igrača koji igra na toj poziciji trebale dve i po stvari – brzina kojom će braniti tranzicije protivnika, tehnika kojom će lakše iznositi loptu kroz pas igru i da zna bar nešto u napadu. Sve navedeno pronašao je u Mateušu Nunešu, igraču koji je maltene već bio otpisan, a sada doživljava procvat karijere i etablira se kao jedan od boljih desnih bekova.

Ništa novo kada je Pep u pitanju, zar ne? Ponovo je prošao njegov eksperiment u kriznoj situaciji. Uostalom, osvojio je Premijer ligu sa vezistom Fabijanom Delfom na levom beku, a isto je uradio i sa Zinčenkom i čak navukao Arsenal da pomisli da on može u nekom drugom sistemu da bude uspešan na toj poziciji. Naravno, ranije smo imali i slučajeve sa Alabom, Lamom i Kimihom u Bajernu, a eksperimentisao je i bio u pravu i u Barseloni.

Imao je Gvardiola pravi rolerkoster emocija kada je Nuneš u pitanju, i to još i pre nego što je ovaj postao njegov igrač. Dok je još bio u lisabonskom Sportingu, nakon duela ova dva tima za Portugalca je rekao da je jedan od najboljih fudbalera sveta u tom trenutku. Ipak, kada je došao u Siti preko Vulverhemptona, očigledno nije ostavio taj utisak na njega, mada ga je Pep vrlo retko koristio na njegovoj prirodnoj poziciji centralnog veziste na kojoj ga je i zadivio.

Opravdanje za to dobili smo pre nekoliko meseci, mada su svi sportski mediji tabloidnim naslovima preneli loš izbor reči Gvardiole da Nuneš „nije dovoljno pametan“, zaboravljajući da mu engleski nije maternji jezik, čak skrativši njegovu izjavu da bi dobili pojačan efekat. Pep je tada jasno mislio da nije dovoljno staložen i pribran za igru u veznom redu, dok je puna izjava glasila: „Mislim da on nije igrač za sredinu terena jer nije dovoljno pametan u staloženosti.“, uz nesrećno odabrane reči.

Elem, jedna od prvih stvari koju je želeo da ga nauči na novoj poziciji jeste da ne „spava“ tokom centaršuteva protivnika na dalju stativu i zaboravi svog igrača, a što je često bio slučaj sa Luisom. I dobro mu je to utuvio u glavu jer je Portugalac na taj način sprečio nekoliko golova.

Kao nominalnom vezisti, prilično lako se snalazi pod visokim presingom protivnika na zadnju liniju i odlično iznosi loptu kroz pas ili dribling. Još jedna zaostavština nekadašnje mu pozicije jeste i odličan centaršut, pa je ove sezone, uz jedan gol, upisao već tri asistencije, dok je jedan njegov pas uzrokovao autogol protivnika. Zanimljiv je i podatak da je samo De Brujne upisao više asistencija za Halanda od Nunešovih 10.

Kada bi ga uporedili sa igračem koji je trebalo da bude njegova zamena, Livramento, Portugalac je bolji u svakoj statističkoj kategoriji – ofanzivno, defanzivno i u posedu –  u mnogim čak i ubedljivo. Englez jedino centrira tek malo češće od njega. Posebno se u premijerligaškim mečevima ističe superiornost Nuneša u vazdušnim duelima u kojima ima uspešnost od 55% (17/31) u odnosu na 36% (4/11) beka Njukasla, iako je ovaj samo centimetar niži. Ogromna je razlika i u presečenim dodavanjima (19 prema 5) i rašćišćavanjima (55 prema 32).

Kada za poređenje na Livramenta dodamo i Timbera, Kundea i Hakimija (s tim da je Marokanac odigrao najmanje minuta od njih) kao reper za najbolje desne bekove sveta, vidimo da Nuneš ni u čemu ne zaostaje. Ponovo se potvrđuje da je odličan u duelima, iznošenju lopte i dodavanju.

I na ovom grafiku se vidi da najveći prostor za napredak ima u napadačkom delu. Sigurno bi Nuneš mogao još više doprineti u ofanzivi kada bi mu to Pep dozvolio jer je O’Rajli taj koji ima veća ovlašćenja da bude bliži golu protivnika i ulazi u šesnaesterac, dok on često ostaje nešto povučenije da svojom brzinom, a jedan je od najbržih igrača Sitija, pazi na kontranapade protivnika, ćineći tako to osiguranje sa Dijašom i Joškom Gvardiolom.

Sve u svemu, da li je Mateuš Nuneš idealan desni bek? Daleko od toga. Imao je nekoliko krupnih, direktnih grešaka koje su dovele do gola protivnika, kao što su ona u gradskom derbiju, zbog koje je Siti poražen, ili ove najsvežije protiv Lidsa, zbog kojih zamalo da Siti ostane bez dva važna boda.

Ali da li ima potencijala da bude dovoljno dobar da Siti ne mora da bude u poziciji da preplaćuje novog desnog beka? Definitivno. I nije Pep Gvardiola stvorio sebi samo desnog beka, već je, kao što znamo, napravio i levog beka. I to ne samo svom klubu, već i reprezentaciji Engleske. I to dovoljno govori o njegovoj genijalnosti.