Petnaestog decembra biće tačno tri decenije od jedne od najvećih pobeda fudbalera nad klubovima, presude koja je promenila istoriju transfera i koja je, reče tada Ser Aleks Ferguson, dala moć igračima i njihovim agentima.

Kraj „Procesa“ Žan-Marka Bosmana i pet godina duge borbe sa RFC Liježom, Fudbalskim savezom Belgije i Uefom, pred Evropskim sudom pravde, 15.12.1995, izrodio je „Bosmanovo pravilo“, koje samom vezisti baš iz Liježa nije donelo mnogo, ali budućim generacijama je dalo ključeve igre u ruke.

Od tada sami igrači odlučuju o sopstvenoj sudbini po isteku ugovora, ne klubovi, koji su do tog momenta i naplaćivali odštetu od budućih timova fudbalera. Bosman je otvorio vrata giganata evropskog fudbala brojnim superzvezdama, a strategiju pregovora značajno promenio.

Sjajan primer su Ajaksovi „Surinamci“ iz sredine 90-ih, šampioni Evrope i dvostruki uzastopni finalisti Lige šampiona, Patrik Klajvert i Edgar Davids. Tada holandske mlade zvezde, po osvajanju titule 1995. i nakon poraza od Juventusa u finalu Lige šampiona godinu kasnije, kao slobodni igrači prešli u Milan u paketu, u tim koji su porazili u velikom finalu u Beču. Na San Siru se nisu previše zadržavali, Klajvert je prodat Barseloni, Davids Juventusu, i to su bili njihovi jedini transferi za koje je plaćena odšteta.

Mnogo je bilo „slobodnih agenata“ kroz istoriju fudbala, od Laudrupa, Mekmanamana, Sola Kempbela, koji je uradio nešto što se u Londonu ne radi – prešao iz Totenhema direktno u Arsenal 2001. godine i zaradio ogroman novac.

Majstor dovođenja slobodnih igrača u modernom fudbalu je Bepe Marota, tvorac moćnog Juventusa, poslednjih godina i Intera, a spisak igrača koje je doveo bez centa potrošenog na odštetu je impresivan – na njemu se posebno ističu Pirlo i Pogba, a u Interu Čalhanoglu i Onana, sezonu kasnije prodat Mančester junajtedu za 50 miliona, čovek vrlo važan i za ovu priču.

Velike zvezde menjale su sredine i ostavljale klubove bez dinara, što je izazivalo potrese, poremećene odnose, mržnju navijača prema „izdajicama“. Tako je bilo i u slučaju Dortmund – Levandovski – Bajern 2014, a u poslednjih desetak godina, pogotovo u poslednje dve, u centru pažnje je trenutno najbolji tim Evrope, Pari Sen Žermen.

Prošle sezone Parižani su ostali bez najveće zvezde, Kilijana Mbapea, koji je po dobro razrađenoj šemi dobio između 125 i 150 miliona evra kroz pet godina, a uz to godišnju platu od 15 do 20 miliona, plus 80% zarade od prava na imidž.

Udvaranje kralja u belom najvećoj svetskoj mladoj zvezdi naljutilo je Parižane, koji su zaboravili da su nekoliko godina ranije uradili slično, što im se ovog leta ponovo vraća kao bumerang.

Nakon sezone dominacije, četiri pehara, prve Lige šampiona u istoriji kluba i finala Svetskog prvenstva, u kom je Enrikeova mašinerija iznenađujuće poražena od Čelsija, na spisku kandidata za Zlatnu loptu 2025. godine našlo se čak devet igrača Pariza! Iz standardne startne postave, samo štoperi Markinjoš i Paćo nisu u 30 imena među kojima će da se bira najbolji igrač godine. Visoko na spisku je i čovek koji je svojim rukama branio šanse saigrača u Ligi šampiona i gurao ih ka „ušatom peharu“, Đanluiđi Donaruma.

Italijan je bio sjajan i na Svetskom klupskom prvenstvu, uz „mrlju“ za koju nije kriv i suze na licu kada je nehotice slomio nogu Džamalu Musijali, i hvaljen kao najbolji golman planete.

Svega par sedmica kasnije šok – Điđo je izostavljen iz tima za Superkup Evrope sa Totenhemom i za premijeru sa Nantom u Ligi 1, uz jasnu poruku kluba da više ne računa na njega. Iako je, gotovo sam, odveo ekipu dalje protiv Aston Vile, briljirao protiv Arsenala u polufinalu Lige šampiona, pre toga odbranio tri penala Liverpulu u seriji za četvrtfinale.

Neko mora da je oklevetao Điđa D., jer je, iako nije učinio nikakvo zlo, jednog jutra bio oteran – modifikovaćemo uvodnu rečenicu iz Kafkinog „Procesa“, sa akcentom na „mora“, jer za razliku od Jozefa K., „nesrećna“ centralna figura naše priče dobro zna šta je uradila i zbog čega ga teraju, iako u oproštaju od Parižana to nije predstavio.

Prosto, 17 dana po obeležavanju 30 godina od uspostavljanja „Bosmanovog pravila“, Donaruma će biti u prilici da uradi isto što je Parizu uradio Mbape i što smera Vlahović u Juventusu – bez problema moći da pregovara sa kim želi za novac koji želi, pošto mu u julu 2026. godine ističe ugovor.

Stoga je dobio „Mbape tretman“ od Enrikea, koji je po hitnom postupku doveo Lilovog Luku Ševalijea, za 40 miliona evra. Time je stavio do znanja i Italijanu i navijačima da ne želi da učestvuje u sapunici, ali i zabrinuo sve koji prate PSŽ, jer Ševalije na debiju nije radio ono što je Donaruma tokom prošle sezone – bio briljantan na gol liniji, prosto obavljao posao čuvara mreže.

Fudbal je surov biznis, zna to i Donaruma, pa verovatno ne želi da gubi sezonu pred Mundijal, i čini se da je lako pristao da za manje novca, od onog koji je mogao da zaradi kao slobodan agent, napusti Pariz. A koliko je svet brutalan osetio je pre četiri godine kada je „izdao“ Milan i dobio nadimak „Dollarumma“. U oktobru 2015. godine, sa samo 16 godina i osam meseci debitovao je za Milan kod Siniše Mihajlovića, postao miljenik navijača, kojima je zabio nož u srce kada je napustio Italiju kao slobodan igrač u leto 2021. godine, u godinama kada su se „roso-neri“ vraćali na tron Kalća.

Vratio se na San Siro u grupi Lige šampiona pre dve sezone, izgubio sa Parizom 2:1, a sa tribina je bio zasut lažnim novcem i sve vreme vređan. U Parizu mu navijači verovatno neće zameriti kao Milanova „Kruva sud“ – ipak je ogroman deo moderne istorije kluba i nije da PSŽ nema novca, ali "zatvaranje vrata zadnjicom", kako naš narod voli da kaže, očigledno ne otvara vrata ozbiljnih fudbalskih institucija, kakve su Real Madrid ili Bajern Minhen, čije prve opcije na golu, pogotovo Bajernova, ulaze u veteranske godine – Donaruma ima tek 26, a brani na top nivou 10 godina.

Kao naredna destinacija dugorukog momka iz gradića Kastelmare di Stabija, u blizini Napulja, najviše se pominje Engleska, konkretno Mančester i oba tima iz najvećeg grada Severne Engleske.

Logičnije je da to bude Junajted, koji je u procesu renoviranja tima, i očajnički mu treba golman, pogotovo nakon amaterske reakcije Bajindira u duelu s Arsenalom na otvaranju Premijer lige, mladog Turčina, prinudnog rešenja u nejasnoj situaciji sa Onanom. Međutim, problem je baš kamerunski golman, razlog brojnih sedih vlasi navijača „crvenih đavola“, koji takođe ima lepu platu i plaćen je Interu žestoko.

Stoga, u Sitiju planiraju da organizuju „Italian job“, i "otmu" Donarumu na mančesterskom aerodromu, za šta pripremaju teren. Iako su krenuli u drugom smeru, na Etihad vratili Džejmsa Traforda, za preko 30 miliona evra, elitni golman za sličan novac prosto se ne sme propustiti. Ederson se polako okreće Galatasaraju, nakon košmarne sezone, ne samo Brazilca u Sitiju, međutim, neobično će biti videti Gvardiolu sa golmanom kom igra nogom nije jača strana.

Golman-igrač jedna je od promena kojom je Pep uticao na svetski fudbal, zbog toga gotovo oterao legendu kluba, Džoa Harta, poremetio i perspektivu brojnih trenera ali i izazvao različite reakcije među navijačima, često frustracije. Jedanaestog igrača u Donarumi ne može da ima, a uz to Italijan je neubedljiv kada je reč o centaršutevima – prosto je golman peterca, refleksa, pojava u situacijama 1 na 1.

Điđo D. napravio je pametan potez, samom odlukom da tokom sezone ne bude posmatrač dešavanja u Parizu, jer je pred njim još decenija vrhunskog fudbala, a već narednog leta Mundijal, na kom nije igrao u karijeri, kao ni ostali Italijani, jer su propustili poslednja dva.

Odlučio je da svoj „egzistencijalni“ roman ne nastavi da piše u Saudijskoj Arabiji, time reši egzistenciju generacijama porodice iz gradića u Kampanji, već da to bude ponovo Evropa.

Tako je Điđov „proces“ ipak dokaz da klub ima koliko-toliku moć u ovakvim situacijama, ali i da mu je itekako potrebna ona finansijska.