Od Genijevog plesa do Genijevog košmara: Kako su „ribari i konobari“ naučili da igraju fudbal

Dok su se tmurni oblaci početkom devedesetih godina prošlog veka polako nadvijali nad SFR Jugoslavijom, nekadašnja domovina naroda sa ovih prostora još je uživala u fudbalskoj reprezentaciji, jednoj od najboljih u istoriji.

Sjajan tim sa Dejanom Savićevićem, Robertom Prosinečkim, Draganom Stojkovićem, Predragom Mijatovićem, Darkom Pančevom i mnogim drugim super asovima ubrzo će zbog rata nestati sa scene, a jednu od poslednjih utakmica odigrao je protiv ekipe koja se tek rodila – Farskih Ostrva.

Malo ko je tada u Jugoslaviji znao da negde u Atlantiku uopšte postoje ostrva koja će se suprotstaviti „plavima“, još manje da je mesto od pedesetak hiljada ljudi (tada verovatno i manje) dobilo fudbalsku reprezentaciju.

Tim Farskih Ostrva bio je sastavljen od amatera, momaka koji su fudbal igrali nakon što završe redovan dan na poslu, pa je tako i danas mnogima ostalo da ih potcenjivački zovu „konobarima, ribarima i električarima“.

Amaterski dani, reprezentacija bez doma...

U svakom slučaju, te 1991. Jugoslavija je na krilima u tom trenutku verovatno najboljeg evropskog fudbalera Dejana Savićevića (sjajna asistencija i odličan gol iz slobodnjaka), srušila Farane (2:0). Međutim, i tada, ali i nešto ranije u kvalifikacijama za Euro 1992. protiv Austrije (Farani senzacionalno slavili 1:0), bilo je jasno da će simpatični amateri kroz godine mnogima biti težak rival, spreman za iznenađenja.

Slike oronulog i blatnjavog stadiona u švedskoj Landskroni, gde su Farani bili domaćini jer još nisu imali stadion na svojim ostrvima, danas izgledaju tako neobično, pošto ova reprezentacija sada u Toršaunu ima savremeni stadion, a posebno se mnogo toga promenilo kada je reč o igri „ribara i konobara“.

Prošlo je od tada nešto više od 30 godina, a Farani su danas daleko od amatera – sada je to reprezentacija koja zna da pobedi i veoma jake evropske selekcije, ali i da ponizi Crnu Goru (4:0), na čijem čelu se danas nalazi heroj sa početka priče – Genije Savićević.

Nemci se provukli, ne i Grci, Turci, Šveđani...

Farska Ostrva su kroz godine i kroz pravi sistem postala veoma ozbiljna selekcija, mnogo ispred ostalih mikro zemalja poput Lihtenštajna, San Marina, pa i Luksemburge, a skinula su i nekoliko prestižnih skalpova.

U četvrtak veče snagu ove selekcije osetila je Crna Gora, ali i pre tri godine mnogo jača reprezentacija od „hrabrih sokola“ – tada je u Toršaunu domaćinu morala da čestita i Turska (2:1).

Farane pamte i turske komšije Grci, pošto su „Heleni“ u kvalifikacijama za Euro 2016. oba puta poraženi od ove selekcije – u Pireju 1:0 i na Atlantiku 2:1.

Bilo je tu još zapaženih rezultata, poput remija sa Mađarskom u kvalifikacijama za Mundijal 2018. ili sa Švedskom 2001, a dve godine kasnije zamalo su šokirali svet utakmicom protiv tadašnjih svetskih vicešampiona Nemaca.

Držala su Farska Ostrva na svom terenu hrabro sve do samog finiša utakmice, a onda se „Manšaft“ provukao golovima u 89. i 90. minutu – postigli su ih Miroslav Klose i Fredi Bobič.

Ne smemo da izgubimo nijednog talenta

Trijumfom nad Crnom Gorom ova selekcija je stigla do devet bodova u borbi za Svetsko prvenstvo i tako izjednačila najbolji učinak u kvalifikacijama, pošto je do istog broja stigla pred Mundijal u Rusiji 2018.

Sve to kao da su predosetili u Fifi, pa su pred start kvalifikacija uradili intervju sa Frodijem Benjaminsenom, legendom ove reprezentacije.

„Sada je sve veoma profesionalno, danas imamo veliki stručni štab, tu su fitnes treneri, psiholozi“, objasnio je Benjaminsen.

Kaže da je ključ u mladim igračima.

„Mi smo mala nacija, imamo malo fudbalera i kada se pojave neki mladi igrači, moramo da im pokažemo pravi put – ne smemo da dozvolimo da izgubimo nijednog od njih“, jasan je nekadašnji kapiten Farskih Ostrva.

Da ih kroz godine nisu mnogo gubili, pokazali su i igrači poput Mejnharda Olsena, Hanusa Sorensena, Andrijasa Edmundsona i drugih koji igraju u Danskoj, Sloveniji, Poljskoj. Naravno, i klubovi sa ostrva koje su dobro zapamtili i pojedine ekipe sa ovih prostora u evropskim nadmetanjima, a koji su igrali i grupne faze Uefinih takmičenja.

Nekada „ribari i konobari“, sada momci koji znaju da igraju fudbal.