Partizan i dalje luta, a rešenja ni na vidiku

Ako su navijači Partizana u prethodnih mesec i nešto, od završetka prvog dela sezone u Superligi Srbije, i sanjali snove o šampionskoj tituli – s potpunim pravom jer su njihovi ljubimci taj period proveli na vrhu tabele – taj se san rasprpšio kao mehur od sapunice već u prvom susretu sa stvarnošću. Kao što se talas razbije o stenu čim je dotakne, tako su i crno-beli ispustili prednost od jednog koraka koju su imali nad večitim rivalom i već posle prolećne premijere, doduše zakazane za poslednji dan januara, bilo je jasno da će skliznuti sa prve pozicije.

Meč protiv niškog Radničkog u Humskoj ogolio je dosta mana, možda ne baš sve jer ih verovatno u timu ima još nekoliko koje su, za sada, vešto skrivene. Odmah se potvrdilo da rezultati na pripremama u Turskoj nisu bili slučajni, a tamo Partizan nije uspeo da zabeleži nijedan trijumf. Prvo je remizirao sa Đerom (2:2), iako je još u 18. minutu imao dva gola prednosti, zatim je ubedljivo izgubio od Mure (0:3), a onda odigrao nerešeno i sa ekipom Rakova (1:1), ponovo uz prednost posle prvog poluvremena. Već tada su mogli da se naslute problemi...

A šta su za to vreme radili čelnici crno-belih? Prodavali, sabotirali, potpisivali koga i kada su hteli, dovodili iskusna (i islužena?) pojačanja, ali sve to bez jedinstvenog stava u vezi sa bilo kojim igračem. Dobro je poznato da vođa sportskog sektora Predrag Mijatović i generalni direktor Danko Lazović, dve igračke legende crno-belih u svoje vreme, nisu već dugo na istim talasnim dužinama i da među njima nema komunikacije i dogovora ni po kojem pitanju.

Neko je u klubu odlučio, verovatno Mijatović, da se ove zime golobradim mladićima, koji su uz mnogo iskazane želje i volje, ali i dozu sreće, odigrali prvi deo sezone dovoljno dobro za mesto na vrhu, pridodaju iskusne „karike“ u svakoj liniji tima. Problem je što novajlije nisu u takmičarskoj formi, jer da jesu niko od njih ne bi razmatrao dolazak u srpski fudbal.

Napadač Sebastijan Polter je došao na pozajmicu do kraja sezone iz Ajntrahta iz Braunšvajga, sa ciljem da zameni Jovana Miloševića u napadu, ali da li je realno da to učini? On će za dva meseca proslaviti 35. rođendan, a ove sezone je u nemačkoj Cvajti sakupio tek 188 minuta na terenu raspoređenih u 11 utakmica. Pritom, postigao je tek jedan gol, pre nepunih šest meseci i to sa bele tačke, a jedini put deo startne postave, pre nego što ga je trener crno-belih uvrstio u nju u subotu, bio je krajem septembra prošle godine.

Vezista Saša Zdjelar je povratnik u crno-belo jato, dobro poznaje klub i stalo mu je do njega, bez ikakve dileme, ali je u Zenitu nastupio tek u 10 utakmica u čitavoj 2025. godini. Sa ekipom iz Sankt Peterburga je raskinuo saradnju još krajem avgusta što dovodi do zaključka da je nakon maja takmičarski meč odigrao samo još u julu, kada je dobio 16 minuta protiv Ahmata u Kupu Rusije. Pritom, sledećeg meseca proslaviće 31. rođendan.

Defanzivac Stefan Mitrović je stigao iz Genta, u kojem je bio nemi posmatrač, delom zbog povrede, ali mnogo češće zbog odluke trenera. U čitavoj 2025. godini nastupio je samo u osam utakmica, a u tekućoj sezoni je bez ijednoj jedinog meča u nogama. U maju će napuniti 36 godina.

Mogu li fudbaleri bez ozbiljnih partija u prethodnih godinu dana, koji će pritom na kraju sezone zajedno imati 102 godine, pokrenuti „parni valjak“ ka šampionskom peharu, koji je poslednji krasio vitrine u Humskoj još 2017. godine? Teško, jako teško.

Prelazni rok u Srbiji traje do 13. februara tako da još ima vremena da se reaguje na tržištu, mada svakako ne bi bilo dobro čekati taj petak 13. Bar zbog sujeverja, ako ni zbog čega drugog. Kao novi igrač među crno-belima, teško je reći da li i pojačanje, pominje se Šaka Traore, krilni napadač poreklom iz Obale Slonovače koji nastupa za razvojni tim Milana. Ima 21 godinu, a ove sezone je u dresu Milan Futura upisao 12 nastupa, postigao četiri pogotka i zabeležio dve asistencije. Jasno je da svako, ko iole vredi u ovom trenutku, već ima klub i svoje mesto u njemu, tako da je gotovo nemoguće da će se sada odnekud pojaviti spasilac, koji će rukovoditi igrom na terenu i biti produžena ruka trenera.

Pitanje je i kojeg trenera, pošto je pozicija Nenada Stojakovića ozbiljno uzdrmana. Rezultati pod njegovim vođstvom su šarenoliki, a čak dve od tri izvojevane pobede u šest mečeva, protiv Radničkog 1923 (4:2) i Napretka (3:2), nisu ispraćene adekvatnom igrom u polju. Jedino je ubedljivi trijumf nad Javor-Matisom (4:0) u potpunosti prekrio sitne propuste na terenu. Poslednji remi bez pogodaka protiv niškog Radničkog energetski je bio na nivou poraza od Železničara (1:3) i IMT-a (0:1), jer su se crno-beli probudili tek u sudijskoj nadoknadi.

Ako se zna da je Danko Lazović više naginjao ka opciji da se ne smeni Srđan Blagojević, dok je Predrag Mijatović insistirao na dovođenju aktuelnog trenera, goruće pitanje glasi: ko će, ukoliko do toga dođe, sada izabrati novog šefa stručnog štaba? Nesloga je postojala i prilikom potpisivanja ugovora sa 17-godišnjim Dušanom Jovanovićem, a postoji i sada kada je, po svemu sudeći, Janis Karabeljov na izlaznim vratima.

Dok ozbiljnim ekipama zimski prelazni rok služi za „došminkavanje“, za dovođenje jednog ili najviše dvojice igrača koji bi predstavljali i zalog za budućnost, u Partizanu su sve uradili drugačije. Sada žele da stave iskustvo, mada je ono bez iskustva u prvoj polovini sezone, pre mladosti, a pritom nisu zadovoljni ni (svojim!?) izborom trenera. Izgleda da Partizan, trenutno, nije ni ozbiljan klub.