Chelsea je doveo Jorrela Hata iz Ajaxa za 37 miliona funti i učinio ga novim stanovnikom Londona. 

Mladi nizozemski defanzivac je prošle sezone zabilježio najviše minuta od svih fudbalera koji su rođeni poslije 1. januara 2003. godine, ostavivši iza sebe Judea Bellinghama i Laminea Yamala. 

Međutim, fascinantnije je da je ovo osma kupovina „Plavaca“ ovog ljeta. 

Jamie Gittens, Joao Pedro, Liam Delap, Mamadou Sarr, Estevao Willian, Kendry Paez, Dario Essugo i sada Hato – svi su stigli ovog ljeta na Stamford Bridge. 

Enzo Maresca je prošle sezone imao problema s napuhanim rosterom, punim igračima od kojih on praktično nema nikakvu korist. 

Mnogi su se žalili na dovođenje igrača za vrijeme Romana Abramovicha, ali taj broj je eskalirao od dolaska američkih vlasnika na čelu s Toddom Boehlyjem. 

Poređenja radi, Chelsea je od njegovog dolaska kupio 49 igrača. Za isti broj transfera u redovima Liverpoola, aktuelnog prvaka Engleske i daleko najbolje ekipe, moramo se vratiti do 2015. godine i Nathaniela Clynea. Za Manchester United 49. pojačanje unazad bio je Ander Herrera 2014. godine. 

Stoga je vrlo jasno da se u Chelseaju kupuje nemilice, a plaća šakom i kapom. Ono što izostaje su rezultati. Da, osvojena je Konferencijska liga, ali da li bi navijači, uzimajući u kontekst količinu trošenja, trebali biti zadovoljni trećerazrednim evropskim trofejem.

Nije tačno jasan ni plan poslovanja, jer se čini da se konstantno vraćaju na nultu tačku takozvanog „rebuilda“. 

Svake godine dođe novi kontigent mladih talenata, koji prođu kroz sistem, poput greške, a onda karijeru nastave graditi van Londona, mahom jer nisu zadovoljili standarde. 

Dokad će ova šarada trajati, ostaje da se vidi. Hato, lično, nije problem. Veoma je kvalitetan i pomaže na dvije goruće pozicije, ali zar nije nekad moguće dovesti trajno rješenje, a ne malo manjom rupom zakrpiti veću...