Tomase, bilo je dobro. Može još bolje.

Prva od osam. To je misao u glavi Tomasa Tuhela. Osam utakmica je potrebno da dotaknete krajnju slavu na Mundijalu. Tuhel to želi. Bilo je jasno koliko je samo „osetljiv” bio nakon datih i primljenih golova, ali i nekih drugih situacija na terenu. Za Tomasa Tuhela svaka utakmica na Svetskom prvenstvu je dokazivanje, ne zbog njegovih trenerskih veština, već zbog atmosfere na Ostrvu. Ako je na prostoru bivše Jugoslavije svaki muškarac selektor i zna šta bi i kako trebalo da se radi, u Engleskoj je slična situacija. Svaki punoletni stanovnik zemlje koja za sebe tvrdi da je kolevka ovog sporta ima ideju o tome kako bi Tuhel trebalo da postavi ekipu, koga da pozove ili ostavi kod kuće.

Nemački stručnjak koji se odrekao nekoliko velikih imena uoči Mundijala pobedom nad Hrvatskom 4:2 dobio je mir i luksuz koji uoči utakmice nije imao. Videlo se na terenu da je Engleska bolji rival, da ima više brzine i klase u nogama i da je pitanje trenutka kada će slomiti rivala koji se držao odlično u prvom poluvremenu. Nekadašnji trener Čelsija i PSŽa napravio je neke neočekivane poteze na startu, kada je birao početnih 11. Gei je ostao na klupi, igrao je Stons. Šansu sa klupe čekali su Bukajo Saka i Markus Rašford.

A protiv Hrvatske Tuhel je pokazao širinu. Odlično je tempirao ritam, jer bilo je očigledno da su njegovi momci fizički spremniji i jači od Dalićevih. Zato je ulazak Sake, Rašforda i Rodžersa u momentima pada hrvatskih igrača izgledao kao turbo ubrzanje engleskog tima. Dribling Rašforda pre gola i mali prostor na kojem je to izveo dovoljno govore o klasi koju Tuhel ima u rotaciji. Možda engleska krila nisu na nivou francuskih, ali su im za petama po ukupnom utisku. Nije Barselona tek tako istresla džak para za Entonija Gordona.

Koliko je ozbiljan ritam utakmice bio govori i situacija iz 58. minuta kada je iz igre izašao Luka Modrić. Dalić je izvukao svog kapitena, možda svestan da će mu više značiti za Ganu i Panamu u borbi za drugo mesto nego za okršaj sa Engleskom. Baš u tom delu od 45. do 60. minuta Englezi su izgledali kao ekipa iz druge dimenzije u odnosu na Hrvate. Da nije bilo sjajnog Livakovića, rezultat bi bio ubedljiviji. Pucali su Kejn i drugovi iz svih pozicija, delovalo je kao da su prebacili iz druge u četvrtu brzinu i pritisnuli gas kao po nemačkim autoputevima bez ograničenja brzine. U tim momentima video se sav potencijal ove ekipe i sigurno je da su sada svi u Engleskoj zadovoljniji, ali će Tuhelu i dalje meriti učinak iz minuta u minut.

Šta je još utisak iz Dalasa? Učinak Harija Kejna. Sve oči tokom jutra i noći pred utakmicu sa Hrvatima bile su uprte u Kilijana Mbapea, Halanda i Mesija, koji su odmah na startu pokazali da su u vrhunskom ritmu i formi i da bi ovo mogao da bude Mundijal za rušenje rekorda. A onda se desio Kejn, kapiten Engleske koji je bio sve. I napadač i kreator, a na kraju i odličan defanzivac. Hari Kejn je apsolutni lider ove ekipe i sigurno najkompletnija devetka u svetu fudbala. Tehnički i taktički. Ako je Haland izraziti strelac, Bajernova devetka je uz to i ozbiljan kreator i momak koji vidi sve na terenu, kao pravi plejmejker. Kejn je svoju partiju preokrenuo onog trenutka kada je ostao stabilan nakon ponovljenog penala koji mu je skinuo Livaković. Sve posle toga bila je prava poezija.

Sa dva gola Hrvatima Kejn je stigao Gerija Linekera kao Englez sa najviše pogodaka na Svetskim prvenstvima. Sada i jedan i drugi imaju po deset, a očekivati je da Kejn već u grupnoj fazi prestigne Linekera. S obzirom na to da kapiten Gordog Albiona ovog leta puni 33 godine, možda bi mogao da bude deo ekipe i za četiri godine. U toj perspektivi Kejn bi možda mogao da bude u igri i za najboljeg strelca ikada na svetskim šampionatima, jer trenutno je na šest golova zaostatka za Mesijem i četiri iza Kilijana Mbapea, koji zbog svojih godina, 28, ima najveće šanse da bude prvi koji će probiti granicu od 20 golova na Mundijalima.

Ono gde se vidi Tuhelov pečat jeste stil igre i uloga Džordana Pikforda. Znamo odavno da je fudbal evoluirao tako da je golman danas zadužen i za igru u polju, a ne samo za čuvanje mreže. Pikford je tokom meča sa Hrvatskom bio i svojevrsni plej iz poslednje linije, jer je delovalo kao da je Nemac zabranio svom golmanu i poslednjoj liniji da iznošenje lopte završavaju preskakanjem igre i dugim loptama. Iz te ideje jasno se naslućuje i odluka Tuhela da igra Stons od starta iako je imao sezonu siromašnu minutima. Ali, ako je neko personifikacija modernog sistema u kojem defanzivac aktivno učestvuje u izgradnji napada, to je Džon Stons, koji je u tom segmentu pravi pionir, ili da ne kažemo zamorac taktičkih ideja Pepa Gvardiole sa kojim je proveo deceniju sarađujući.

I vezni red je bio po Tuhelovom ukusu. Rajs je bio nešto slobodniji od Andersona, dok je Belingem uglavnom bio bliži Kejnu nego njima dvojici, pogotovo kada je Engleska pritiskala. Belingem je čak u nekim navratima bio i ispred Kejna, kada bi se ovaj spustio po loptu i onda širio igru na bok, na Maduekea nekoliko puta. Iako je rano donositi zaključke, Engleska deluje dobro. Meč sa Hrvatskom bio je sigurno najbolji u prvoj rundi. Ono što bi možda moglo da zabrine Tuhela jeste defanziva. Jer koliko god impresivno delovali u većem delu meča, Hrvati su mogli da postignu još neki pogodak. Pogotovo bi morali da analiziraju gol Petra Muse, kada im je Perišić pobegao iza leđa. Bilo je vidljivo da su ranjivi pozadi.

Englezi sa pobedom nad Hrvatima praktično već u džepu imaju plasman u narednu fazu, ali moraće da se suoče i sa Ganom i Panamom. Dok će Gana biti rival sličan Hrvatskoj, Panama je potpuni autsajder. Biće prilike možda i za Tuhela da rotira, da izmeri koliko mogu pojedinci, pre svega Morgan Rodžers.

Na Ostrvu je fešta, Tuhel je preživeo prvi talas. Ima još sedam utakmica da postane neformalni kralj Engleske ili nekoliko mečeva manje da bude proteran sa Ostrva kao čovek koji se odrekao igrača koje bi svaki selektor poželeo. Nemac je na tankom ledu kod uvek gladne publike. Kroz 30 dana znaćemo da li će se istopiti ili postati čvrst kao Beringov moreuz tokom zime.