Kada je pre dve godine reprezentacija SAD završila kao četvrtoplasirana na FIBA Svetskom prvenstvu za igrače do 19 godina, bio je to znak da se „upale lampice“.

Francuska, Španija, Nemačka — svet više nije jurio Ameriku, već ju je povremeno i prestizao. Tog leta, poraz od Turske u borbi za bronzu dodatno je produbio utisak: nešto mora da se promeni.

U nedelju, dve godine kasnije, u Švajcarskoj, stigao je odgovor. Američki klinci ne samo da su ponovo osvojili zlato, već su to učinili na način koji će se pamtiti. Prosek od 114,6 poena po utakmici novi je FIBA rekord, a u finalu je pala Nemačka, ubedljivo, 109:76.

U centru pažnje bio je momak kome predviđaju prvi pik dogodine na NBA draftu, Ej Džej Dibantsa.

Dibantsa, koji na jesen dolazi na Brigham Young University (BYU), nije samo bio najbolji igrač američkog tima, bio je MVP celog turnira. Prosečno je beležio 14,3 poena, 4,1 skok, 2,3 asistencije i 1,1 ukradenu loptu, i to uz konstantnu defanzivnu energiju i izraženu lidersku auru.

Ako treba da postoji kakav red flag za njega, onda su to kriminalni procenti sa linije za tri poena (svega 11,1%).

Ali njegova igra s loptom u rukama, taj miks atleticizma, kontrole i osećaja, podseća na ranu verziju Pola Džordža. Ne forsira, ne miruje. Dibantsa zna kada treba da povuče, kada da odigra ekstra pas, kada da uspori i kada da probije. A sve to radi uz intenzitet koji se retko viđa kod top 5 prospekata.

U sedam mečeva turnira, samo protiv Francuske nije imao barem jednu ukradenu loptu. Neverovatne fizikalije i konstantna aktivnost, pogotovo u odbrani, bila je često onaj tas na vagi koji je nepremostiv za protivnike.

Ali ovo nije bila samo priča o Dibantsi. Bila je i o dubini i kolektivu pre svega.

Neverovatnu timsku igru imali smo prilike da gledamo na ovom turniru od reprezentacije SAD.

Majkl Braun Jr, takođe  potencijalni prvi pik 2026. godine, predvodio je SAD u poenima (14,9) i asistencijama (6,1), uz fenomenalne šuterske procente, 46% iz igre, 47% za tri, 82% sa penala.

Pogodio je najviše trojki (20) i pokazao da ima i veštinu i osećaj da bude NBA plej. Njegov nastup u Švajcarskoj pomerio ga je iz kategorije „talentovan“ u kategoriju „ozbiljno razmatran za broj 1“.

Na drugoj strani terena, Kristijan Anderson Jr, lider Nemačke, nije dao da poraz obesmisli njegov učinak.

Prosek od 17,3 poena, 4,9 skokova i 6,6 asistencija (drugi na turniru), uključujući partije sa 27 i 29 poena, potvrdio je da će biti jedan od najdominantnijih bekova u NCAA košarci naredne sezone.

U Teksas Teku, zajedno sa Džej-Ti Topinom, vodiće Red Rejderse duboko u martovsko ludilo.

Anderson već ima mesto u nemačkoj seniorskoj reprezentaciji za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.

A šta je sa Dibantsom i Kuperom Flegom?

Ako pitate MVP-a završenog Mundobasaketa, plan je jasan. Reprezentacija SAD za Svetsko prvenstvo 2027. u Kataru, pa Olimpijske igre godinu kasnije. U razgovoru iz januara u Parizu, koji je vodio sa ocem, Dibantsa je rekao da želi da bude deo te generacije. Nije ga pokolebao ni visok draft rejting, ni NCAA debi koji dolazi. Igranje za U19 tim SAD bio je korak u tom pravcu, poruka da želi da gradi, ne da čeka.

Fleg, s druge strane, nije bio deo tima za ovo prvenstvo, ali jeste bio MVP U17 Svetskog prvenstva 2022. godine, kao i deo Select tima prošlog leta, gde je u sparinzima stajao naspram Lebrona Džejmsa i Stefena Karija, i ostavio utisak.

Ako se obojica nađu na spisku za 2027, a onda i za Los Anđeles, SAD bi mogao da dobije reprezentaciju kakvu dugo nije imao, ne samo talentovanu, već gladnu, povezanu s turnirskim takmičenjem, s identitetom koji ne počinje u hotelima Las Vegasa pred pripreme, već na juniorskim parketima Evrope i Azije.

Trener tima SAD u Švajcarskoj bio je Tomi Lojd sa Arizone. Ispod njega, sistem je delovao funkcionalno. Nije bilo improvizacije, nije bilo zvezda koje „čekaju svoje“. Bilo je rotacija, koncepcije, zajedništva.

Nakon četvrtog mesta 2023. i sve jače konkurencije iz Evrope, bilo je važno da Amerikanci ne samo pobede, već da dominiraju.

U tome su i uspeli. Lojd je zajedno sa svojim timom stvorio zajedništvo pre svega i kolektivnu svest kod mladih zvezda kojima se predviđa uspešna NBA karijera.

Moguće je da ćemo gledati NBA timove kako tankuju ove sezone ne bi li došli do nekog od prva dva, tri pika naredne sezone.