Dugo se čekalo, ali Njujork Niks su još jednom jasno pokazali nameru – ne samo da ostanu u vrhu Istočne konferencije, već da grade na onome što su prošle sezone konačno dotakli. Produženje ugovora sa Majklom Bridžisom na četiri godine, vredno 150 miliona dolara, potvrda je te filozofije: kontinuitet, zajedništvo, ali i jasna strategija na tržištu.

Bridžis je prihvatio nešto manji iznos od maksimalnog – pristao je na “samo” 150 umesto 156 miliona, ostavljajući Niksima finansijski prostor za nastavak slaganja šampionskog mozaika. U ugovoru se krije i igračka opcija za sezonu 2029/30, kao i “trade kicker” – zaštitna klauzula za slučaj mogućeg transfera. Ono što je sigurno: Bridžis neće menjati sredinu najmanje šest meseci nakon potpisa.

Ova vest dolazi nakon leta u kojem je Njujorku najvažnije bilo da zadrži jezgro. Produžetak sa Džejlenom Bransonom, dovođenje Karl-Entonija Taunsa i sada konačan dogovor sa Bridžisom – to je osnova na kojoj se gradi ozbiljan projekat. Niksi su, prvi put posle četvrt veka, stigli do finala Istoka, a sada imaju fleksibilnost pod oba “aprona” salary capa – dovoljno prostora za još koji dodatak, ali i mir za dalje.

Bridžis je, naravno, bio pod posebnim reflektorima. Prošlog leta Njujork je za njega poslao čak pet pikova prve runde – potez koji je izazvao glasine da bi možda i mogao završiti u nekom novom trejdu, pre nego što dobije “supermaksimalni” ugovor. Ipak, poverenje koje je uprava pokazala, i povratna reakcija igrača – pristati na manje radi tima – retko se viđaju u svetu gde svako juri dolar više.

Bridžisova sezona bila je puna kontrasta: od teške prilagodbe na novu ulogu, preko faza nesigurnosti dok je na parketu uglavnom pokrivao glavne ball-handlere protivnika – što nije bila njegova primarna uloga dok je nosio dres Bruklina. Njegov broj slobodnih bacanja značajno je pao, a ulogu prve ili druge opcije zamenila je pozicija četvrte violine, često u senci Bransona, Taunsa neretko i Harta.

Ipak, Bridžis je odigrao svih 82 utakmice regularnog dela i bio na parketu kad je najviše trebalo. Po broju pogođenih trojki iz ugla bio je drugi u NBA, a po procentu šuta sa poludistance (minimum 150 pokušaja) treći u ligi – ispred njega samo Kevin Durent i Devin Buker. U plej-ofu je, kad se “lomilo”, imao dva četvrta perioda protiv Seltiksa sa dvocifrenim brojem poena, ali i ključne defanzivne poteze u završnicama utakmica, koje su Niksima donele dve neverovatne preokretne pobede nakon -20.

Njegova otvorenost, čak i u trenucima kada je javno tražio od Toma Tibodoa da smanji minutažu starterima (“ponekad nije zabavno za telo”), zapravo je samo još jedan pokazatelj da Bridžis u ovom sistemu nije slučajni prolaznik, već neko kome je stalo do dugoročnog uspeha.

Za Nikse, produžetak sa Bridžisom znači stabilnost, ali i obavezu da se ne zaustave. Njujork je konačno dobio jezgro koje može ići još dalje, ali i prostor za korak više. Sada je na njima da iz “slatkih problema” ambicije naprave priču koju na Medison Skver Gardenu čekaju još od vremena kada su poslednji put plesali u finalu NBA.