Brguljan: Ne smem da dozvolim mlađima da me pregaze, zato je takmičarski naboj sada i veći

Vrh Evrope dotakao je sa samo 18 godina kada je u kapici tima iz svog Kotora okrenuo najlepše stranice crnogorskog klupskog vaterpola, a onda je dečak Primorca plivao i tresao mreže kroz Italiju, Nemačku, Hrvatsku, stigao je i do Saudijske Arabije...

Darko Brguljan poslednji čin igračke karijere, tokom koje je bio i viceprvak sveta i Evrope sa Crnom Gorom, kao i najbolji strelac Lige šampiona, odlučio je da ispiše u Budućnosti. U klubu iz glavnog grada Crne Gore čija je priča krenula nedavno, a koji tek od prošle sezone ima seniorsku ekipu.

Iskustva i znanja koja je sakupio kroz sve klubove i zemlje u kojima je igrao odlučio je da prenese na mladiće iz Podgorice, a u intervjuu za „Skautsport” dotakao se mnogih tema. Od motiva koji ga drže u bazenu, o tome kakva je budućnost Budućnosti, pričao je o evropskoj kruni Primorca, dva finala sa reprezentacijom, spektaklu iz Beograda 2016...

„Proveo sam dosta godina u inostranstvu, malo sam se i zasitio života van Crne Gore. Zbog toga sam želeo da se vratim, a s obzirom na to da sam i porodično u Podgorici, najrealnija opcija bila je da dođem u Budućnost“, otkrio je Brguljan kako je došlo do saradnje sa najmlađim crnogorskim vaterpolo klubom.

Cilj je od starta bio jasan.

„Želeo sam da pomognemo klubu i u bazenu i da pokušamo da podignemo Budućnost koliko je to moguće“, dodao je Brguljan.

A da li nekadašnji vaterpolista Primorca, Budve, Kanotijerija, Hanovera, Primorja i Posilipa ima isti takmičarski naboj kao ranije?

„Imam, možda i veći nego ranije. Kao iskusniji igrač koji je blizu kraja karijere, ne smem da dozvolim da me mlađi pregaze. U suštini imam i taj dodatni motiv da se nadigravam sa mlađima, kao što sam ranije sa starijima“, jasan je Brguljan.

Deca su talentovana, nedostaje nam sati u bazenu

U Podgorici ga je dočekao veliki broj mladih igrača željnih da uče – da li je to iznenađenje?

„Poslednjih godinu–dve sam pratio, dolazio sam često, pa sam bio i upućen u većinu stvari. Broj dece je ogroman, čak imamo problema i sa terminima, pa ne možemo sve da povećamo. Veliki bazen koji je planiran da se zatvori trebalo bi da bude od koristi. Imamo dobar broj sati, ali mislim da nam treba još.“

Da li su deca iz Podgorice talentovana, da li vaterpolo u glavnom gradu Crne Gore ima perspektivu?

„Deca su talentovana, ima ih dosta i koja dolaze iz drugih gradova Crne Gore – sa primorja, iz Nikšića, sa severa – nekako je cela država tu, pa je veća šansa da se pronađu talenti. Za razliku od primorja gde ima sedmoro ili osmoro dece, ovde po generaciji dođe oko 35, a samim tim veća je mogućnost da se u budućnosti nešto napravi.“

Već u drugoj seniorskoj sezoni stigla je i Evropa – prebrzo?

„Nije samo Evropa, mislim da je i Regionalna liga u ovom formatu došla ranije nego što smo očekivali. Evropu smo i planirali jer smo je očekivali nakon trećeg mesta u prvenstvu, pa nam je apsolutni fokus bio na Drugoj regionalnoj ligi – da igramo i da kroz godinu ili dve uđemo u veći rang.“

Budućnost vidim kao klub koji funkcioniše na duže staze

Koliko su za mlade igrače dobri mečevi sa veoma jakim rivalima i da li česti porazi, koji su neminovnost za neiskusnu ekipu, utiču na njih?

„Ima dosta poraza, a u Evropi je to veliko iskustvo – ima takođe poraza, ali i onih koji su prihvatljiviji. Igramo bez našeg prvog centra Sandra Adeišvilija i na njemu smo bazirali veliki deo igre, videlo se i protiv Partizana koliko nam znači. U svakom slučaju jeste teško zbog poraza, ali mislim da mladi sa dobrim igračima mogu brže da uče. Sada moraju da prođu iskustvo koje im je bilo planirano za dve ili tri godine. Na kraju ili će biti nešto ili neće.“

Budućnost je na početku, gde je vidiš u budućnosti?

„Budućnost vidim kao klub koji može da funkcioniše na duže staze, ne kao klub koji će da uloži veliki novac i da posle nekoliko godina nestane. U ovom trenutku je teško nadmetati se sa Primorcem i Jadranom, Budva ima tradiciju... Budućnost treba da vidi kako da što više dečaka osposobi za prvi tim i da bude spremna za nekoliko godina, ako se ukaže prilika da se bori za trofej.“

Teško neko kao Primorac 2009, momci iz Kotora su nosili klub

Vraćamo se u prošlost – može li nekada neka crnogorska ekipa da ponovi uspeh Primorca iz 2009. kada je postao prvak Evrope?

„Primorac i Jadran su jake ekipe, sigurno u Top 10 Lige šampiona, ali više vidim da kroz Evrokup mogu da naprave ozbiljan rezultat. U Ligi šampiona su dominantni Ferencvaroš, Pro Reko, Olimpijakos, Barseloneta, Marsej i čini mi se da su za njih nedohvatljivi u ovom trenutku. Voleo bih da se neki klub primakne fajnal-foru, ali mislim da nema šanse da se to desi u narednim godinama. Daj bože da grešim.“

Šta je tada imao velikan iz zaliva u odnosu na sve ostale crnogorske klubove i generacije, pa je stigao do evropske krune?

„Pre svega grupu momaka iz Kotora na koju se nadogradilo nekoliko odličnih stranaca koji su se odlično uklopili u ambijent i ekipu, prihvatio ih je grad i stvarno smo imali vrhunsku atmosferu bez obzira na velike finansijske probleme. Igrati dve sezone zaredom finale Lige šampiona je nešto neverovatno, a na oba fajnal-fora osam–devet igrača bilo je iz Kotora i ceo uspeh je građen na tim momcima – oni su sve izneli i ginuli za klub, a stranci su doneli kvalitet za koji su bili i plaćeni.“

Liga šampiona ostaje za ceo život, ponosan na medalje sa ajkulama

Pomenuli smo gde si sve igrao, bio si najbolji strelac Lige šampiona, tu su uspesi i sa reprezentacijom – koje trenutke iz karijere ćeš posebno pamtiti?

„Osvajanje Lige šampiona sa matičnim klubom je nešto što ostaje za ceo život, ostvarenje dečačkog sna. Draga mi je i titula sa Budvom, a sa Hanoverom smo uspeli da prekinemo veliku dominaciju Špandaua i napravili našu.“

Sa Crnom Gorom je igrao dva finala – na Svetskom prvenstvu 2013. u Barseloni i na Evropskom 2016. u Beogradu.

„Stigli smo do svetskog i evropskog srebra, ali ostaje žal što nemam zlato. Posebno zbog finala u Barseloni jer smo u finalu pali, a u Beogradu nismo zaslužili jer nam je možda nešto i uzeto. Ostaju ti trenuci gde ti je možda žao zbog zlata, ali ponosan sam na ostale medalje. Kad se sve podvuče, zadovoljan sam.“

Beogradska arena 2016. i deo istorije

Finale u „Beogradskoj areni“ bio je poseban spektakl – Crna Gora protiv Srbije pred 16.000 ljudi. Nestvarne brojke za vaterpolo.

„To je utakmica koja je ušla u istoriju vaterpola, ali jedini preduslov da se bazen napuni, po mom mišljenju, bio je to što su finale igrali Crna Gora i Srbija, jer drugi meč ne bi izazvao toliko interesovanje.“

Bez obzira na poraz, ostaju slike za sva vremena?

„Bilo je lepo igrati u prepunoj areni pred toliko hiljada ljudi, a uopšte nemaš taj osećaj – tek kasnije kad vidiš slike shvatiš kako je sve izgledalo. Bilo je zadovoljstvo biti tog dana u bazenu. Nas 26 momaka je to doživelo i svakako je nešto što će ostati zabeleženo i drago mi je što sam bio deo svega.“

Na istom mestu deset godina kasnije ponovo će se naći najbolje evropske selekcije – Beograd i Arena u januaru će biti organizatori Evropskog prvenstva. Koliko sada može neka nova Crna Gora?

„Voleo bih da budemo blizu rezultata iz 2016, želim sreću momcima i nadam se da bi nakon mnogo godina mogli da donesu medalju“, zaključio je Brguljan.