Bodovi za pobedu, ali i reakciju

Skloni smo tome da otpisujemo posle jednog loš(ij)eg dana. Još skloniji da dižemo u nebesa nakon samo jedne dobre partije. Uvek nam je nekako teško, pogotovo kada nastupa reprezentacija Srbije u nekom od kolektivnih sportova, da realno sagledamo stvari, da podignemo prag tolerancije i pružimo drugu šansu svojim miljenicima.

A ako ju je neko zaslužio, onda su to vaterpolisti. Istina, da ne beše Olimpijskih igara u Tokiju i Parizu – a, one su, valjda, najvažnije? – ne bismo im videli medalju oko vrata punih osam godina. Na prethodnih pet prvenstava sveta bili su po dva puta četvrti i peti i jednom šesti, dok su još lošiji skor imali na šampionatima Starog kontinenta. Na četiri uzastopne titule prvaka Evrope “naslonili” su peto, deveto pa sedmo mesto. I valjda zato mnogi sada ništa ne očekuju, podsvesno priželjkujući loš plasman kako bi likovali rečenicom: “Je l’ sam rek’o?”

Vaterpolo jeste sport kojim se Srbi, s pravom, diče. Tako je i u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Grčkoj i… Nema i. Gotovo da nema dalje. Koprcaju se Francuzi, Rumuni, ponekada Kazahstanci, van Evrope Amerikanci, ali je definitivno krug potencijalnih osvajača medalja sužen na pet ili šest ekipa. I tačka.

Beograd je od subote domaćin Evropskog prvenstva, ali se to u glavnom gradu Srbije i ne primećuje previše. Istina, ima bilborda duž glavnih saobraćajnica sa kojih vaterpolisti pozivaju navijače da zauzmu svoje mesto u Areni. Takođe, organizatori su pokušavali raznim akcijama da animiraju gledaoce da uživanje ispred televizijskih ekrana zamene dolaskom na bazen, ali za sada je odziv ispod očekivanja. Nadaju se u taboru trostrukih uzastopnih olimpijskih šampiona da će pobeda nad Španijom okrenuti stvari. Ne samo u njihovim utakmicama, već generalno.

I baš zato je trijumf u drugom kolu C grupe protiv branioca titule od višestrukog značaja, jer je Srbima bila potrebna još jedna injekcija. Dodatna, kao da ih je malo bilo kroz istoriju, do sada. Trijumf koji je šest sekundi pre kraja utakmice, verovatno najvažnijim golom u karijeri, doneo Viktor Rašović morao bi da se iskoristi u više smerova.

Prvo, trenutno najvažnije, Srbija je ovom pobedom odškrinula sebi vrata ka završnici šampionata jer je pobedila direktnog rivala u borbi za medalju. Još ih nije otvorila jer će joj novi sistem takmičenja u drugoj fazi doneti mečeve sa Mađarskom i Crnom Gorom u kojima svaki pad koncentracije može biti surovo kažnjen i ostaviti je bez plasmana u polufinale.

Drugo, jako važno, Srbija je ovim trijumfom pokazala da je slabija igra protiv Holandije na otvaranju šampionata bila lekcija iz koje je izvukla pouku. U vezi sa onim na početku ovih redova, mnogi su je prežalili i već otpisali nakon što je, tek uz pomoć VAR-a, savladala neatraktivnog rivala. Reakcija u meču sa prvim favoritom za osvajanje zlata potvrdila je da Uroš Stevanović ima adute koji mogu ovu selekciju odvesti tamo gde joj je i mesto.

Treće, ne manje važno, Srbija je i sa igračem manje u bazenu čitava četiri minuta zbog isključenja Dušana Mandića, čvrsto držala glavu iznad vode. Iz prve akcije je ekspresno stigla do peterca, koji je realizovala i tako pokazala Špancima da se neće predati bez borbe. Činjenica je da je “crvena furija” stigla zaostatak od dva gola, ubrzo i prvi put došla do prednosti još od sredine prve četvrtine, ali je srpski inat i ovoga puta pokazao svoju pravu stranu.

Četvrto, biće tek važno u nastavku, Srbija je okrenula stvari u javnosti za 180 stepeni i sada se traži karta više za naredne njene utakmice. Istina, poseta protiv Španaca bila je vidno bolja od one protiv Holanđana, ali je činjenica da je posle sinoćnjeg trijumfa “pao sajt” za online prodaju karata za meč sa Izraelom najbolja potvrda da se vera vratila. Nada u konačni uspeh i dalje postoji, a ljubav prema pobedama nikada nije bila upitna. Niste valjda zaboravili sada već legendarnu izjavu Nikole Jokića, jednog od najboljih srpskih sportista svih vremena: “Srbi ne vole sport, oni vole da pobeđuju”?

I peto, tek će se pokazati važnim, Srbija je duel sa Španijom dobila na individualne role u važnim trenucima, ali namerno nećemo o imenima. Jer, koliko god su pojedinci trasirali put ka konačnom slavlju, ova pobeda je posle isključenja Mandića potvrdila da i u bazenu za Srbe važi ono pravilo košarkaškog trenera Svetislava Pešiča: “Svi za jednog, jedan za svi”.

P. S. Neka bude šesto… Srbija će bez suspendovanog levorukog bombardera igrati protiv Izraela u preostalom meču prve, a na njegove usluge neće moći da računa ni na otvaranju druge faze, u utakmici sa Francuskom (što je realnije) ili Crnom Gorom.