Voda preko guše

Razumeo bih da se mulj podigao sa dna reke ili jezera. Da se od njega ne može dobro veslati, da kajakašima pravi ozbiljne probleme, da se triatlonci nađu u čudu na početku prve discipline. Ali, priznajem, nisam ga očekivao u bazenu. A on se stvorio baš tamo gde su uslovi dirigovani i gde je temperatura vode precizno iznivelisana.

Da se razumemo, nije se on pojavio sada. Pre deset dana, u prošli ponedeljak ili četvrtak. Pojavio se mnogo ranije. Neki će reći pre više od deset godina. I nije da je uvek ostajao zalepljen za dno bazena. Odlepljivao se i ranije, želeo gore na površinu, ali iz najrazličitijih razloga nikada u tome nije uspeo. Do pre neki dan.

Ne mogu ni da kažem da li je golim okom postao vidljiv činom izbora novog prvog čoveka u krovnoj organizaciji srpskog vaterpola ili je njegovo postojanje primećeno tek posle ostavke selektora nacionalnog tima. Možda je postalo jasno da se njegovo prisustvo više ne može ignorisati onoga trenutka kada je 11 reprezentativaca u jednoj poruci saopštilo da više neće igrati za najbolju selekciju. Jer, istina je, svakako, negde između.

Otvorenim pismima sa više strana, porukama u medijima, bez želje za zajedničkim sastankom iz raznih razloga, istina se samo ogolila. Ukazala direktno na probleme koji postoje već neko vreme i potvrdila da su je dobri rezultati na velikim takmičenjima samo prikrivali. Do sada.

Oduvek je svaka medalja imala dve strane. Tako je i ovoga puta. Na jednoj je novi predsednik Vaterpolo saveza Srbije. I nije sam. Dobri poznavaoci dešavanja u ovom trofejnom sportu znaju da je uz njega (makar) čitav jedan vaterpolo klub. I bar još jedan čovek, koji je taj klub i stvorio.

Na drugoj je bivši selektor reprezentacije, čak 11 bivših izuzetno važnih državnih reprezentativaca, brojni nekadašnji vaterpolisti i veći deo javnosti. Ako ne verujete za ove poslednje dve grupe, „pročešljajte“ malo sportske stranice na internet portalima i posebno pogledajte rezultate anketa sa jednim jedinim pitanjem upućenim čitaocima: „Na čijoj ste strani u ovom otvorenom sukobu?“

Prvi su institucionalno jači jer su na pozicijama koje im daju moć. Drugi su brojniji, što ne znači da će iz ove bitke izaći kao pobednici. Ako pobednika uopšte može biti u „ratu“, makar on bio i pod navodnicima kao što je ovaj.

Slobodan Soro je nekadašnji vrhunski golman koji je sa reprezentacijom Srbije osvajao medalje na svim najvećim svetskim takmičenjima. Do pre neki dan najveći greh – sa ili bez navodnika, zavisi iz kog ugla gledate – bila mu je promena sportskog državljanstva i nastupi pod zastavom Brazila. Još više njih mu tek sada to spočitava, mada je dodatnu gnev definitivno izazvao oštrim stavom u prvom obraćanju sa nove funkcije. Parafraziram: vaterpolo nam je na nizbrdici, poslednje medalje smo osvajali zbog trenutne inspiracije, selektor neće moći istovremeno da bude i trener u klubu.

Uroš Stevanović je taj selektor koji je istovremeno i trener u klubu. Klubu koji je najveći, da ne napišem jedini, pravi rival klubu koji je Sora i napravio operativcem i funkcionerom. I zato je on, nakon što je sabrao dva i dva, a nije mu trebalo puno vremena, odlučio da se povuče. Pritom je napisao da se više neće oglašavati, što je odmah nakon toga učinio i predsednik lično.

Onda je trust mozgova sačinjen od 11 reprezentativaca, koji verovatno zajedno imaju više od 100 odličja u svojim karijerama, obelodanio da neće više igrati za nacionalni tim. A ulje na vatru dolio je Vaterpolo savez, mada ne u prvom, konkretnom licu svog predvodnika, istakavši da su sedmorica njih bivši. Čitaj: Nevažno je što su se oni povukli. Bilo je tu još nekih nebuloza i zamena teza o ostvarivanju političkih ciljeva preko vaterpola, koje ni ne zaslužuju da se komentarišu.

Kako će se razrešiti ovaj Gordijev čvor? Pretpostavljam, kao i svaki prethodni. Tresla se gora, rodio se miš. Novi selektor će biti izabran, jer pojedinci već čekaju konkretan poziv kao zapete puške. Hoće li se neko od ovih 11 (bivših) reprezentativaca vratiti pod kapicu nacionalnog tima? Teško, pogotovo ako na krovu njihove organizacije i dalje bude Soro ili neko njemu blizak. Blizak po mišljenju, stavovima i izjavama, razume se.

Vaterpolo će se igrati i posle ove sramote, jer se igra i nakon što je sedmostruki prvak Evrope u crno-belom skrajnut, čini mi se, ne na marginu već i sa nje. A je l’ neko odgovarao zbog toga? Nije i neće... Jer, voda sve opere, koliko god bila mutna i muljevita. Na sreću. Ili na žalost...