Sitijeva akademija se u poslednje vreme etablirala kao jedna od najboljih u Engleskoj, ali su od nje više koristi imali drugi klubovi nego sam Siti – Palmer, Sančo i Lavia su u Čelsiju, Rodžers u Vili, Brahima Diaza je preuzeo Real, oko Ipsvičevog Delapa će se potući cela liga, a o gomili mladih, talentovanih igrača za koje će se tek čuti i koji gravitiraju između donjeg doma Premijer lige i Čempionšipa da i ne govorimo. Pa čak i pre najsjajnijeg perioda u istoriji odricali su se mnogih respektabilnih imena poput Kirana Tripijea, Bena Mija ili Daniela Staridža. Naravno, neminovno je da se napravi neka greška i da ne mogu svi da dobiju šansu u prvom timu u trenutku prelaska iz omladinskog u seniorski fudbal, a nekad i sami igrači nemaju previše strpljenja. 

Deluje, pak, da je došlo vreme da malo i Siti profitira igrački, a ne samo materijalno, od svoje akademije. Nakon generacijskog talenta kakav je Foden, prvi je led probio Riko Luis, bek sa mozgom i fizičkim predispozicijama veznjaka. Upravo ta krhka građa za jednog beka je i glavni razlog zašto se već nije ustalio u startnih jedanaest, već krpi rupe po potrebi. Drugi specijalni produkt je trebalo da bude Oskar Bob, koji je na pripremama pred ovu sezonu, neironično, igrao kao jedno od najboljih krila današnjice i sve je bilo spremno za njegov crveni tepih, ali je na treningu pred prvu utakmicu sezone polomio nogu. Vratio se tek nedavno, ali je ponovo van terena zbog povrede zadnje lože. Sada je, mada je moglo i mnogo ranije, došlo vreme za trećeg posebnog „čupavca“ iz mančesterske fabrike – Nika O’Rajlija.

I on je, kao i Bob, šansu dobio na pripremama u Americi pred ovu sezonu i bio više nego dobar. Kako je Rodri tada bio na zasluženom, produženom odmoru, O’Rajli je glumio njegovu zamenu na poziciji zadnjeg veznog igrajući pored Kovačića i čak je postigao gol protiv Barselone. Igrao je i u Komjuniti šildu, ali je posle toga bio skrajnut. Usledile su povrede za povredom Sitijevih igrača, a onda i meseci loše forme tima, vezni red nije postojao i nije pružao nikakvu zaštitu odbrani i svi su očekivali da Pep da šansu upravo njemu jer nije imao šta ni da izgubi tom odlukom, ali O’Rajli i pored svega toga iz nekog razloga nije dobio ni minut. Tek kada je Gvardiola 30. marta na gostovanju Bornmutu u četvrtfinalu FA kupa bio na poluvreme od opraštanja od poslednje šanse za trofej ove sezone setio se da on postoji. Gubio je Siti nakon gola Evanilsona i promašenog penala Halanda, a onda je na pauzi Pep izveo žutim kartonom opterećenog Husanova, ubacio O’Rajlija  koji je zauzeo mesto levog beka, dok je Joška Gvardiola prebacio na štopera. Posle samo četiri minuta igre u drugom poluvremenu i kontre, De Brujne ga je uposlio, a on sjajnom asistencijom pronašao Halanda za izjednačenje. Već u 63. minutu je iščačkao loptu u jednoj gužvi i sjajno pronašao Marmuša za preokret Sitija i prolazak u polufinale kupa.

Ponovo je Pep ispao ono što najviše voli – genije. Malo zbog toga što je svog menadžera spasio bruke, a malo više zbog toga što igra sjajno, od utakmice sa Bornmutom je Niko O’Rajli bio starter na svakoj sledećoj, a bilo ih je pet, i Siti nijednom nije poražen, ostvarivši četiri pobede. U tom nizu je on postigao i dva gola, od kojih je posebno važan bio onaj pred kraj meča sa Evertonom kojim je probio bedem protivnika, a Kovačić kasnije potvrdio pobedu koja je bila krucijalna u borbi za mesta koje vode u Ligu Šampiona. U samo pet i po utakmica izrastao je u možda i najvažnijeg igrača „građana“ ove sezone. Deluje da je Siti dobio novu mladu zvezdu, a ukoliko ovako nastavi, ubrzo će i reprezentacija Engleske biti na dobitku.

Kažemo Engleska, mada O’Rajli ima pravo nastupa i za Jamajku i Irsku, ali teško da će ga „gordi albion“ prepustiti bilo kome. Sami njegovi koreni su zanimljivi jer je njegovo prezime vezano za jednu od najmoćnijih plemićkih porodica u Irskoj u 17. veku, a koja je posle Irskog Ustanka 1641. morala da napusti Ostrvo, pa je Jamajka bila najčešća destinacija za emigrante. Tamo su se, i pored mešovitih brakova, i dalje održala njihova tipična prezimena kao što su O’Rajli, O’Nil ili Mekarti. Po boji kože se vidi da su se i njegovi preci izmešali sa lokalnim stanovništvom Jamajke, pa Niko sada čini jedan neobičan i egzotičan spoj različitih kultura.

Rođen je u Mančesteru pre 20 godina i počeo je da trenira u lokalnim školama fudbala čim je prohodao. Prvo ga je skautirao Junajted, ali je u tom periodu bio i na treninzima Sitija, Liverpula i Evertona. Kada je došlo vreme da se sa 8 godina odluči za akademiju opcije su bile Siti i Junajted, a mali Niko je odabrao Siti zbog, kako on navodi, mnogo boljih treninga, kao i zbog toga što sve kategorije od najmlađih do prvog tima koriste isti sistem i filozofiju. U izboru je pomoglo i to što su majka i sestra veliki navijači Sitija, mada u porodici ima i članove čije su crvene boje bliže srcu, baš kao i u slučaju Fila Fodena. Nakon što je bio najbolji igrač mnogih turnira i kapiten ekipe do 18 godina, nagrada za dobre igre došla je u vidu poziva na pripreme u SAD. Prvu veću popularnost doživeo je pre dve godine kada je u kratkom periodu postigao dva fantastična gola u omladinskoj ligi - protiv Midlzbroa, takozvani „škorpion“, i sa 40 metara protiv Junajteda.

https://x.com/ManCity/status/1915779079334174730 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— ManCity (@ManCity) December 7, 2023

Jedan od njegovih kvaliteta je i polivalentost. U prvoj utakmici sezone igrao je na poziciji zadnjeg veznog, u finišu meča LŠ sa Spartom ušao kao napadač, protiv Salforda u kupu je bio štoper, a onda se pred kraj sezone ustalio kao levi bek. Na svakoj je bio odličan, a to deluje još impresivnije uzimajući u obzir da mu je prirodna pozicija, zapravo – ofanzivni vezista. Atipičan je produkt Sitijeve akademije koja obično proizvodi niske igrače, tehničare, dok je O’Rajli visok 193 centimetara, ali ništa manje tehnički nadaren od nižih kolega. I bila bi šteta da ne igra na prirodnoj poziciji i otključa Jaju Turea u sebi jer po konstituciji, ali i po stilu igre, prodoru, brzini, igri na malom prostoru, osećaju za pas, podseća na nekadašnjeg legendarnog vezistu Mančester sitija, a zbog svoje visine važan je u oba šesnaesterca. Kako je odličan u oba pravca, reklo bi se da mu najbolje stoji pozicija box-to-box veziste, odnosno osmice koja će doprinositi golovima i asistencijama, ali i koja će raditi važan posao u igri iza lopte. Jača noga mu je, jasno, leva kojom šalje oštre, precizne centaršuteve i veoma je teško oduzeti mu loptu.

Od Nikovog ustaljivanja u startnih 11 Pep je promenio i taktiku. Sa njim levo i Nunešom desno, Siti sada bekovima drži širinu koja je neophodna u svakom Pepovom sistemu, dok su ranije to radila krila, a bekovi su se uvlačili u sredinu. „Žrtve“ ove taktike su upravo krila Doku i Savio koja Pep ne koristi, već želi da sa više vezista na terenu ekipa ima veću kontrolu, pa se tako u istom trenutku na terenu sve češće nalaze Kovačić, Bernardo, Gundogan, MekAti i De Brujne koga neretko vidimo kako zajedno sa Marmušom biva najistureniji igrač tima. Tek ulaskom sa klupe Dokua koji traži širinu, O’Rajli dobija dozvolu da više ulazi u sredinu, pa je tako i sam gol protiv Evertona postignut tako što je on ušao u peterac i nakon centaršuta drugog beka doneo prednost.

Ostaće, doduše, nejasno zašto mu Pep nije dao šansu, bilo na levom beku, bilo na zadnjem veznom, u periodu od oktobra do januara kada je Siti trpeo poraz za porazom, a ekipa imala tek nešto više od 11 zdravih igrača. Jeste da je taj jezivi period progutao talentovanog štopera Džamaja Simpson-Pjuzija, ali je utisak da je O’Rajli mnogo spremniji za seniorski fudbal od njega i da bi se bolje snašao. A ko zna, da je bar on bio jedna od izmena u meču sa Fejnordom na 3:0, možda Holanđani ne bi stigli do 3:3 i ukrali dva boda koja bi značila u konačnom plasmanu na tabeli Lige šampiona, što bi donelo i lakšeg protivnika u plej-ofu i dalji rasplet. A malo je falilo da Siti nema ko da spasi ni u FA kupu protiv Bornmuta jer je Čelsi u januaru poslao ponudu za O’Rajlija, ali je ona odbijena. Ovog vikenda ih očekuje polufinale na Vembliju protiv Foresta i biće to nova prilika za njega da nastavi sjajnu formu u ovom takmičenju pošto je na četiri utakmice zabeležio tri gola i dve asistencije.

Bilo kako bilo, treba izvući pozitivne stvari iz svega, a to je da je Siti definitivno dobio sjajnog igrača, pomalo nenadano i potpuno besplatno. Time je uštedeo nekoliko desetina miliona evra koja bi otišla ili na levog beka ili na centralnog vezistu, zavisi od toga na kojoj ga poziciji Gvardiola više vidi u budućnosti. Veći su izgledi da će se O’Rajli, ipak, vratiti u vezni red, pogotovo jer će ta linija tima ostati bez bar dvojice, a možda i više fudbalera i biće teško zameniti ih sve u jednom prelaznom roku.

Teška vremena rađaju heroje, a najteža sezona Sitija u poslednjoj deceniji rodila je Nika O’Rajlija. On će obeležiti narednu deceniju, ali i poručiti drugim igračima iz akademije da, stihovima Alekse Šantića, ostaju ovde i da ih sunce tuđih klubova neće grejati kao što ih svoje greje, ovde ih svako poznaje i voli. I zaista, O’Rajli je već postao miljenik navijača koji su slabi na fudbalere ponikle u svom klubu. Foden već odavno ima poseban status, O’Rajli će izgleda preko reda doći do njega, a na Luisu i Bobu je da vredno rade da postignu isto. I trebalo bi da požure jer Sitijeva akademija radi punom parom i spremila je novog kovrdžavog majstora – Divajna Mukasu, ali o njemu nekom drugom prilikom.