Bajern - Real, kakav fudbal - strašan fudbal

"Kakvo je ovo ludlio? Svaki napad šansa, češće nego kod nas na terminu". Bila je to poruka koja je stigla u grupni čet ekipe koja dva puta nedeljno u ranim tridesetim igra mali fudbal u lokalnom balonu. Stigla je u 43. minutu utakmice četvrtfinala Lige šampiona u trenutku kad je postignut peti gol, kojim je Real Madrid poveo 3:2. Ta poruka verno opisuje ono što smo gledali naročito u prvih 45 minuta revanša. Epilog - bolji tim je prošao dalje, ali ako uzmemo samo revanš kao referencu, možemo reći da je bio bolji jer je bio manje haotičan.

Kakav fudbal? Strašan fudbal. Ali u svakom smislu.

Nisu pošteno nestale sa ekrana grafike koje prikazuju formaciju obe ekipe ( Bajern 4-2-3-1, Real 4-4-2), a Nojer je već dao loptu u noge Ardi Guleru koji je iz prve pogodio praznu mrežu i od prvog minuta smo već imali neutralisanu prednost Bajerna iz prve utakmice.

Uvod u utakmicu obeležile su greške, pa je nakon jednog pokušaja Valverdea da odigra pas glavom ka Arnoldu došlo do kornera. Igrao se 6. minut, a postavljanje igrača Bajerna za korner je zaličilo na čuveno Arsenalovo. Usled velike gužve i blokova koji se postavljaju u petercu, golmanu se maksimalno skraćuje prostor za manevar (o čemu opravdano danas na globalnom nivou postoje mnoge polemike), s tim da je teško pronaći mnogo opravdanja za Lunina.

Pavlović je postigao gol glavom sa pola metra udaljenosti od gol linije - nedopustivo.

Real je za ovu utakmicu imao individualistički orijentisan plan (a kad nije tako, pitali bi zlonamerni) - delovalo je da su oni na izuzetno efikasan man to man presing domaćina pokušali da reaguju tako što su ulazili u igru iz poslednje linije, 4-2-4 (odnosno 4-2-2-2). Na taj način su, kada svi fudbaleri Bajerna "polepe" na svoje igrače, ostavljali na polovini Bajerna 4vs4, gde je trebalo iskoristiti kvalitet pre svega Embapea i Vinisijusa.

U slobodan prostor, kada se spuste kao dupli pivoti Valverde i Belingem, dolazili su Arda i Brahim, ali osim jednog izlaska (Valverde kretnjom otišao u dubinu), Real nije uspevao da otvori igru. Od 15. minuta su prebacivali težište odmah na polovinu Bajerna - jer je previše opasno ako vam Bajern uzme loptu u vašoj prvoj trećini.

Ono gde je Real bio komotniji, a samim tim i opasniji jeste otvorenija igra u kojoj su pokušavali da eksploatišu kvalitativnu prednost koju imaju Empabe i Vinisijus, naročito imajući u vidu da je domaćin tu ostajao bez numeričke prednosti (Upamekano i Tah), pa su Francuz i Brazilac konstantno pritiskali, napadajući im dubinu iza leđa. Takođe, ofanzivna tranzicija Reala, nakon što osvoje loptu na svojoj polovini je takođe bilo jedno od glavnih oružja Arbeloe.

Real nije izlazio u visoki presing, bili su primorani( ili su to želeli?) da budu spušteni u srednji, a vrlo često i u niski blok, gde je trebalo isprarirati rotacijama koje u progresiji prave domaćini pa nakon osvojene lopte, brzom transformacijom pokušati da se ugrozi protivnik.

Sa druge strane, pričati o Bajernovoj fazi napada je vrlo slično kao pričati o fazi napada PSG-a iz prošle SKAUT analize. Potreban je poseban tekst za to, ali istinski ljubitelji fudbala bi slagali kad bi rekli da nisu zadovoljni što će u polufinalu gledati baš ove dve ekipe. S obzirom na to da Real nije izlazio u visoki presing, Bajern nam nije na ovoj utakmici pokazivao sve načine na koje može ući u igru, već su vrlo brzo dolazili do faze igre gde je trebalo da pokažu ono gde su najopasniji.

Ono što je uglavnom ideja u progresiji jeste da igrači koji su najbliži sopstvenom golu stoje 3-1, od čega tu trojku pozadi čine dva štopera i jedan zadnji vezni, dok je drugi zadnji vezni ispred. To je ono što je gotovo pravilo. Kada se tako nameste, oba beka (uglavnom) ulaze u poluprostore na svojim stranama, na taj način otvarajući liniju pasa za krila i istovremeno stvarajući numeričku prednost u centrali. Naravno neizostavan šraf u toj organizaciji je Hari Kejn, koji ima slobodu da traži slobodan prostor reklo bi se gde god proceni da treba, pa odatle nastavlja igru.

Međutim, u sinoćnoj utakmici, Kejn, a naročito Gnabri i nisu mnogo učestvovali u igri sa loptom, naročito kada bi se Real spustio u niski blok, pa su onda prostori za njihovo pojavljivanje bili minimalizovani.

Nekad se utakmica tako razvije, jednostavno onaj ko manje greši - profitira.

U skladu sa tim, prvo je nesmotren faul u zoni šuta napravio Lajmer, pa je ponovo loše reagovao Nojer (iako nikako ne treba umanjiti sjajno izveden slobodan udarac Gulera) i Real je ponovo vodio. Ubrzo zatim, jedna od retkih situacija (verovatno i jedina) u kojoj je lopta prošla između dva zadnja vezna Reala, potpomognuta vrhunskim "odvlačenjem" Militaa od strane Luisa Diza, dovela je do vrhunske egzekucije Kejna - na semaforu je pisalo 2:2, a igrao se tek 37. minut, što je značilo da Bajern opet ima gol prednosti.

Da bi poluvreme bilo upotpunjeno i da bi se u drugo ušlo poravnatno, pobrinuli su se Vinisijus i Embape - nedopustivo je kako je ostao nebranjeni prostor u koji je utrčao Francuz, naročito što kad je krenuo sa pojavljivanjem u taj prostor ispred sebe imao barem tri igrača Bajerna.

Zvuči kao da opisujemo dve utakmice, a odigralo se samo poluvreme u Minhenu.

Drugo poluvreme počelo je izmenom Kompanija, koji je umesto Stanišića uveo Dejvisa, a onda Lajmera prebacio sa levog na desnog beka. Upravo on je zaboravio Embapea kojeg je rukometna reakcija Nojera sprečila da prvi put odvede svoj tim u prednost u ukupnom skoru. U progresiji Bajerna se suštinski ništa nije menjalo, svakako su se bekovi peli u poluprostore iz kojih su mogli da napadaju dubinu (zonu asistencije) nakon što lopta dođe do krila ili da ostave izolovana krila 1vs1.

Ispostaviće se, ključne izmene načinjenje su u 61. minutu. Umesto neubedljivog Gnabrija ušao je Musijala, dok je Kamavinga zamenio Brahima Diaza i zauzeo mesto iza zadnje linije, pomerivši Valverdea bliže desnoj aut liniji.

Musijala je bio dosta konkretniji od Gnabrija, tražio (i dobijao) loptu između linija, ali je evidentno bilo da je ritam utakmice (očekivano) opao u odnosu na prvo poluvreme. Grešilo se i dalje, naročito na sredini terena, doduše, igralo se dosta obazrivije i delovalo je da ćemo gledati produžetke.

Međutim, nakon jednog sitnog faula na sredini terena, Kamavinga, koji je nešto ranije dobio žuti karton sprečivši kontru Bajerna, apsolutno nepotrebno nešto duže zadržava loptu u svom naručju, a Slavko Vinčić mu odmah pokazuje drugi žuti karton.

Da li je taj momenat direktno uticao na ishod može da se polemiše, ali je činjenica da je gol za izjednačenje postigao Dijaz nakon sjajne kombinatorike i ostavljanje lopte Musijale sa pozicije gde bi se u bloku mogao naći Kamavinga.

Na kraju je pobedu zapečatio Olise i time zakazao finale pre finala sa PSG-om. Sa druge strane, Real, nakon što je desetkovan eliminisao Mančester Siti, vrlo izvesno dolazi u situaciju da drugu godinu zaredom ostaje bez ijednog trofeja, što im se nije dogodilo 20 godina.