Bauman u formi, ali Nojer pred golom

- Ustaj brzo, došao je! – čuo sam uzvik koji me je prenuo iz sna.

- Zašto? Ko je došao? – upitao sam dok sam trljao oči ne bi li se lakše probudio.

- Pa, Manuel. Vratio se – ekspresno sam dobio informaciju.

- O, ne. Mislio sam da sanjam – zaključio sam i pokrio glavu jastukom.

Ovako bi mogle da počnu bar dve priče. Prva bi značila da se dugogodišnji bivši dečko vaše sadašnje devojke prošle noći obreo u vašem gradu posle nepune dve godine i da morate biti spremni da se suočite sa bržim otkucajima njenog srca u danima koji dolaze.

A druga? Pa, druga je aktuelna od pre nekoliko dana u fudbalskoj reprezentaciji Nemačke i nemam sumnju da bi Oliver Bauman, prvi golman u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, rado prihvatio da je “junak” prve priče.

Selektori svih reprezentacija učesnica Mundijala, koji će se od 11. juna do 19. jula održati u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi, ovih dana objavljuju konačne ili nešto šire spiskove sa imenima i prezimenima onih koji će predstavljati svoju zemlju na najvećem ovogodišnjem sportskom takmičenju. To je, shodno tome, učinio i selektor “pancera” Julijan Nagelsman.

Njegov izbor u polju bio je krajnje očekivan pa je najveću pažnju privukla činjenica da je uručio poziv i golmanu Bajerna Manuelu Nojeru, koji je poslednji put za nacionalni tim branio početkom jula 2024. u četvrtfinalnom meču sa Španijom na Evropskom prvenstvu, čiji je domaćin bila njegova domovina. Posle poraza od “crvene furije” odlučio je da se penzioniše zbog čega se moralo posegnuti za novim rešenjem između stativa.

Kao turisti u opremi sa nacionalnim grbom kroz Nemačku su tog leta putovali Mark-Andre Ter Štegen i Oliver Bauman pa je bilo realno očekivati da će se između njih birati startna “jedinica”, mada se kao jedna od opcija pojavio i Aleksander Nibel. Nagelsmanu je, gotovo tri i po godine, Bauman bio prvi izbor pred golom Hofenhajma, dok je Nibela, odmah po dolasku na klupu Bajerna, prosledio na dvogodišnju pozajmicu u Monako. Sa Ter Štegenom nije sarađivao na klupskom nivou, ali je kao najiskusniji u nacionalnom timu upravo on dobio prednost u prvoj narednoj takmičarskoj utakmici na startu Lige nacija.

Tadašnji golman Barselone branio je u duelima sa Mađarskom i Holandijom, ali ga je teška povreda tetive kolena 22. septembra u meču sa Viljarealom odvojila od terena na nekoliko meseci. Nibel, koji je u to vreme sakupljao minute na pozajmici u Štutgartu, iskoristio je premijernu šansu koju je dobio protiv Bosne i Hercegovine u Zenici, ali je tri dana kasnije na Alijanc Areni protiv Holandije pred golom stajao Oliver Bauman. Debitant u reprezentaciji sa 34 pune godine.  

Niko ga od “lala” nije savladao u minimalnoj pobedi, a mrežu je sačuvao i u narednom ubedljivom trijumfu protiv “zmajeva” u Frajburgu. Nibel je branio na zatvaranju Lige nacija protiv Mađara pa je tako Nagelsman imao uzorak od po dva meča za svakog od trojice potencijalnih startera.

Bauman je, očekivano, branio u dva četvrtfinalna meča ovog takmičenja sa Italijom u martu prošle godine, ali je oporavljeni Ter Štegen dobio prednost na završnom turniru. Ispostavilo se, u porazima od Portugala i Francuske, nakon čega je izgubio mesto pred golom i u Barseloni. Golman Hofenhajma je, zasluženo, u kvalifikacijama za Mundijal dobio priliku pre ostalih kolega.

Poraz u Bratislavi (0:2) na startu kvalifikacija kao da je naljutio Baumana i saigrače, koji su do kraja nanizali svih pet pobeda, uključujući i onu u revanšu sa Slovacima, isporučenu sa kamatom (6:0) na zatvaranju. I sve je za najstarijeg u nacionalnim timu išlo kao po loju, do prošlog meseca kada se Nojer razbranio u dve pobede nad Realom u četvrtfinalu Lige šampiona.

Iako nije na vrhuncu forme koja ga je krasila tokom karijere, što potvrđuje i činjenica da ni u jednoj od prethodne četiri bundesligaške sezone nije sakupio više od 23 meča, Nagelsman ga je ubedio da, privremeno, arhivira penzionersku knjižicu i stavi mu se na raspolaganje za šampionat sveta.

Javnost u Nemačkoj se sa pravom pita šta će na tom istom prvenstvu raditi Bauman? Da li će biti starter, bez obzira na povratak jednog od najboljih golmana koje je Nemačka imala kroz istoriju, ili će morati da mu ustupi mesto iako je bez mnogo grešaka branio na putu do Mundijala?

Dobro obavešteni izvori kažu da je čuvar mreže Hofenhajma, inače sa 523 nastupa u Bundesligi deveti na večnoj listi, ovu informaciju prihvatio sportski, bez ljutnje, ali ponos i sujeta su nezgodne stvari koje mogu proraditi i kada se ne očekuje. Bauman se za poziv u nacionalni tim izborio ponajviše jer je u sezoni 2023/24 imao čak 157 uspešnih intervencija u prvenstvu Nemačke, što ga je učinilo najboljim golmanom u toj takmičarskoj godini. Nagelsman mu nije računao stare zasluge iz vremena zajedničkog bitisanja u Zinshajmu, već ga je naterao da prođe kroz uzani filter do startne “jedinice”, što je u potpunosti i jedino ispravno. I sada, kada je odličnim partijama opravdao ukazano poverenje, njegov san o nastupima na najvećem sportskom takmičenju posle Olimpijskih igara, mogao bi da se sruši kao kula od karata.

Sam poziv Nojeru ne znači direktno i da su mu obećani minuti na terenu, ili se bar takva informacija za sada nije pojavila, ali je teško poverovati da je između dana sa porodicom i odlaska “preko bare” izabrao drugu opciju gledajući očima turiste, a ne profesionalca. Opet, sa druge strane, pojavljuju se zagovornici mišljenja da je Nojer prihvatio iskreni poziv jer je zahvalan ljudima iz Saveza za sve što su učinili godinama unazad za njegovu karijeru i da je spreman da bude vesnik dobre atmosfere u svlačionici. Istina je, možda, negde između, a u ovom trenutku znaju je samo on i Nagelsman.

U fudbalu nije lako donositi odluke ni van terena, a ne samo na njemu. Verovatno se malo ko seća da je Luis Aragones u reprezentaciji Španije “penzionisao” ljubimca nacije Raula sa samo 29 godina, ali gotovo svi zaljubljenici u najvažniju sporednu stvar na svetu znaju da je taj isti Aragones na prvom narednom velikom takmičenju odveo Špance do evropske titule i tako postavio temelj za šampionski naslov na narednom Svetskom i odbranu trona na Evropskom prvenstvu pod vođstvom Visentea Del Boskea.

Takođe, mali je procenat onih koji znaju da je Aleksandar Smiljanić dobio zlatnu medalju sa šampionata sveta u Indijanapolisu 2002. nakon što je tadašnji selektor košarkaške reprezentacije Jugoslavije Svetislav Pešić odstranio iz tima Vladimira Radmanovića.

Možda bi Nagelsman mogao da se podseti ovih priča i na vreme shvati da se u sportu od starih zasluga ne živi. Da mu u junu ili julu ne bude kasno.