Pisao je istoriju, sada treba da je oživi

Nisu retke situacije kada reprezentaciji koja nije tradicionalna fudbalska sila naiđe dobra generacija koja nosi tim nekih desetak godina i pravi istorijske rezultate. Uspeh opije lakše od bilo čega, pa se pristalice takvih selekcija brzo naviknu na nešto što nikada do tada nije bilo normalno, niti je održivo na duže staze.

A onda kada nosioci tima dođu do sutona karijere ili istu završe i krenu loši rezultati, tamošnjoj fudbalskoj javnosti bude teško da se vrati u realnost. Umesto zdravorazumskog prihvatanja pravog nivoa i zadovoljstva što je bar nekad bilo lepo, kreće se sa traženjem krivaca na svim nivoima i razapinjanjem novih, vidno lošijih reprezentativnih aktera.

Među reprezentacijama koje su u velikom padu u odnosu na prethodnu deceniju ili dve svakako je Kostarika. Ona je prvi i jedini put na Svetskom prvenstvu u prošlom veku učestvovala 1990, a onda je u 21, sve do prethodnog Mundijala, propustila samo jedan – onaj u Južnoj Africi. Najbolji učinak ostvarila je 2014, kada je bila prva u grupi sa Urugvajom, Italijom i Engleskom, potom u osmini eliminisala Grčku na penale, da bi je u četvrtfinalu na isti način zaustavila Holandija.

Zlatna generacija reprezentacije Kostarike živela je i stvarala u prethodnih deceniju i po i za to vreme je postala jedna od vodećih sila u severnoameričkim okvirima, a vrhunac je bio taj Mundijal u Brazilu. Bilo je tu dosta kvalitetnih igrača, među kojima se najviše ističe Kejlor Navas, bivši golman Reala, kao i premijerligaški asovi poput Džoela Kembela, Kristijana Gamboe, te Brajana Ruiza i Ovijeda. U Evropi su igrali i Oskar Duarte, Kristijan Bolanjos, Selso Borhes, dok je verovatno svim kolekcionarima Paninijevih albuma, najpre zbog svog imena, u sećanju ostao Jeljcin Teheda.

Osim Kejlora Navasa, nijedno od pomenutih imena već nekoliko godina nije u stanju da pomogne „los tikosima“, pa i ne čudi nikog što Kostarike nije bilo u prethodnom albumu Paninija, iako je mesto u njemu našlo više reprezentacija nego ikada pre. Baš je ta činjenica glavni razlog nezadovoljstva tamošnje javnosti koja se ne miri sa realnošću da je njihova selekcija tako brzo prešla put od CONCACAF sile do ispodprosečne selekcije i da nekadašnje asove nisu nasledile kvalitetne zamene.

Na poslednjem kvalifikacionom stepeniku za prethodni Mundijal Kostarika je završila tek na trećem mestu u grupi od četiri timova iza Haitija, koji se plasirao direktno, i Hondurasa. Cenu je platio selektor Migel Agire, a Meksikanca je u februaru ove godine nasledio Argentinac Fernando Batista.

Sa njim ne da je postalo gore, nego su navijači gotovo želeli da ga linčuju pre dva meseca kada je u San Hozeu Kurasao slavio sa 4:3 nakon što je domaćin vodio 3:0 na poluvremenu. Posle još jednog poraza od Haitija, Batista je završio epizodu na klupi ovog tima posle samo šest mečeva na kojima je zabeležio pet poraza i remi.

U cilju umirivanja nacije, savez se odlučio za pomalo populistički potez pošto je na mesto vršilaca dužnosti selektora u septembru postavio jednog od heroja i živu legendu reprezentacije – Brajana Ruiza. Čisto da im bar malo kupi mir dok ne smisle bolje rešenje.

Iako je jedan od voljenijih sinova Kostarike, očekivanja su bila minimalna jer je bez iskustva u ovom poslu. Po završetku igračke karijere 2022. u Alahuelenseu, počeo je da radi kao trener omladinaca ovog kluba, a od 2024. je bio pomoćnik u prvom timu. Kada je u septembru trener šampiona ove zemlje, Španac Ismael Reskalvo, dobio otkaz, Ruiz je preuzeo ulogu vršioca dužnosti i ostvario obe pobede pre nego što je dobio poziv iz saveza.

U istoj ulozi privremenog rešenja takođe je ostvario obe pobede u CONCACAF Ligi nacija – protiv Nikaragve 3:0, a onda i 2:0 protiv Haitija, što je bilo dosta značajno s obzirom da se radi o učesniku prethodnog Mundijala. Ovi rezultati, uz činjenicu da bi sa njim na klupi javnost bila tolerantnija i ujedinjenija, bili su dovoljni da mu se ponudi stalni posao, pa je od 21. oktobra i zvanično selektor Kostarike.

Sredinom novembra ga očekuju dve prijateljske utakmice protiv ozbiljnih protivnika, i to na njihovom terenu – protiv Ekvadora u Kitu i vicešampiona sveta, Argentine, u Kordobi. Važniji izazovi, pak, kreću od marta kada 54. selekciju sveta očekuju kvalifikacije za Gold kup, kontinentalno takmičenje Severne Amerike, dok za manje od godinu dana kreću i prvi mečevi na putu ka Svetskom prvenstvu 2030.

Malo je reći da Ruizu neće biti lako jer spisak, koji još nije saopštio, odavno nije ispunjen poznatim fudbalerima. Dobro, jeste vraćanje 39-godišnjeg Kejlora Navasa, sada člana Njuels Old Bojsa, za prethodno okupljanje jedna od bitnijih stvari, ali nedostaje kvaliteta u polju.

Najbolji i najpoznatiji reprezentativci su svakako defanzivac Strazbura Džejlend Mičel, te napadači moskovskog Spartaka Manfred Ugalde i praške Sparte Hosimar Alkoser. Od igrača iz Evrope imaju još članove letonske Rige, rumunske Krajove i grčkog Atromitosa, dok ostatak čine fudbaleri iz domaće lige.

Dakle, ni približno donedavnim slavnim danima. Ali možda za postojeći kadar bude inspirativno prisustvo na klupi nekadašnjeg kapitena, čoveka koji je treći po broju nastupa i četvrti po broju golova za reprezentaciju. Skroman i posvećen, Ruiz je uvek brzo osvajao srca navijača klubova za koje je igrao. Tako je bilo i u Gentu, i u Tventeu, Fulamu, Sportingu, Santosu, a pogotovo u njegovom Alahuelenseu.

Da im to ne bude malo, u reprezentaciji će mu pomagati još dva kultna igrača iste – nešto stariji, 55-godišnji Vilmer Lopez, još jedna hodajuća legenda Alahuelensea, i 42-godišnji Kristijan Bolanjos, legenda rivalske Saprise, koga najviše pamtimo po nastupima za Kopenhagen i crnoj traci oko glave koju je uvek nosio.

Teško da će moći da naprave neko čudo s obzirom na to da se ravnoteža u Severnoj Americi poremetila i da su sada, pored tri najveće zemlje, pri vrhu karipske države čije su reprezentacije ispunili igrači njihovih korena rođeni u Evropi. Neka srećnija vremena kada se Kostarika sa po nekoliko kultnih igrača gotovo po automatizmu plasirala na Mundijal su prošla, ali su Ruiz i Bolanjos u drugoj ulozi sada tu da bar sećaju na njih.