Spuštena zavesa na Napretkovu deceniju u eliti

Nije dobro, a da li će biti bolje pokazaće godine koje dolaze. Superliga Srbije u fudbalu je prošlog vikenda doživela svoju podelu na plej-of i plej-aut zonu, čime je definitivno dat takmičarski značaj brojnim utakmicama u finišu sezone, a već posle prve runde jedna stvar je postala apsolutno jasna.

Možda u matematici, kako kažu neki učeni ljudi, jedan i jedan ne moraju uvek dati dva. Takođe, u toj nauci se dve paralelne prave, suprotno logici, seku u jednoj tački u beskonačnosti. U to možete verovati ili ne, ali u slučaju Napretka više nema potrebe da imate dilemu. U nedelju je, šest kola pre kraja sezone, i matematički potvrđeno da će Kruševljani sledeću takmičarsku godinu provesti u Prvoj ligi.

Ono što se prvog dana prošlog juna izbeglo „kroz iglene uši“, sada je stiglo na naplatu. Napredak je u sezoni 2024/25 spas pronašao tek u baražu, u kojem je protiv ekipe Mladost GAT remizirao u prvom meču ne samo bez pogodaka već i bez šuta u okvir gola. To nije „preživeo“ tadašnji trener Mladen Dodić, koji je na tu poziciju došao sa mesta sportskog direktora, ali Napredak jeste. U revanšu je slavio minimalcem i obezbedio sebi jubilarnu, desetu sezonu u nizu u srpskoj eliti. Međutim, kako ju je odigrao, možda je bolje da nije.

Kruševljani su ove sezone ostvarili tek dve pobede, obe na svom stadionu i to protiv IMT-a poslednjeg dana avgusta (3:1) i Železničara u decembru (2:1). Dva puta su vezivali po šest poraza, a sada su u seriji od 13 utakmica bez pobede. Dolazak Saše Mićovića na klupu, ako je suditi posle neuspeha na debiju od TSC-a (1:4), nije doneo ništa novo, ali bi na duge staze možda mogao. Međutim, pitanje je da li neko na stadionu „Mladost“ sada uopšte razmišlja dugoročno.

Jasno je da do sada nije. Jer, da jeste, igrački kadar bi u ovoj sezoni bio kvalitetniji. Ili bar bolje popunjeniji. Posle loše prethodne takmičarske godine trebalo je izvršiti presek stanja, zahvaliti se pojedincima i dovesti nove, mlađe snage, željne dokazivanja. Da je bilo tako, možda trenerska klupa ne bi imala ulogu vrteške, na kojoj su se redom smenjivali Milan Nikolić, Radoslav Batak, Nikola Drinčić i klupski „momci“ Zoran Ristić i Ivan Stefanović. Svi sa željom, naravno, da Napretku nekako krene. Ali, nije.

Mnogi, ipak, smatraju – možda i s pravom – da je kruševački velikan krenuo nizbrdicom još pre tačno dve godine kada je posle plasmana u plej-of prvi čovek kluba Miloš Nenezić poručio svim igračima kojima su isticali ugovori na kraju sezone, a nisu želeli da potpišu novi, da neće ni nastupati u preostalih sedam kola. Loša atmosfera uticala je na to i da tadašnji trener Vladimir Gaćinović napusti klub, a treba li podsećati kakav je uspeh stručnjak iz Trebinja kasnije ostvario sa Novim Pazarom? Na kraju, Napredak je u doigravanju otkinuo samo bod Partizanu i primio čak 27 golova.

Zato navijače, mada je njih sve manje na tribinama stadiona pod Bagdalom, gde od najvatrenijih „Jakuza“ nije ostalo ni „J“, dodatno brine poslednje Nenezićevo obraćanje u sličnom tonu od pre sedam dana. Tada je na sebe prihvatio (najveći) deo krivice za loše rezultate, ali odmah potom poentirao.

- Zbog čega smo ispali? Ima više razloga. Prvi razlog je onaj na koji teško možemo da utičemo – sudije. Drugi faktor je naša krivica – loša selekcija igrača. Pojedinci su bili plaćeni papreno, a nisu na terenu dali, maltene, ništa. Treći razlog je neprofesionalizam naših fudbalera, koji svojim raskalašanim ponašanjem prevashodno u kafani, a i u sportskim kladionicama, dovode do unazađenja kluba, ali i samih sebe – podvukao je Nenezić.

Kada predsednik kluba javno „udari“ na igrače, teško da će to izaći na dobro. Kralj jede topa, lovce i pešake. Opet. Za konje ne znamo, videćemo da li ih je i koliko poštedeo. I baš zbog toga angažman Mićovića mora se uzeti sa rezervom, iako je istom tom prilikom, kada je govorio i Nenezić, on sam istakao da „smo već u skautingu i pratimo određene igrače, koji će doprineti da se Napredak vrati na superligašku scenu, gde mu je i mesto“.

Nije Napredak nikada bio „krem de la krem“ srpskog fudbala, ali je bilo sezona u kojima je znao da pokupi simpatije neutralnih, istinskih ljubitelja fudbala. Ne tako davno Saša Marjanović je golom sa svoje polovine protiv lučanske Mladosti svetla reflektora usmerio na Kruševac.

Nedugo zatim je pogotkom u sudijskoj nadoknadi protiv Metalca obezbedio svom timu mesto u društvu najboljih.

Oni malo stariji sećaju se 2000. godine i plasmana u finale nacionalnog Kupa, što mu je omogućilo drugi put u klupskoj istoriji da zaigra na međunarodnoj sceni. I da protiv Tulevika iz Estonije u pretkolu Kupa UEFA upiše i prvu pobedu (5:1), pre nego što ga je zaustavio OFI sa Krita. Prvu, jer u premijernom pojavljivanju van granica države, u istom takmičenju u sezoni 1980/81, nije uspeo da je zabeleži protiv Dinama iz Drezdena, koji je u oba meča slavio sa po 1:0.    

Napredak je osnovan 8. decembra 1946. godine spajanjem tri postojeća lokalna kluba – 14. oktobra, Badže i Zakića. Prvi gol na klupskoj premijeri januara naredne godine, u remiju (1:1) sa Makedonijom, postigao je Marko Valok, kasnija igračka legenda Partizana. Godinama je deo srpskog „El klasika“, u kojem se za bodove bori sa komšijama iz niškog Radničkog, a poslednjih sezona mnogi ga porede sa Atletikom iz Bilbaa. Nažalost, ne po rezultatima već po činjenici da je u najvećoj meri okrenut domaćim igračima. Za dublji trag u Superligi, očito, vodeći ljudi morali su da gledaju šire, dublje, dalje... Sad im je prilika da to učine.