Evropska i svetska javnost sa nestrpljenjem očekuje predstojeći plej-of za popunu Bundeslige, odnosno dvomeč Hajdenhajma i Elversberga, a razlog tome je nagli uspon potonjeg kluba, koji dolazi iz mesta sa nešto više od 13.000 stanovnika. 

Nemački fudbal prethodnih godina, ali i decenija donosio je nekad neverovatna iznenađenja, što u ligi, što u kupu. Sarbriken već godinama priređuje iznenađenja u masovnijem takmičenju, Hajdenhajm je za 20 godina došao od amaterskog ranga do elite, a igrao je i Evropu čime je ispisao jednu od najlepših stranica fudbalske istorije, a sada bi tu poziciju mogao da preuzme Elversberg, ukoliko uspe da savlada Hajdenhajm. No, gotovo je sigurno, da ćemo i naredne sezone gledati jedan simpatičan, mali klub u Bundesligi, ko god da pobedi u dvomeču. 

No, prava zanimljivost Nemačkog fudbala je činjenica, da nekadašnja prestonica Nemačke, Bon, nikada nije dala Bundesligaša. 

Bon je nakon pada Trećeg rajha i podele Nemačke na dva entiteta, čak četiri decenije bio prestonica. Zapadnom Nemačkom se upravljalo iz ovog grada, dok je Berlin bio podeljen na četiri okupacione zone. Glavni grad (od 1949-1990) za sve to vreme nije uspeo da napravi značajniji iskorak u profesionalnom fudbalu. 

Naime, Bona nema na fudbalskoj mapi, nikada nije dao prvoligaša, a jedinim uspesima može da se pohvali u ženskom fudbalu i košarci. 

Početkom 20. veka, u Bonu su postojala dva kluba, Boner i Tura Bon. Najveći domet bio je druga liga, pre Drugog svetskog rata. Boner je bio poznat kao „Akademija“, nadimak koji su zaradili zahvaljujući velikom broju profesora koji su nastupali za klub. Tura je nastala kao klub radničke klase, fuzijom dva manja kluba, ali bez značajnijih uspeha.  Sve do šezdesetih godina prošlog veka, ovi klubovi su funkcionisali kao odvojeni entiteti, a onda je liderima sinula ideja o fuzionisanju. Cilj je bio kreiranje jednog jakog kluba, koji bi mogao da konačno parira većim fudbalskim centrima. Boner je nastao 1965. godine, i u narednoj deceniji pokušaće da se ispozicionira, ali samo u nekoliko navrata će doći do drugog ranga i tu će se njihovi snovi završiti.

San o jakom klubu iz (tadašnje) prestonice neće se ostvariti. Ujedinjenjem dve Nemačke, Bon će titulu prestonice vratiti Berlinu, a Berlin će u decenijama koje će uslediti često darivati prvoligaše, prvo je to bila Herta, danas je već primat preuzeo Union Berlin. 

No, Boner uprkos igranju u nižim rangovima, neće nestati iz vidokruga javnosti. Krajem prošlog veka, pažnju javnosti privući će neverovatno simpatičnim potezom. U saradnji sa Kubom, klub će potpisati gotovo kompletnu fudbalsku reprezentaciju te zemlje. Tadašnji predsednik karipske zemlje, Fidel Kastro pristaće na ovakav potez pod uslovom da reprezentativci ostanu u amaterskom fudbalu. Naime, poenta je bila u tome, što Kastro kao zakleti komunista nije želeo da se fudbaleri dokopaju ogromnih zarada, jer su Kubanci smatrali da sportom se treba baviti samo u amaterske svrhe. Klub je nastupao tada u četvrtom rangu, a Kubanci se baš i nisu proslavili. 

Početkom novog milenijuma, klub je nakratko ispao u peti rang, da bi se potom vratio u četvrti, a sve do 2010. godine skakutaće između ta dva ranga. Međutim, te godine klub će zapasti u ogromne dugove. Čak sedam miliona eura je iznosio dug, što je ogromna svota novca za taj rang. Upravo finansijski problemi spustiće ih tek u sedmi rang takmičenja, gde će pokušati da se resetuju. Za svega tri godine dokopaće se ponovo petog ranga, a onda će na kratko uspeti da se dočepaju četvrte lige. Od koronakrize, ponovo će se spustiti u peti rang, gde igraju i dan danas. 

Ali, kada muškoj sekciji ne ide, ženska je mnogo uspešnija. Ženski klub Boner, je 1975. godine uspeo da osvoji Bundesligu. Košarkaška sekcija je u sezoni 2023-2024 na iznenađenje mnogih uspela da se plasira u finale, ali je tamo izgubila od Ulma. To je verovatno bilo najveće iznenađenje, s obzirom da u finalu nije bilo ni Bajerna ni Albe. 

Bon je jedan od najboljih gradova za život u Nemačkoj, nalazi se na zapadu zemlje, u okrugu Kelna. Visoka stopa zaposlenosti, kao i BDP po glavi stanovnika stavljaju ga visoko na listama gradova sa najboljim kvalitetom života. No, koliko god da je život isplativ, sportska sekcija u ovom gradu ne može se pohvaliti uspehom. Zbog čega je to tako, ostaje nepoznanica. Verovatno ima i do toga što je nekoliko ozbiljnih fudbalskih cenatara u blizini, pa je fokus stanovnika Bona na nekim drugim stvarima.