Osvajanje velikih trofeja obično se pripisuje napadačima, obično strelcima pobedonosnih golova, dok odbrambeni igrači i golmani obično ostanu u senci, uprkos dobrim izdanjima. 

U svetu u kojem fudbalska javnost često glorifikuje napadače zbog nabudžene statistike, retko ćete čuti da klinci koji tek statsaju za svog idola ističu nekog golmana. 

Daleko od toga da javnost ne priznaje golmane kao legende, i dalje se bravurozne odbrane brojnih čuvara mreže prepričavaju, ali nekako uvek kada se dele počasti, golmani su poslednji u redu. 

Iker Kasiljas jedan je od najboljih golmana svih vremena, broj trofeja koje je osvojio na reprezentativnom i klupskom nivou teško da se može pobrojati, a posebno se bravurama isticao onda kada je to klubu ili reprezentaciji bilo najvažnije. U finalima. 

Zbog toga je stekao nadimak „San Iker“ (Sveti Iker), a frapantan je podatak da u finalima koje je branio, a bilo ih je 16, u čak osam, navrata sačuvao je mrežu netaknutom. Kasiljas je na gol liniji bio praktično bedem. 

Rođen je 1981. godine u Mostolesu, predgrađu Madrida i od malih nogu znao šta je želi, da stane na gol Real Madrida. San je ostvario vrlo rano, već sa 18 godina postao je član prvog tima, a već sa 19 osvojio je prvi međunarodni trofej, Ligu šampiona. I tako mlad je briljirao, sa svega 19 godina i četiri dana starosti sačuvao je mrežu, Real je slavio sa 3:0, a njegova smirenost zadivila je svet. Do današnjeg dana, Kasiljas je najmlađi golman koji je osvojio Ligu šampiona. Kasiljas je i na klupskom i na reprezentativnom nivou bio sinonim za sigurnost i instinkt, ali i smirenost u najnapetijim momentima.

U finalu Interkontinentalnog kupa 2002. godine protiv paragvajske Olimpije, Kasiljas je ponovo bio bravurozan, a Real je slavio 2:0. Istim rezultatom Real je osvojio i UEFA Superkup 2011. godine protiv Sevilje, a Iker ponovo ostao nesavladan. U finalu FIFA klupskog prvenstva 2014. godine, Real se sastao sa San Lorencom, a Kasiljas, ponovo bio nesavladan. U finalu Kupa kralja 2011. godine savladali su velikog rivala, Barselonu, a Kasiljas pogađate? Ponovo je ostao nesavladan. Preostala tri finala u kojima je sačuvao mrežu, bila su na reprezentativnom nivou. Od 2008 do 2012. godine Španija je bila nepobediva na međunarodnom nivou, a poseban pečat u svemu tom ostavio je upravo Kasilja. U finalu Evropskog prvenstva 2008. godine Španija se namerila na Nemačku i slavila sa 1:0. Tores je savladao Lemana, dok Podoslki, Klose, Švajnštajger i ekipa, Kasiljasu nisu mogli ništa. Samo dve godine kasnije, Španija se okitila i titulom svetskog prvaka, u finalu je pala Holandija, no Kasiljas je kao i mnogo puta pre ostao nesavladan. I dalje se pamti neverovatna reakcija Kasiljasa u situaciji kada je Arjen Roben istrčao sam pred njega pri rezultatu 0:0. A ako je neko sumnjao u moć španske reprezentacije, samo dve godine kasnije na Evropskom prvenstvu 2012. godine održanom u Poljskoj i Ukrajini mogao je da se uveri kakva je to sila u pitanju. Španci su u finalu počistili Italijane sa 4:0, a Kasiljas podigao još jedan pehar u nizu. 

Ukupno u karijeri Kasiljas je ostvario 440 „clean sheet-ova“ što ga svrstava u sam vrh najboljih golmana na svetu. 

Danas, Kasiljas uživa u penziji, a svi ljubitelji fudbala iz prethodne dve decenije sa setom se sećaju legendarnog Španca. Današnjom scenom dominiraju izuzetno kvalitetni golmani, poput Ter Štegena, Nojera, Donarume, Alisona i zasluženo se bore za titulu najboljeg golmana u današnjem fudbalu. Kasiljas je oduvek bio nenametljiv, a ipak je ostavio neizbrisiv trag. O tome govori broj sačuvanih mreža, kao i broj trofeja, koji su podsetnik na zlatno doba Španije i Real Madrida.