Neizvesna završnica prvenstva nešto je što vole svi ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu, a kako se pojedina prvenstva približavaju kraju, neizvesnost u pojedinim takmičenjima dostiže vrhunac. 

Hrvatska čeka šampionsku trku u troje, mada Hajduk čini se polako gubi dah. U Italiji Napoli i Inter do poslednjeg zvižduka juriće skudeto, a u Holandiji se prvenstvo neočekivano zakomplikovalo, pa PSV i dalje veruje u prolazak kroz cilj kao prvoplasirani. 

Oči svih biće uprte u mečeve koji slede, a naročito u sudije, čije i najistnije greške mogu da prelome trku. Upravo jedna sudijska (ne)namerna greška pre skoro 40 godina odlučila je šampionsku trku, i stvorila jednu od najvećih legendi, ali i afera u evropskom fudbalu. Reč je o šampionskoj trci 1986. godine u prvenstvu Istočne Nemačke, i duelu berlinskog Dinama i Lokomotive iz Lajpciga. 

Ta afera biće poznata kao „Sramni penal u Lajpcigu“ (Schand-Elfmeter von Leipzig), a njena posledica biće prva suspenzija jednog sudije u DDR-u. 

No, da pojasnimo prilike pred samu utakmicu. Dinamo je bio najveći i najtrofejniji klub istočno od berlinskog zida, ali smatran je ekipom koja ima podršku političkog i policijskog vrha države, naročito Štazija (tajne policije). Upravo zbog toga Dinamo je bio izrazito omražen među navijačima drugih klubova u državi. Trka za šampionsku titulu do susreta ove dve ekipe činila se rešena, jer je Berlin imao pet bodova više od Dinama iz Drezdena, a Lokomotiva je bila na poziciji broj četiri sa šest bodova zaostataka. No, osam kola do kraja, berlinski Dinamo je morao da igra protiv Lokomotive, u Lajpcigu. Utakmica je odigrana 22. marta 1986. na rasprodatom stadionu „Bruno-Plahe“, pred 13.000 gledalaca. Lokomotiva je morala da pobedi kako bi ostala u trci za titulu. I Lokomotiva je povela golom Olafa Maršala u drugom minutu.

Tvrd meč, bez previše prilika očigledno je više odgovarao Lokomotivi, pa je sve mirisalo na to da bi ekipa iz Ljapciga mogla da se upusti u borbu za titulu. Lokomotiva je deo meča odigrala sa igračem manje, ali je prednost držala sve do duboko u sudijskoj nadoknadi. U poslednjim trenucima meča, odnosno četvrtom minutu nadoknade vremena, sudija Bernd Štumpf dosudio je penal za Dinamo nakon duela između domaćeg igrača Hansa Rihtera i Bernda Šulca iz Dinamo, pri čemu opravdanost penala nije bila sasvim jasna ni na televizijskim snimcima. 

Frank Pastor je realizovao penal, a ubrzo nakon toga je i označen kraj utakmice. Teorije zavere su podgrejane i navodima da je data neobično duga sudijska nadoknada, pa je meč danima punio novinske stupce u Istočnoj Nemačkoj.

Utakmica je završena rezultatom 1:1, čime je Lokomotiva zaostajala šest bodova za Dinamom i pala na peto mesto, delujući kao da je ispala iz trke za titulu. No prava frka podići će se tek nakon kraja prvenstva, zbog činjenice da je Lokomotiva sezonu završila sa samo dva boda manje od Dinama, na drugoj poziciji. Zbog toga je ova utakmica dobila posebno mesto u istoriji nemačkog fudbala, jer da je Lokomotiva slavila u direktnom sudaru sa ekipom iz prestonice, verovatno bi se okitila titulom. 

Epilog svega bili su protesti protiv saveza, u već tada pomalo poljuljanoj zemlji. Kako bi sprečili, širenje nemira, sudija Bernd Štumpf je poslužio kao primer. Fudbalski savez Istočne Nemačke (DFV) reagovao je tako što mu je izrekao doživotnu zabranu suđenja. Sankcije protiv Štumpfa odobrio je lično generalni sekretar Centralnog Komiteta Radničke partije Istočne Nemačke Erih Honeker. Međutim, čitav slučaj je završen bez jasnog epiloga. Štrumpf nije priznao umešanost u bilo kakvo nameštanje, odnosno navodne dogovore sa Štazijem (ili navodne pretnje), a Dinamo nije snosio nikakve posledice, titula je ostala u njihovom vlasništvu. Štrumpf se žalio na ovu odluku, ali vlast nije marila za njegove žalbe. Tek po padu berlinskog zida, odnosno ujedinjenju dve Nemačke, objavljeni su podaci koji su pokazali da je Štrumpf bio neformalni saradnik Štazija. Ipak, ne postoje podaci da je Štazi izdavao direktna naređenja sudijama. No, Štrumpf nije dugo bio bez posla u sportu, jer je ujedinjenjem promenio nekoliko visokih pozicija u nemačkom fudbalu kako na saveznom, tako i na lokalnom nivou. 

U susret završetku nekolicine neizvesnih prvenstvenih trka za titulu, vredno je podsetiti se da šampiona ne određuje uvek bolja igra na terenu. Vrlo često trka biva odlučena iza kulisa, od strane moćnika ili određenih interesnih grupa koje imaju skrivene namere. Zbog toga fudbal i jeste najvažnija sporedna stvar na svetu, jer budi emocije kod svakog gledaoce. Pa čak i one najgore.