Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija, kolokvijalno poznata kao UEFA krovna je organizacija evropskih fudbalskih takmičenja, kako reprezentativnih tako i klupskih. Kada gledate kvalifikacije za Evropsko ili Svetsko prvenstvo, početak kvalifikacija za neko kontinentalno klupsko takmičenje, često vidite ekipe ili reprezentacije koje geografski ne pripadaju „starom kontinentu“ ali potpadaju pod jurisdikciju evropske asocijacije. Zbog čega selekcije i klubovi koje se nalaze van Evrope, poput Izraela, Kazahstana, pa i Jermenije, Azerbejdžana, Kipra i Gruzije nastupaju u evropskim takmičenjima? Odgovor nije jednostavan, ali sve ove selekcije su zbog različitih razloga pristupile evropskoj organizaciji i nastupaju pod njenim okriljem. Geografija sugeriše jedno, a fudbalska realnost nešto drugo. UEFA kao krovna organizacija evropskog fudbala već decenijama prihvata članice koje nisu u potpunosti evropske, a razlozi su mnogo dublji od lokacije na mapi.

Jedna od najpoznatijih reprezentacija koja geografski nije „ni blizu“ Evrope, ali igra evropska takmičenja jeste Kazahstan. 

Kazahstan je geografski najvećim delom u Aziji, njegov glavni grad Astana udaljen je hiljadama kilometara od evropskih fudbalskih centara. Ipak od 2002. godine Kazahstan je promenio članstvo, napustio je azijsku asocijaciju, AFC i postao punopravni član UEFA-e.

Kazahstan je proglasio nezavisnost od Sovjetskog saveza 16. decembra 1991. godine i odmah pristupio AFC-u. Prvi meč odigrali su sa još jednom postsovjetskom republikom, Turkmenistanom i zabeležili minimalnu pobedu. Učestvovali su u dva navrata u azijskim kvalifikacijama za Mundijal, ali uprkos nekim sjajnim rezultatima nisu uspevali da izbore plasman na najveću scenu. Zbog toga su 2002.godine odlučili da se prebace pod okrilje UEFA-e. Zašto? Prvenstveno iz strateških razloga. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Kazahstan se politički i ekonomski sve više oslanjao na Evropu. U sportskom smislu, igranje protiv jačih evropskih reprezentacija i klubova nudilo je brži razvoj i veću medijsku pažnju. U prethodne dve decenije i duže, Kazahstan i njegovi klubovi uprkos retkim dobrim rezultatima, gotovo u potpunosti su integrisani u evropski fudbal, a najbolji pokazatelj je tamošnje elitno prvenstvo koje je usvojilo evropske standarde. 

Region Kavkaza prema nekim izvorima predstavlja granicu između Evrope i Azije, a ono šta kaže geografija ne mora da bude u skladu sa geopolitičkim kursem. Tako sve tamošnje države, deo su UEFA-inog sistema. Azerbejdžan, Jermenija i Gruzija smeštene u regionu između Crnog i Kaspijskog mora, tehnički se nalaze u Aziji ili na samoj granici. Međutim, kada su se 1991. osamostalile nakon raspada SSSR-a, odlučile su da se priključe UEFA-i, zajedno sa većinom bivših sovjetskih republika.

Učlanjivanje u krovnu evropsku organizaciju bilo je više geostrateški i politički cilj negoli sportska motivacija. Politika i identitet igrali su ključnu ulogu, sve tri zemlje želele su da se vežu za evropski prostor i distanciraju od postsovjetske, centralnoazijske sfere.

UEFA ih je brzo prihvatila, ali s oprezom, naročito zbog konflikta Jermenije i Azerbejdžana oko regiona Nagorno-Karabah. Zbog toga ih UEFA uvek razdvaja u žrebovima. Ipak, obe reprezentacije redovno učestvuju u kvalifikacijama, a njihovi klubovi su prisutni u evropskim takmičenjima.

Za razliku od prethodnih zemalja, jedna od najpoznatijih, ako ne i najpoznatija transkontinentalna država Turska, uprkos većem delu zemlje koji pripada Aziji ima i manji deo teritorije u Evropi, deo Istanbula i region Trakije. To joj omogućava nominalno evropski status. Ali i bez toga, Turska je duboko integrisana u evropski fudbal, član je UEFA-e još od 1962. godine, reprezentacija i klubovi redovno igraju u kvalifikacijama i završnicama velikih turnira. Iako je mnogi posmatraju kao azijsku državu i zbog religije i zbog kulture, Turskoj je Evropa prirodno okruženje. 

Turski sused, Kipar, takođe tehnički pripada Aziji, međutim kulturološki pripada Evropi. Kipar je kroz istoriju uvek gravitirao ka Evropi, a deo je UEFA-e od 1962. godine. 

Međutim najpoznatija država čije reprezentacije i klubovi igraju u Evropi, iako čak ni tehnički ne pripadaju kontinentu, svakako je Izrael. 

Otkud izraelski sportski kolektivi pod okriljem evropskih organizacija? Odgovor je blago rečeno jednostavan, iako su prilike koje su do toga dovele prilično kompleksne. 

Moderni Izrael nastao je 1948. godine, a iste godine nastala je i Izraelska Fudbalska Asocijacija (IFA) koja je nastala objedinjavanjem fudbalskih asocijacija jevrejske i arapske zajednice. Pod okrilje Azijske federacije pristupili su 1956. godine i vrlo brzo su se etablirali kao jedna od organizovanijih članica. U finalima 1956 i 1960. godine Izrael je bivao poražen, a već 1964. godine osvojili su prvenstvo kada su bili domaćini. Međutim njihovo članstvo u ovoj asocijaciji od samog starta bilo je sporno za nekoliko muslimanskih država koje su odbijale da igraju protiv njih, nevezano da li su ih države priznavale kao suverenu državu. Nekoliko krvavih sukoba na prostoru Bliskog istoka, u kojima je Izrael učestvovao dovele su do toga, da Kuvajt 1974. godine podnese inicijativu kojom se traži izbacivanje Izraela iz svih takmičenja pod organizacijom AFC-a. Sedamnaest država glasalo je za, 13 je bilo protiv, uz šest uzdržanih i Izrael je bio suspendovan. Reprezentacija ove države godinama je igrala samo takmičenja na koja su dobijali specijalne pozivnice, dok su njeni klubovi učestvovali u evropskim takmičenjima, konkretno Intertoto Kupu. UEFA je potom 1991. godine dozvolila i reprezentaciji da se takmiči pod njenom jurisdikcijom, naredne godine bila je pridruženi član, dok je punopravno članstvo stekla 1994. godine. Iako zvuči logično da izraelski sportisti nastupaju na azijskim takmičenjima, političke okolnosti doprinele su tome da nastupaju u Evropi. 

Kada je reč o sportu, naročito o fudbalu, granice kao da ne postoje, odnosno, one ne odražavaju uvek ono što prikazuju geografske karte-. UEFA, kao krovna fudbalska organizacija Evrope, već decenijama otvara vrata državama koje geografski možda i ne pripadaju Evropi, ali to čine po mnogim drugim osnovama političkim, kulturološkim, pa i bezbednosnim.

Pripadnost UEFA-i za pridružene članice bila je odluka iz nužde, strategije ili kulturološke orijentacije. Izrael je to učinio zbog političke izolacije u Aziji, Kazahstan i zemlje Kavkaza zbog geopolitičkog usmerenja ka Zapadu, dok su Kipar i Turska istorijski i kulturno oduvek težili evropskoj sferi.

UEFA je pak, pokazala fleksibilnost i prilagodljivost, i potvrdila da fudbal ne mora da robuje kartama i zamišljenim ili stvarnim granicama, već da može da posluži kao most između različitih svetova.