Luksuz, princ i bekstvo: Mračna tajna prvog Evropljanina u ligi Saudijske Arabije

„Samo sam želeo da igram fudbal“ naziv je autobiografskog dela koji je pre deceniju i po objavio Imon Okifi, nekadašnji irski reprezentativac. Ukoliko vam njegovo ime nije poznato, to nije sporno, Okifi je igrao fudbal tokom sedamdesetih i osamdesetih, dobar deo svoje karijere je proveo u nižim rangovima engleskog fudbala, a i za reprezentaciju svoje domovine odigrao je svega nekoliko utakmica. Međutim, ono što je on izneo u svojoj autobiografiji učinilo ga je poznatim, a to je činjenica da je bio prvi evropski fudbaler koji je nastupao u Saudijskoj Arabiji, daleko pre nego je ova država odlučila da se rasipa novcem ulažući u sopstvenu fudbalsku ligu.

Okifi je rođen u Mančesteru, međutim mlađe kategorije je proveo u Stejlbridž Seltiku, klubu iz predgrađa, iako je malo nedostajalo da se pridruži Junajtedu. Naime, dok je učestvovao u školskoj utakmici bio je primećen od strane skauta Mančestera, no lom noge, nekoliko sedmica kasnije koštao ga je karijere na Old Trafordu. Sa 22 godine prešao je iz amaterskog u profi fudbal potpisavši za Plimut Argajl.

U Plimutu se nije proslavio, međutim, dobio je ponudu da se kao mlad igrač iz niželigaškog fudbala, obogati nakon što mu je ponuđen ugovor u Saudijskoj Arabiji. Naime, menadžer Džordž Smit, nešto ranije preuzeo je Al Hilal, i Okifiju je ponudio da dođe na probu. S obzirom da u Plimutu nije igrao, a Hajd Junajted, za koji je nastupao nije mogao da mu ponudi bogzna kakve uslove, Okifi prihvata ponudu da sreću potraži na Bliskom Istoku.

Al Hilal je i tada bio velikan, ali daleko od onoga što je danas. Okifi je na probi oduševio, vrlo brzo postigao dogovor sa upravom o ugovoru, a predsednik kluba i član kraljevske porodice, princ Abdulah Bin Naser, smatrao je da „igrač takvog kalibra“ zaslužuje samo najbolje. Zato je Irac, dobio neverovatne uslove, luksuznu kuću, Pontiac Venturu, a onda mu je princ nakon potpisa organizovao putovanje po najluksuznijim hotelima u Evropi. Princ i Okifi, zajedno su obilazili hotele sa pet zvezdica, od Londona, preko Pariza, Kana, Rima... Šetali su najskupljim destinacijama, a igrač kalibra kakav je Okifi, zaista je proživljavao svoje snove. Da je ostao u Engleskoj, ne bi mogao ni da zamisli slične uslove. Međutim, sve je puklo, nakon posete Kanu, kada su se, prema tvrdnjama iznesenim u knjizi, Okifi i saudijski princ razišli.

Okifi je tvrdio da mu je po ulasku u lift, princ poručio da ga voli, na šta je Okifi odreagovao u šaljivom tonu, poručivši, kao brata. Međutim, princ nije odgovorio na identičan način, irski intenracionalac se zabrinuo. Ipak, putovanje je završeno u prijateljskom tonu, a po povratku u Saudijsku Arabiju, Okifi je pokušavao da nađe način da se iz svega izvuče. Znao je da nema načina da se bori protiv svog poslodavca, u pitanju je predsednik kluba, član kraljevske porodice, a pritom javno iznošenje optužbi za istopolne odnose, u Saudijskoj Arabiji ne bi bio shvaćen ozbiljno, s obzirom da je takva zajednica i danas zakonom zabranjena.

Zbog svega toga, Okifi je odlučio da odigra na najsigurniju kartu, izmislio je da mu je otac bolestan, da mora hitno u Englesku jer je situacija više nego ozbiljna. Međutim, princ nije želeo da popusti, smatrao je da Okifi ne može pomoći svom „bolesnom“ ocu. Ipak, ljudi oko kluba izvršili su pritisak na princa, posavetovali ga da igraču dopusti da na nedelju dana u organizaciji kluba ode u Mančester, a potom i da se vrati.

Okifi je znao da je to jedini način da pobegne. Kako bi skinuo svaku sumnju sa sebe, uzeo je sa sobom vrlo malo stvari, pokušavši da tako zavara trag i na kraju u tome je i uspeo. Po dolasku u London, odmah je obavestio FA o problemu koji ima, a nakon što su sve državne službe alarmirane, Okifijev ugovor sa Al Hilalom je raskinut. Okifi je kasnije uspeo da ostvari simpatičnu karijeru, došao je i do dresa Evertona, ali jedine bitnije trofeje osvojio je za tokom mandata u Kork Sitiju, čija je kasnije postao i legenda.

Iako ovaj slučaj nikada nije dokazan, javnost je sa njim bila upoznata zahvaljujući Okifijevoj autobiografiji, koja je izašla 2010. godine. Dok je deo javnosti ovaj slučaj okarakterisao kao želju Okifija za pažnjom, deo javnosti je u istu i te kako verovao. Međutim, kraljevska porodica nikada nije želela da odgovori na ove tvrdnje, naročito zato što je princ koji je navodno pokušao da zavede Okifija, preminuo još tokom osamdesetih godina.