Kada je FIFA odlučila da preoblikuje Svetsko klupsko prvenstvo i pošalje ga u Sjedinjene Američke Države, znalo se da će to biti ambiciozan projekat. Novi format, veći broj timova, šira globalna slika — sve je zvučalo kao korak ka ozbiljnijem tretmanu klupskog fudbala na svetskoj sceni. Ali jedno pitanje ostalo je da visi: da li će neko zapravo doći da gleda?

Grupna faza turnira je završena, 48 utakmica je odigrano, a brojke ne ostavljaju prostora za iluzije. Prosečna posećenost bila je 34.759 gledalaca. Više nego na ranijim izdanjima koja nisu bila pogođena pandemijom, ali daleko ispod ambicije koju je FIFA stavila na sto. Pogotovo kada se uzme u obzir da su korišćeni NFL stadioni, kapacitetom znatno iznad proseka evropskih.

Od spektakla do eha: Stadion kao kontrapunkt

Najposećenija utakmica — i simbol onoga što ovaj turnir može da bude — odigrana je na "Rouz boulu" u Pasadeni. Pari Sen Žermen je demolirao Atletiko Madrid pred 80.619 gledalaca. I to nije bio samo rekord ovog izdanja, već i najposećeniji meč u istoriji Svetskog klupskog prvenstva.

Ali taj spektakl bio je izuzetak. Samo osam dana ranije, na stadionu "Inter&Ko" u Orlandu, Ulsan i Mamelodi Sandauns igrali su pred 3.412 ljudi. Na stadionu koji prima više od 20.000, popunjenost nije prešla ni 20 odsto. Meč je kasnio 65 minuta zbog nevremena. Zvanično, ali nije da je mnogo ljudi bilo tu da se ljuti.

Za kontekst — poslednji put da je fudbalska utakmica Svetskog prvenstva imala manju posećenost bilo je 1958. godine, kad su Vels i Mađarska igrali pred 2.823 gledalaca. A u Premijer ligi, manja brojka od ove viđena je još davne 1993. na meču Vimbldona i Evertona na Selhest parku. Ipak, ni taj duel u Orlandu nije negativni rekord turnira — tu „čast“ i dalje nosi meč iz Saudijske Arabije 2023. između Leona i Urave, koji je gledalo 2.525 ljudi.

Brojke na papiru, praznina u kadru

Na papiru, brojke i ne izgledaju tragično. Prosek od 34.759 gledalaca je bolji od istorijskog proseka (32.505 na izdanjima pre pandemije). Ali treba uzeti u obzir kontekst — stadioni su veći, očekivanja viša, cene karata skuplje. A prazna sedišta upadaju u kadar više nego bilo koji napadač.

Posebno je bio bolan 25. jun, kada su odigrani poslednji mečevi u grupama E i F. Tri od četiri meča tog dana imala su manje od 15.000 gledalaca. Na „Rouz boulu“, Monterej i Urava igrali su pred 14.312 ljudi — više od 75.000 mesta ostalo je prazno. Više nego što stane na ceo "Old Traford".

Ko puni stadione 

Od 12 stadiona koji su korišćeni tokom turnira, najbolju popunjenost imao je "Hard rok stadion" u Majamiju — prosečno 81,8% na šest utakmica. Dve od tih utakmica uključivale su Lionela Mesija, što ne čudi. Najlošije prošao je već pomenuti "Inter&Ko" u Orlandu sa 19,9%.

"Metlajf stadion" u Nju Džersiju, domaćin finala ovog turnira i finala Mundijala 2026, imao je treći najniži procenat popunjenosti — ispod 45 odsto.

Najgledaniji tim bio je Real Madrid, što nije iznenađenje. Ukupno 197.474 gledalaca pratilo je njihove tri utakmice, u proseku 65.825 po meču. Na drugom kraju spektra, Mamelodi Sandauns imao je ukupno 31.730 gledalaca na tri meča — prosečno 10.577.

Grupa B (PSŽ, Botafogo, Atletiko Madrid, Sijetl) imala je najveću ukupnu posećenost — 289.725 ljudi, prosečno 48.288 po utakmici. Grupa F (Borusiја Dortmund, Fluminense, Mamelodi Sandauns, Ulsan) imala je najmanju — 104.026 ukupno, odnosno 17.338 u proseku.

Poređenja koja bole

Svetsko prvenstvo 1994. godine, takođe igrano u SAD-u, imalo je prosečnu posećenost od 67.526 po meču u grupnoj fazi — gotovo duplo više nego sada. U Kataru 2022. bilo je 51.188, a prosečna utakmica Premijer lige 2024/25 imala je 40.423 gledalaca.

Ipak, treba biti fer — Svetsko prvenstvo i Premijer liga su brendovi koji se grade decenijama. Ovo je tek prvo izdanje proširenog klupskog formata, bez istorije, bez emocije, bez ukorenjene baze navijača.

Sledeći korak: nokaut faza kao šansa

FIFA se nada da će eliminacioni deo turnira podići interesovanje. Velika imena, veći ulozi, veći publicitet. Ali utisak je već delimično formiran. Turnir koji je zamišljen kao globalna promocija klupskog fudbala prečesto je ličio na tihi spektakl u polupraznim arenama.

Sledeći test biće ozbiljniji — i to ne za klubove, već za organizatore. Jer ako se slične slike ponove na Svetskom prvenstvu narednog leta, nijedna prezentacija u PowerPointu neće biti dovoljna da objasni šta je pošlo po zlu.