Revija iza zatvorenih vrata

Ne znam gde je ovo Veljko Paunović video. Možda u Španiji, gde je pružao svoje najbolje partije i, za sada, završio sa angažmanom na klupi nekog tima. Ili u Americi, gde je drugi put izvodio “labudovu pesmu” igračke karijere i pekao trenerski zanat radeći svakodnevno na terenu. Možda u Engleskoj ili čak Meksiku, gde je fudbal poput religije, jasna i postojana stvar među svojim sledbenicima.

Siguran sam da u ovoj akciji nema loše namere. Neki novi momci obući će opremu reprezentacije i nositi grb blizu srca. Činjenica je da neće biti prilike da slušaju nacionalnu himnu, bar ne u zvaničnoj verziji, ali i ovi detalji mogli bi da ih dodatno motivišu u daljoj karijeri.

Gledajući iz tog ugla, okupljanje 25 fudbalera iz domaćeg šampionata na malo više od 24 sata u Kući fudbala u Staroj Pazovi trebalo bi da predstavlja podstrek za svakog od njih da nastave sa ozbiljnim radom. Selektor je prethodni period zaista proveo na stadionima širom Srbije, gde je gledao utakmice domaće Superlige – uverili smo se u to i na televizijskim snimcima i na društvenim mrežama – i lepo je što je rešio da pojedince nagradi za konstantnost, volju i želju koju su prikazivali u tim mečevima.

Sa druge strane, jer svaka medalja ih ima baš toliko, teško da će ovakav vremenski ograničen skup, koji će se završiti fudbalskom utakmicom sa po dva polučasovna poluvremena i to bez prisustva publike i predstavnika medija, poslužiti konačnoj svrsi da se u ovoj grupi pronađe neko ko bi mogao u bliskoj budućnosti da ponese teret igre u seniorskom nacionalnom timu.

Uz dužno poštovanje svakome ponaosob, oni malo stariji će teško pokucati na vrata A tima jer su na njihovim pozicijama već dovoljno iskusni internacionalci koji opravdano imaju prednost u svakom  segmentu. Oni mlađi uglavnom su već deo nacionalnih ekipa u svom uzrastu pa su travu u Staroj Pazovi već odavno “osetili”. Novi dolazak na ovu adresu za njih će značiti upoznavanje sa selektorom seniorske reprezentacije i njegovim internacionalnim štabom, što bi trebalo da bude dovoljan pokazatelj da se na njih računa. Ne istog trenutka, već u budućnosti. Bliskoj ili dalekoj, ne zna se.

Bilo je akcija i nekih ranijih selektora fudbalske reprezentacije Srbije tokom kojih su okupljali isključivo igrače iz domaće Superlige, a onda ih najčešće vodili na daleki put da bi im pružili šansu. Retko kome 90, mnogima po 60 ili 30 minuta. Uglavnom, mnogo izgubljenog vremena, a malo toga dobijenog. Ustvari, skoro pa ništa.

Poslednji put se to dogodilo januara 2023. godine kada je ekipa pod vođstvom Dragana Stojkovića savladala selekciju domaćina 2:1 u Los Anđelesu, a jedino je golman Đorđe Petrović iz tadašnjeg sastava uspeo vremenom da se izbori za mesto u seniorskom timu. Šest godina ranije i Slavoljub Muslin je vodio “superligašku” reprezentaciju “preko bare”, a iz nje niko nikada nije bio ni blizu najjače selekcije.

Krajem prošlog veka i malo kasnije, redovne su bile utakmice nacionalnog tima i selekcije po izboru novinara. Znale su one da okupe i po 20 ili 30.000 navijača na tribinama Zvezdinog ili Partizanovog stadiona, a poslednji takav susret, posle nekoliko godina pauze, odigran je 2013. u Užicu, na oproštaju Siniše Mihajlovića od selektorske pozicije. Iz Saveza su istakli da razmišljaju da revitalizuju i ovu ideju.

U situaciji kada je sve više izvesno da Srbija u martu neće igrati protiv Katara i Saudijske Arabije i da je, zbog već dogovorenih obaveza ostalih reprezentacija, uopšte pod znakom pitanja odigravanje bilo kakvih utakmica u ovom terminu, dobro je da se bar na ovakav način održava duh nacionalnog tima.  

Dobro je i što selektor Paunović obilazi srpske klubove i stadione, što lično želi da se uveri u potencijal superligaških igrača. Nije dobro što ovakve akcije u prošlosti, kao po pravilu, nisu imale nikakav pozitivan uticaj na sastav i igre reprezentacije. Jedini dobitnici, mada ih nije bilo previše, bili su igrači koji su se izborili za inostrani angažman jer su, jednostavno, na takav način stavljeni u izlog. Sada izloga neće biti, a da li će nam okupljanje na tek nešto više od 24 sata doneti konkretan boljitak, pokazaće vreme. Ono je, kao i obično, najbolji sudija.

Uglavnom, imajte ovaj spisak na umu pa ćemo, kroz koju godinu, znati na čemu smo: Luka Lijeskić (Radnički 1923), Dragan Rosić (Vojvodina), Željko Samčović (Novi Pazar); Mateja Gašić (Radnik), Lazar Nikolić (Vojvodina), Petar Petrović (Javor-Matis), Mirko Milikić (Železničar), Nikola Simić (Partizan), Nemanja Vidojević (Železničar), Nikola Đuričić (Železničar), Adem Avdić (Crvena zvezda); Vanja Dragojević (Partizan), Vasilije Novičić (IMT), Njegoš Petrović (Vojvodina), Stefan Pirgić (Železničar), Filip Matijašević (Čukarički), Ognjen Ugrešić (Partizan), Vladimir Lučić (Crvena zvezda), Radivoj Bosić (TSC), Luka Zarić (Crvena zvezda), Nemanja Trifunović (Partizan), Lazar Ranđelović (Vojvodina); Milutin Vidosavljević (Vojvodina), Stefan Stanisavljević (Novi Pazar), Slobodan Tedić (Čukarički).