"SIUU" - lek za mentalno zdravlje Portugala

Portugal – Uzbekistan 5:0. Nakon remija sa DR Kongom, na Pirinejskom poluostrvu popravilo se raspoloženje. Ne baš zbog toga što su upisana tri boda, jer rival je jedna od najslabijih ekipa na Mundijalu, već zbog toga što je gol postigao Kristijano Ronaldo i celoj naciji skinuo teret sa leđa. Ako je Tomas Tuhel svojim odlukama da ostavi neke igrače u Engleskoj prebacio svu odgovornost na sebe, tako je Ronaldova potraga za golom i dokazivanjem u 42. godini života bila odgovornost čitave selekcije, pa i države.

U suštini, osnovno pitanje uoči Mundijala, ali i sada, jeste da li je Kristijano teg oko vrata ekipi ili lider koji pravi razliku. Stavovi o toj dilemi podelili su ne samo stručnu javnost već i sve one koji imaju pristup javnoj reči putem društvenih mreža. Da li je Ronaldo zaista opterećenje ili ne, teško je zaključiti i iz izjava njegovih saigrača, mada ton jeste malo oštriji nego ranije. Ipak, zbog svega što je uradio tokom prethodnih 25 godina, teško mu je reći bilo šta, jer u pitanju je jedan od najvećih i najboljih ikada.

Da Ronaldu i dalje znači da je pod svetlima glavne pozornice videlo se u meču sa Uzbekistanom. Nakon prvog pogotka usledila je čuvena proslava i gromoglasno "Siuu" sa tribina. Ronaldo i dalje izaziva pažnju gde god se pojavi i mada je daleko od nivoa na kojem je nekad bio, Kristijano i dalje želi da se nadmeće. A dodatni pritisak kapitenu Portugala bile su partije Lionela Mesija. Kao da ga je to istovremeno motivisalo i opteretilo. Jer ta debata o najvećem ikada neće biti završena nikada.

Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, Dejan Savićević, imao je zanimljivu opservaciju o odnosu dve zvezde na Mundijalu. Za italijansku Gazetu komentarisao je odnos dvojice igrača istakavši da je Mesi vazda plenio talentom, te da je isti činio 70 odsto njegove fudbalske ličnosti, dok je 30 odsto išlo na rad. Sa Ronaldom je, smatra Savićević, obrnuta situacija. I onda kada dođeš u tako ozbiljne fudbalske godine, talenat može da ostane, ali telo ne može da radi kao nekad. I tu je suštinska razlika. Savićevićeve reči možda i idealno opisuju Ronalda.

U javnosti je nekada utisak da je Ronaldo uticajniji od selektora Martineza, što mu verovatno nije teško, ali izgleda da je važniji i od celokupnog fudbalskog saveza. A to nikada nije dobro. Uoči Mundijala Portugal možda nije viđen u krugu favorita poput Francuske, Španije i Argentine, ali jeste među sedam ili osam ekipa koje će biti blizu trona. Sada, nakon dva meča, teško je reći gde je Portugal u svim tim procenama, jer remi sa Kongom nije merilo, baš kao ni pobeda nad Uzbekistanom. Meč sa Kolumbijom mogao bi biti najbolji prikaz stanja ekipe.

Ako situacija sa Ronaldovom ambicijom i uticajem stvara problem ekipi, šanse Portugala da napravi nešto veliko možda nisu u saglasnosti sa selektorovim mogućnostima, jer nekada bude prava misterija čime je Roberto Martinez zaslužio da vodi ovu generaciju portugalskih fudbalera, pogotovo nakon dva razočaravajuća turnira sa Belgijom na Evropskom prvenstvu 2021. i Svetskom prvenstvu u Kataru godinu kasnije. Iako je 2018. doveo Belgijance do četvrtog mesta na Mundijalu u Rusiji, Martinez nije uspeo da sa zlatnom generacijom tamošnjeg fudbala napravi iskorak ka vrhu. Ni sa Portugalom nije bilo drugačije, jer je na Evropskom prvenstvu ispao u četvrtfinalu od Francuske i to nakon što su jedva prošli Sloveniju.

A da li je ovo zlatna generacija Portugala? Odnosno, da li je mogla da bude nova zlatna ekipa. Aludiramo na EURO 2016, naravno, kada je Portugal postao evropski prvak. Laganim pogledom na spisak igrača koje Martinez ima na raspolaganju zaključilo bi se da mogu biti svetski šampioni, odnosno da ne bi bilo iznenađenje da to postanu. Od golmana Dijega Košte, preko svih linija tima, sve je to najveći nivo. Portugalci u ekipi imaju najboljeg levog beka na svetu i verovatno najboljeg vezistu Vitinju, uz njegovog partnera Žoaa Neveša i najboljeg vezistu Premijer lige Bruna Fernandeša. Trojka u sredini kojom se apsolutno niko ne može pohvaliti osim selekcija sa krajnjeg zapada Evrope.

I onda, tokom utakmice sa Kongom, vidimo često Ronaldovu ruku u vazduhu. Traži loptu, želi je u svom posedu, a za saigrače ima momke koji su trenutno u mnogo boljoj fazi karijere od njega. Zato je priča o Ronaldu kao tegu oko vrata realnija od one da i dalje može pomoći ekipi. Protiv Uzbekistana, na stranu dva gola, ali situacija nakon prekida kada Bruno "lobuje" živi zid, a Ronaldo izlazi na golmana, pokazuje koliko je napadač Al Nasra izgubio na brzini. U ranijim godinama Kristijano bi to lako pospremio ispod ili pored čuvara mreže.

Argument koji bi mogao da koristi Roberto Martinez jeste da nema boljeg špica od Ronalda. I sad kada pogledamo sve opcije kojima raspolaže, Kristijano jeste tu najkonkretnija opcija, fudbalski gledano, ako bismo isključili ego i želju za pažnjom. A suštinski ni on u ranoj fazi karijere nije bio klasični napadač. Napadao je sa boka, kod Fergusona prvo sa desne, a potom sa leve strane. Ronaldova transformacija u devetku značila je Portugalu jer je to država koja poslednjih dvadesetak godina ne uspeva da proizvede klasičnog centarfora koji pravi razliku. Pre Ronalda aduti na poziciji devet bili su Pedro Pauleta i Nunjo Gomeš, ali to vreme je predaleko.

Tokom Eura 2016. godine iskočio je Eder, postigao je gol u finalu, doneo titulu, potom nestao. A i kada je to uradio već je imao skoro 30 godina i nije bio fudbaler oko kojeg se baš lome klubovi i svetla velike pozornice. Možda su se Portugalci poslednjih godina najviše nadali Gonkalu Ramošu koji je zablistao u dresu Benfike u postkovid periodu. Međutim, tokom prethodne tri sezone u PSŽ-u nije nikoga ubedio da bi mogao biti oslonac reprezentacije u godinama koje dolaze. Iako je osvojio dve Lige šampiona zaredom, njegova uloga kod Luisa Enrikea uglavnom je sporadična i španski stručnjak ga ne vidi kao igrača za velike utakmice i momente.

Da je ispunio potencijal koji je imao, a baš je daleko od toga, Rafa Leao mogao je biti neka vrsta naslednika Ronalda. Pre svega jer je izuzetno brz, fizički jak i sa sjajnom kontrolom lopte, pa bi verovatno mogao evoluirati i u centralnog napadača kao što su radili mnogi, uključujući i Ronalda, pa i Mbapea. Ali Rafa već ima 27 godina i propustio je da napravi iskorak za sada. Čini se da će ga teško i učiniti, ne zbog manjka kvaliteta već očigledno nije glavom spreman da iskorači i postane lider.

I sad kada se sve to stavi na papir, da li je Martinez zaista mogao bez Ronalda, sa Ramošom i eventualno Leaom, pa da ima neke taktičke rotacije na poziciji napadača. Neverovatno je da jedna takva zemlja kuburi sa makar još jednom dobrom opcijom na poziciji napadača. A Ronaldo, on igra svoj poslednji Mundijal, možda ne i poslednje utakmice u dresu Portugala, međutim ako njegova selekcija ne napravi neko čudo do kraja, vreme je da se povuče i ustupi mesto mlađima. Ako Portugal nema špica koji bi ga suštinski nasledio, mogao bi se makar fokus prebaciti na one koji zaista vrede poslednjih godina. Mogao bi i ovaj vezni red, a rekli smo da je najbolji na svetu, biti mnogo rasterećeniji, kreativniji i ubitačniji da nema određenu dozu pritiska zbog prisustva Kristijana Ronalda. Dao je mnogo, postao legenda, od suza u finalu 2004. do trofeja 2016. Ronaldo je prešao veliki put. I sada je došao do kraja. U idealnom scenariju završio bi kao kralj planete, u onom realnijem, ostaće uskraćen za titulu koja je Mesija učinila besmrtnim.