Španac na privremenom radu u Nemačkoj

Je l’ i vama ova sintagma iz naslova više liči na ime filma nego li na neku fudbalsku priču? Činjenica je da ne moramo uopšte ići daleko kroz istoriju i skidati prašinu sa požutelih almanaha da bismo našli uspešnog zemljaka Migela de Servantesa i Salvadora Dalija u Bundesligi, ali deluje da su svi oni više izuzetak nego pravilo.

Ćabi Alonso sigurno nije jedini, možda nije ni najbolji, ali je najsvežiji primer kako temperament sa Mediterana može doneti rezultate i u, verovatno, Die Beste organizovanom sistemu na svetu. Tamo gde pravila, uključujući i ona o finansijskom fer-pleju u biznisu koji je poznat pod nazivom “fudbal”, postoje isključivo da bi se poštovala. I ni zbog čega drugog.

Nekadašnji reprezentativac “Crvene furije” je pre dve sezone vodio ekipu Bajera iz Leverkuzena do duple krune. Pokorio je sve pred sobom, uključujući i svemoćni minhenski Bajern, u kojem je proveo tri poslednje sezone u igračkoj karijeri. Upravo te godine možda su mu pomogle da shvati sistem, koji mu nije bio blizak po rođenju, i pre nego što je preuzeo popularne “farmaceute”.

I upravo taj detalj možda će nedostajati novom treneru Ajntrahta iz Frankfurta, kojeg sa doskorašnjim šefom stručnog štaba u madridskom Realu, osim nacionalne himne i zastave, povezuje i sezona 2008/09 kada su delili svlačionicu u Liverpulu. Ipak, kao što nisu bili igrači istog profila niti su dosegli identične visine, tako i sada nemaju isti razvojni trenerski put pa su sva dalja njihova poređenja, realno, besmislena.

Dok je Ćabi Alonso rođen u Baskiji, na severu zemlje, gde su lokalna pripadnost i ponos (izuzetno) jako izraženi, novi trener kluba sa Dojče Bank Parka je prve korake, i životne i fudbalske, načinio u sred Mediterana. Na ostrvu, tamo gde se forsira riba za ručak i vino za večeru i gde duvanski dim kulja iz taverni i restorana poput izdisaja parne lokomotive. Iako rođen u gradu Manakor nije mogao da se zagleda u Rafaela Nadala, bez premca prve asocijacije na ovo mesto, jer je jedan od najboljih tenisera svih vremena pet godina mlađi, ali očito jeste u njegovog strica Migela Anhela, koji mu je bio i prvi kapiten u seniorskom sastavu Majorke.

Albert Rijera je imao zanimljivu igračku karijeru tokom koje je, osim u španskoj Primeri i engleskoj Premijer ligi, između ostalog nastupao i u francuskoj Ligi 1, gde je nosio dres Bordoa, čiji je kasnije bio i trener. Zbog svoje tvrdoglavosti, ali i očito zasićenja od boravka u karantinu, nije debitovao u Seriji A, jer je zvanično bio povređen tokom petomesečnog bitisanja u Udinezeu. Slobodne dane koristio je da igra poker u 50-ak kilometara udaljenoj Novoj Gorici u Sloveniji, a kada se na tviteru pohvalio da je kao drugoplasirani na jednom od turnira osvojio 3.500 evra njegova fudbalska odiseja u Italiji bila je završena. Bez debija.

Tada je, ispostaviće se, propustio priliku da se danas upiše kao legitimni učesnik svih “liga petice”, što ne znači da ga posao jednog dana neće ponovo odvesti na Apeninsko poluostrvo. No, sada je odlučio da prihvati poziv iz Bundeslige da uzdrmanog velikana i ovosezonskog učesnika Lige šampiona vrati na pravi put. Pobednički, tamo gde je ovaj tim poslednji put bio polovinom decembra, nakon čega je imao osam bezuspešnih pokušaja da se ukrca u “voz spasa”. Po četiri sa prethodnim trenerom Dinom Topmelerom, koji je postao prvi stručnjak u istoriji kluba koji ga je kroz Bundesligu odveo do evropske elite, i privremenim rešenjem u liku mladog Denisa Šmita, koji je nanizao poraz za porazom.

Trenerski CV španskog stručnjaka nije šarenolik. Jeste on bio uspešan, ali u Sloveniji čiji šampionat sigurno nije u grupi onih neposredno ispod “liga petice”. Međutim, kakve god da su tamošnje okolnosti, Rijera je najpre sa Olimpijom osvojio duplu krunu, a onda od rukometnog grada Celja napravio fudbalski centar. Ne toliko zbog trofeja u nacionalnom Kupu koliko zbog plasmana svog sastava u četvrtfinale Lige konferencija prošle sezone. Bio je on i do tada na radaru brojnih evropskih klubova iz srednjeg staleža, ali je definitivno prošlog proleća usmerio reflektore evropske pozornice ka sebi.

Probala je uoči Nove godine i Crvena zvezda da se uključi u tu trku, kada je postalo izvesno da će se (opet) razići sa Vladanom Milojevićem, ali nije uspela. Možda zbog svoje nedoslednosti ili istrajnosti vodećih ljudi slovenačkog kluba, ali ponajviše, čini se, zbog želje samog Rijere da se oproba u nekom fudbalski bogatijem okruženju. I ta šansa mu se ukazala, možda i brže nego što je mislio da će.

Međutim, i nakon što je sportski direktor Ajntrahta Markus Kreše obelodanio da su pregovori u završnoj fazi, odnosno da je posao gotovo pa dogovoren, njemu se nije žurilo. Izričito je zahtevao da ostane u Celju i za sinoćnji derbi protiv Maribora, nakon čega je svoj tim ostavio na sigurnih 10 koraka prednosti u odnosu na najbližeg pratioca. I sa mestom u šesnaestini finala trećeg po kvalitetu evropskog klupskog nadmetanja.

Od Rijere se očekuje da bude vatrogasac i povrati ozbiljno uzdrmano samopouzdanje svog novog tima. Brzo će se pokazati da li će u tome uspeti na terenu, ali u klubu moraju znati da je on prava mala tempirana bomba, koja eksplodira svaki put kada joj nešto nije po volji.

Tako je bilo u Olimpiji kada je sam skinuo kamere koje su čelnici kluba postavili kako bi pratili njegov rad i na pomoćnom terenu, a nedugo zatim ih je izbacio i iz svlačionice jer nije dozvoljavao da mu se iko meša u rad. Dobro obavešteni izvori govorili su da se svojevremeno u svlačionici Galatasaraja potukao sa saigračem Felipeom Melom.

Rijera je od 2009. bio u braku sa Ruskinjom Julijom Koroljevom, koju je upoznao osam godina ranije na Majorci. Imaju troje dece i po završetku njegove igračke karijere živeli su u njenom rodnom gradu Omsku, gde je 2018. otvorio fudbalsku akademiju. Ona je potrajala sedam godina, a taj brak malo duže.

Njih nije uspeo da spasi, a sada će imati zadatak da to učini sa Ajntrahtom, koji je već primio 45 golova u tekućoj sezoni Bundeslige, samo jedan manje nego u celoj prethodnoj. Ponovio je “uspeh” generacije iz 1976/77 i vezao pet utakmica u šampionatu sa po tri primljena pogotka. Takvih susreta bilo je ukupno već 11, što znači da je negativan rezultat kluba iz sezona 1984/85 i 2000/01 izjednačen do 20. kola.

Baš u njemu su Kreše i saradnici videli rešenje za goruće probleme, zbog čega su slovenačkom klubu uplatili 800.000 evra na ime obeštećenja i obavezali se da uplate još 500.000 na osnovu potencijalnih bonusa od učinka na kormilu novog kluba. Ugovor je potpisan na dve i po godine, do leta 2028, a Rijera će prvi put voditi ekipu Ajntrahta u petak protiv Uniona u Berlinu na otvaranju 21. kola Bundeslige.