U Kazahstanu 11 Srba i Luis Nani

Fudbalsko tržište pretrpelo je nekoliko šokova tokom 21. veka. Šokovi su nastajali naglim uplivom novca u određenim državama, regionima. Setićemo se Kine za početak. Tamo je jedan od najplaćenijih igrača sveta postao Dario Konka.

Najbolji igrač brazilskog šampionata u dva navrata, 2011. je naplatio dve MVP titule, Argentinac je potpisao ugovor sa Gvangžuom i postao treći najplaćeniji fudbaler na planeti, iza Lea Mesija i Kristijana Ronalda. Konka nikada nije igrao za reprezentaciju Argentine.

Ipak, najveća ljubav Kine i nekog stranca desila se sa Brazilcem Oskarom, koji je dres Čelsija zamenio onim koji nose igrači Šangaja. Oskar je ostao u Kini dugo, preživeo je i veliki rez stranaca kad je ponestalo para, ali se procenjuje da je na istoku zaradio više od 150 miliona. Više puta je u intervjuima ovaj momak, nekad projektovan za veliku karijeru, govorio da mu je Kina rešila egzistenciju porodice. Verovatno i za nekoliko generacija.

Desio se svojevremeno lokalni fenomen zvani Anži Mahačkala koji je milionima privukao pažnju Samjuela Etoa. Poslednjih godina pare su privukle igrače u Saudijskoj Arabiji. Od Ronalda, Benzeme, Kantea, Firmina i mnogih drugih do verovatno nekih novih velikih imena koja će tu tek zaigrati.

Pre nekoliko meseci javila se nova lokalna priča puna miliona. I to u Kazahstanu. Klub Aktobe dobio je novog investitora, jednog od najbogatijih u državi koji je spreman da ne štedi novac. Da li imaju viziju, pitanje je, ali pare su tu. Kako objasniti drugačije prekid penzije Luisa Nanija i dolazak na, za Portugal, daleki istok. Nekadašnji fudbaler Mančester junajteda i Sportinga tako se vratio u kopačke, a postojala je ideja da se isto uradi sa Miralemom Pjanićem, ali je "mali princ" odbio tu ideju.

Nakon Astane i Kairata, jasno je da je ideja novih vlasnika da u skorije vreme Aktobe zaigra na najvećem evropskom nivou. U prva tri kola novog šampionata, ekipa je upisala samo tri boda. A baš u poslednjoj rundi, sudar sa Nanijem imao je jedan srpski fudbaler.

U pitanju je defanzivac, Ivan Miladinović. On je jedan od 11 fudbalera iz Srbije koji nastupaju u Kazahstanu. U pobedi Selimaja nad Aktobeom 4:1 odigrao je 90 minuta. Bio je to njegov prvi meč od prošlog leta kada je u dresu Tobola doživeo tešku povredu baš protiv Aktobea.

Miladinović je prethodne dve sezone igrao za Tobol iz Kostanaja, a iz njegove karijere izdvaja se period u Rusiji, dugo je bio igrač Sočija. U jednom momentu pojavila se priča da je zanimljiv ruskom selektoru Čerčesovu te da bi mogao biti naturalizovan. Ne bi bio prvi kojem su Rusi ponudili pasoš, jer setimo se golmana Giljermea i beka Fernandeza.

Srpska kolonija treća je po brojnosti u Kazahstanu. Više je samo Belorusa, 14, i Rusa kojih ima 13. Miladinović je prema proceni Transfermarkta najskuplji Srbin, s procenjenom vrednošću na tržištu od 700 hiljada. Sledeći na listi je Nikola Antić, fudbaler Oradabasija, nekadašnji levi bek Partizana i Vojvodine. Antić igra drugu sezonu u klubu nakon dolaska iz Partizana. Ono što nije imao u Beogradu, dobio je u Kazahstanu, a to je redovno igranje u startnih 11. Napravio je više nego pristojnu karijeru, sa Šahtjorom iz Soligorska bio je dva puta šampion Belorusije, ima i jedan kup i superkup. Antić je svojevremeno bio deo generacije srpskih fudbalera koji su 2013. godine osvojili titulu omladinskih šampiona Evrope.

Da nisu samo defanzivci ambasadori srpskog fudbala u dalekoj zemlji, potrudio se Uroš Milovanović. Pre nekoliko godina, dok je igrao za Radnik iz Surdulice, delovalo je da bi mogao napraviti dobru karijeru na zapadu. Pogotovo kad se javio Sporting Hihon i dao pola miliona za njega. I kad se čekao bum u Španiji, desilo se zatišje.

Vratio se u Srbiju, u TSC, ali ni tamo nije bio na nivou iz Surdulice. Usledile su epizode u Portugalu, Vizela i Šaves, i sada dolazak u Tobol. U Kostanaju se ove sezone može pričati srpski jezik jer su u klubu i dva Crnogorca, Nemanja Cavnić i Marko Vukčević. Od poznatih lica, tu je i doskorašnji fudbaler Novog Pazara, Abdulaj Sise. Tobol je aktuelni osvajač kupa i Superkupa, ali je očajno startovao sa samo bodom iz tri meča. Od Milovanovića se sigurno očekuje da donese sigurnost u završnici.

Još jedno poznato ime iz srpske Superlige ove sezone igra u Kazahstanu. Vezista, Neđeljko Piščević, fudbaler je Kizilžara. Ovaj momak poslednjih godinu dana igrao je za podgoričku Budućnost, ali je pred zimsku pauzu raskinuo ugovor i otisnuo se na istok. Piščević je već nekoliko godina internacionalac. Pre Budućnosti igrao je za CSKA 1948 iz Sofije, a imao je izlete u Borcu iz Banja Luke te letonskoj Rigi.

U prva tri kola odigrao je sve utakmice od početka do kraja. Piščević u Kizilžaru ima sunarodnika, Damjana Krajišnika, sa kojim je partner i u veznom redu. I on je na startu prvenstva standardan sa 3x90 minuta u nogama. Krajišnik je u Kizilžar stigao iz Bijeljine gde je nastupao za Radnik. Ranije je igrao za Lokomotivu iz Taškenta u Uzbekistanu.

Generalno, srpski fudbaleri u Kazahstanu redovno igraju i imaju dobru minutažu. Među njima je i Nikola Cuckić, igrač Kaisara. Prikupio je poslednjih godina dosta iskustva u toj državi, a Kaisar mu je šesti klub: Aktobe, Žetsju, Kaspij, Turan, Oktepeš. U Srbiji je igrao za OFK Beograd, Zemun, Javor.

Kazahstan je deveta zemlja po površini na svetu. Od kraja oktobra do početka marta fudbal se ne igra, zbog izuzetno hladne zime. Temperature znaju pasti i do -20 stepeni. Zato se utakmice na startu šampionata znaju igrati na zatvorenim terenima, odnosno stadionima koji najviše liče na takozvane "balone za termin", samo u dimenzijama terena za profesionalni fudbal. Tako se štiti zdravlje igrača, jer igrati na -20 sigurno nije prijatno iskustvo.

Ova zemlja i ranije je bila dobar domaćin srpskim fudbalerima. Primer je karijera Antonija Rukavine u Astani ili igranje Nemanje Maksimovića u istom klubu. Igre u Astani učinile su jednog Srbina Kazahstancem. Nenad Erić bio je golman kluba devet godina, a za reprezentaciju Kazahstana debitovao je 2015. i u naredne tri godine branio je osam puta za nacionalni tim.

Na krajnjem istoku Kazahstana igraju dva Srbina. U Altaju iz Oskomena su Nemanja Mićević i Dragan Stoisavljević. Prvi je svojevremeno napravio jedan od najčudnijih transfera u srpskom fudbalu, pošto je iz Lučana prešao u argentinsku Taljeres Kordobu. Ipak, tamo nije ni debitovao, već je prosleđen u češke Teplice gde je nastupao dve i po sezone. Potom povratak u Srbiju, u Radnički iz Niša, pre novog odlaska vani. Stoisavljević je napadač, ima 23 godine, nastupao je za Petrovac u Crnoj Gori, za OFK Beograd i Voždovac.

Za Žetsju nastupaju Strahinja Jovanović i Marko Živanović. Prvi je školarac Partizana, drugi Crvene zvezde. Jovanović je u Kazahstanu igrao i prošle sezone, za Oktepeš, dok je Živanović stigao ove sezone.

Na samoj obali Kaspijskog jezera igra Bogdan Petrović koji je dres Slobode iz Užica zamenio zimus opremom Aktaua.

To je 11 Srba koji će ove godine nastupati u Kazahstanu, neko će se boriti za Evropu, neko za opstanak. Neko je možda i našao novi dom za višegodišnji ostanak.