Sao Paulo, početak šezdesetih godina prošlog veka. Maleni Ajrton Sena da Silva imao sve što je mogao da poželi, za razliku od mnoge dece sa kojom se družio njegovi roditelji bili su dovoljno imućni da mu obezbede šta god je poželeo.

Ono što nisu mogli da mu kupe jeste mogućnost da savlada najveći strah, da pokuša da se popne uz stepenice - poremećaj koordinacije mišića najavljivao je da će Ajrton teško moći da se bavi sportom.

Ipak, već prve životne bitke od dečaka koji se plašio stepenica napravile su čoveka koji će postati najbrži vozač na svetu, najveći u istoriji Formule 1, koji neće znati šta je strah ni kada su svi drugi drhtali na kišnim trkama.

Dobri dečak, monstrum na stazi

To što je živeo u jednoj od bogatijih porodica u ogromnom brazilskom gradu nije razmazilo Senu, kako su pričali njegovi drugovi iz tog vremena bio je izuzetno dobro i lepo vaspitano dete. Ponekad čak i naivno.

"Bio je srećan da svoje igrače podeli ostaloj deci, a onda bi sedeo sa strane i gledao ih kako se igraju", pričala je jedna od njegovih drugarica.

Kada je taj stidljivi dečak prvi put seo u karting, sva ljubaznost i to što je fin, nestajali su kao da je skinuo masku. Sve što je u tom trenutku bilo važno jeste prvo mesto i pobede.

Nakon kartinga, Formule Ford i Formule 3 sa 24 godine je uskočio u Formulu 1 - od prvog trenutka bilo je jasno da je nova zvezda rođena.

Ples na kiši

Njegov prvi tim bio je Toulmen, a priča o kišnom čoveku krenula je iste te 1984. godine na ulicama Monte Karla. Sena je po ogromnoj kiši krenuo sa 13. mesta, Alan Prost - za kojeg tada nije znao da će mu kasnije biti najveći rival u karijeri - startovao je sa pol pozicije.

Plavo-belo-crveni Toulmen plesao je uskim ulicama Kneževine, na mestu gde samo najveći majstori i u idealnim uslovima pretiču, on je polako grabio ka vrhu.

Nakon što je obišao i velikog Nikija Laudu, ispred njega se nalazio još samo Prost. U tom trenutku organizatori su ipak odlučili da sve prekinu iako su svi bili ubeđeni da bi Sena protutnjao i pored Francuza.

Tada nije slavio, ali rođena je legenda o "kišnom čoveku", a rođeno je i najveće rivalstvo u istoriji Formule 1.

Sena i Prost - zauvek

Ubrzo je Sena prešao u Lotus, ali prave stvari su se desile 1988. kada je seo u bolid Meklarena, a tamo ga kao šampion iz 1985. i 1986. sačekao novi timski drug Alan Prost.

Britanski velikan je dobio tandem snova, ali i rivalstvo koje će u pojedinim trenucima prevazilaziti sportske okvire - dva čoveka kojima su pobede život teško da su mogla da se vole.

Nakon mnogih ratova na stazi Sena je već tokom svoje prve sezone u Meklarenu stigao do titule - drugoplasirani je naravno bio Prost.

Osveta Francuska stigla je već naredne godine - Prost je bio šampion, Sena odmah iza njega.

Rastanak je bio neminovan - Prost je otišao najpre u Ferari, pa u Vilijams, a Sena sa Meklarenom još dva puta bio šampion Formule 1.

Nakon toga Prost je još jednom bio najbolji (1993) i onda je odlučio da se povuče - zanimljivo baš u trenutku kada je u Vilijams stizao Sena.

Sada se očekivalo da Brazilac nastavi dominaciju tima iz Oksfordšira, ali jedan do najtužnijih trenutaka u istoriji sporta učiniće da svet i danas plače za šampionom iz Sao Paula.

Poslednji krug u Imoli

Prvi dan maja 1994, Velika nagrada San Marina, staza Imola, krivina Tamburelo - i sam njihov pomen i danas tera suze na oči.

Sena je kao i mnogo puta ranije "lebdio" iznad staze, ali je onda sedmi krug odlučio da sa sobom u legendu odvede jednog od najvećih.

Sve je išlo u direktnom prenosu, Sena je izleteo iz Tamburela i udario u zid - trenutak jezive tišine, pogledi celog sveta bili su okrenuti ka plavo-belom bolidu. Svi su se molili da legenda mahne i kaže - u redu sam, još ćete uživati u mojim pobedama.

Nažalost, to se nije desilo - najveći svih vremena napustio nas je sa samo 34 napunjene godine.

Sa sobom je odneo i zastavu Austrije, koju su lekari našli u smrskanom bolidu - zastavu koju je nosio kako bi ukoliko slavi pobedu posvetio kolegi Rolandu Recenbergu koji je ranije stradao.

Bio je nemilosrdan na stazi, ali je bio i veliki čovek - uostalom dve godine pre kobnog 1. maja zaustavio se usred trke na Spa Frankoršamu kako bi pomogao Eriku Komi, koji je nakon udesa ostao zaglavljen u bolidu.

Veliki šampion je otišao prerano, ali pamtiće se dečak koji se stepenicama popeo do legende. Da, istim onim kojih se plašio u Sao Paulu.