Mogu li Englezi 3 od 3?

Kristal Palas za 118 godina svog postojanja nije osvojio nijedan trofej (naravno ako ne računamo osvajanje nižih rangova takmičenja). To bi bio uvod u tekst o finalu FA kupa u maju 2025. Tačno godinu dana kasnije, Kristal Palas ima osvojena tri trofeja, od toga poslednji evropski. Osvajanje Lige konferencija je kruna poslednjih godinu dana iz snova svakog navijača, a osvojili su je zasluženo, pa rekli bismo i očekivano. Sa druge strane su imali apsolutno moralnog pobednika ove evropske sezone bez obzira na ishod sinoćnjeg finala - Rajo Valjekano.

Ako izuzmemo šansu Mičela u samoj završnici prvog poluvremena, najuzbudljivi momenat prvog dela igre bi bio zdravstveni problem nekog od navijača Rajo Valjekana koji se desio na gornjem prstenu stadiona u Lajpcigu. Značaj utakmice je uticao na relativno rezervisan pristup obe ekipe. Nijedan od trenera nije odstupio od svojih principa i načina igre. Rajo Valjekano je počeo u svojoj 4-2-3-1 formaciji. Usled izlaska protivnika visoko sa tri igrača, bili su primorani da ulaze u igru preskačući igru kroz zadnju liniju.

Golman sa četiri igrača iz zadnje linije plus dva zadnja vezna je trebalo da stvore višak protiv tri najisturenija igrača Palasa. Međutim, Oliver Glasner je to rešavao tako što je jednog od wing bekova podizao na jednog od bekova, u zavisnosti od strane na koju su fudbaleri Rajo Valjekana ulazili u igru i tako ih primoravao da preskoče zadnju liniju i traže ulaz dugim loptama. Taj način bi mogao biti rizičan, s obzirom na to da na svojoj polovini ostaju 4vs4, ali taj luksuz svojoj ekipi je Glasner mogao da priušti, jer je prosto kvalitetniji tim.

Relativno lako su rešavali vazdušne duele i osvajali posed. Veće probleme fudbalerima Palasa tokom prvog poluvremena pravili su igrači Rajo Valjekana kada su ih naterali da se brane u srednjem bloku. S obzirom na to da se Kristal Palas branio 5-2-3, logično je da je najlakše prednost stvoriti u centralnim delovima terena. Tu su najčešće u dilemi bili wing bekovi, kao i desni i levi centralni bekovi, jer nisu bili komotni da tek tako napuštaju svoje pozicije, te ja na taj način Rajo Valjekano uspevao da u skladu sa svojim kvalitetima ugrozi protivnika, gde su uglavnom do levog poluprostora loptu uspevali da distribuiraju do Isija Palazona.

Kristal Palas je, naročito tokom prvog poluvrema, igrao na svoj prepoznatljiv način. Sa trojkom pozadi i dva zadnja vezna je formiran raspored koji je omogućavao wing bekovima da se popnu visoko, a da target bude Mateta, gde bi on pokušavao da sačuva loptu i nastavi je ka Saru ili Pinu koji su napadali dubine iza njegovih leđa.

O uspešnosti napada tokom prvog poluvremena najbolje svedoči činjenica da je najviše uzbuđena pred golom Rajo Valjekana bilo uglavnom posle auta. Dug aut je sa obe strane izvodio Kolumbijac Munjoz, jedan od igrača je pravio blok za igrača koji je trebalo da bude meta prilikom izvođenja, gde bi nakon toga on trebalo da "preglava" ka igraču koji je pravio blok. Iako su imali par takvih situacija, nisu uspeli ozbiljnije da ugroze protivnika.

Način na koji takođe nisu uspevali da ugroze protivnika tokom prvog poluvrema nisu menjali ni u drugom, a on im je doneo gol vredan prvog evropskog trofeja. Naime, to podizanje bekova visoko je nateralo protvinika da svoje krilo spušta nisko kako bi preuzeo tog dolazećeg protivničkog beka, a kako je Isi Palazon izlazio zajedno sa najisturenijim Alemaom, dok je Unai Lopez uzimao jednog zadnjeg veznog, otvarao se prostor za drugog. U levi poluprostor je ulazio Pino i tako opterećivao drugog zadnjeg veznog.

Tokom prvog poluvremena kada je dolazilo do takvih situacija, igrači trenera Glasnera su bili nestrpljivi, žureći da loptu što pre pošalju u poslednju trećinu španskog tima gde je ishod bio neizvestan usled veoma disciplinovane defanzivne postavke na otvorene lopte ekipe Rajo Valjekana. Kada su početkom prvog poluvremena strpljvio opteretiili jednu stranu, a onda brzom razmenom pasova promenili stranu, došli su u situaciju da Vorton nosi loptu 40m, a ispred njega nema nikog i tako neometano uputi šut ka odličnom Batalji, koji je samo uspeo da je odbije do učesnika narednog Svetskog prvenstva Matete.

Ovom je nije bilo teško da postigne za sada najvažniji gol u svojo karijeri. Naravno, svesno prepustivši posed protivniku, Oliver Glasner je imao ideju da ga ugrozi nakon osvojene lopte, oslanjajući se na ofanzivnu tranziciju svoje ekipe u kojoj njegovi igrači imaju sposobnost da se veoma brzo transformišu i na taj način ugroze protivnika čiji raspored nije pripremljen na branjene.

Nakon vođstva, samo sreća (obe stative i Batalja) su pomogli Špancima da meč ne bude rešen u veoma kratkom roku. U tih desetak minuta se najbolje videla razlika u kvalitetu dve ekipe. Pojačanom agresivnošću, ponešeni i sjajnim navijačima, fudbaleri Kristal Palasa su prosto osetili da su to momenti kada treba slomiti protivnika. U tim situacijama je pomogao i Rajo Valjekano, pravili su takve greške koje su omogućavale Palasu da u par situacija sa centra idu ka golmanu sa jednim ili dva igrača više. Da je razlika u kvalitetu malo manja, nakon odbijana tog naleta, verovatno bi neka druga ekipa bila sposobna da ozbiljnije ugrozi gol protivnika. Osim nekoliko polušansi, pre svega posle neshvatljivo lošeg postavljanja Kanvoa za ovaj nivo fudbala, Rajo Valjekano nije ozbiljnije zapretio i nije uspeo da šutne u okvir gola.

Prvo evropsko finale ove sezone je engleski klub rešio ubedljivo. Frajburg nije bio ozbiljan takmac Emerijevoj Aston Vili. Ovo drugo je bilo rutinski. Kristal Palas je prosto kvalitetniji od Rajo Valjekana i to je dokazao. Ostao je još taj Arsenal. Zasigurno najveći izazov od sve tri ostrvske ekipe i jedini koji ne ulazi u svoje finale kao favorit. A to finale smo svi čekali. Uživaćemo u subotu, bilo 3/3 za Engleze ili ne.