Slavi Vila, slavi Princ, slavi Premijer liga!

Posebne su te noći kada se u evropskim duelima sastaju klubovi iz iste zemlje. Mrak tih večeri drugačije pada. Znaju se iz lige, ali tamo bod ili tri većinom ne prave sudbinsku razliku. Znaju se i iz kupova, ali zagarantovano mesto u istim svake sezone smanjuje tenziju. No, neizvesnost kada će se poraženi tim ponovo naći u mraku u kom sijaju reklame sa UEFA natpisom stvara anksioznost koja se oseća u vazduhu i koja naelektriše atmosferu.

U konkretnom slučaju u polufinalu Lige Evrope između Aston Vile i Notingem Foresta, navijači tima iz Birmingema nisu morali baš toliko da strepe jer su njihovi ljubimci za narednu sezonu praktično osigurali nove evropske noći, i to Lige šampiona kroz ligaški plasman. Ali svi oni koji vole Forest pamtiće ovu noć kao poslednju evropsku u, verovatno, mnogo godina pred nama. Pamtiće je, ali po lošem.

Jer Istanbul, grad u kojem su vekovima stolovali sultani, neće postati novi Olimp za modernog grčkog boga Evangelosa Marinakisa, već će 20. maja pokušati da ga pokori Vila i njeno navijačko plemstvo na čelu sa Princom Vilijamom.

Aston Vila je uspela da nadoknadi zaostatak od 1:0 iz prvog meča i sa ubedljivih 4:0 osigurala mesto u finalu u kome će im protivnik biti nemački Frajburg.

Teško da je i moglo drugačije kada za menadžera imaju čoveka koji je do sada pet puta igrao finale ovog takmičenja i osvojio ga četiri puta. Možda je caka u tome da klub koji Emeri vodi ima u imenu “villa”, pošto je do sada dizao pehar sa Viljarealom i Seviljom, biće favorit i sa Aston Vilom, dok je jedini poraz doživeo vodeći, pogađate, Arsenal.

I pored uloge favorita koju je nosio birmingemski klub, tim Vitora Pereire je u ovaj meč ušao osokoljen nizom od pet pobeda zaredom i 10 utakmica bez poraza u svim takmičenjima, dok je ekipa sa Vila Parka bila u seriji od tri poraza. Oba tima su se čuvala za ovaj meč i rotirala u ligi, a dodatno ohrabrenje Forestu dala je pobeda od 3:1 na Stamford Bridžu sa drugopozivcima. Sa druge strane, Vila je kod kuće bila poražena od onakvog Totenhema.

Zbog slabe igre koju prikazuju već neko vreme, a koja je kulminirala tim porazom, Emerijevi igrači su čak bili izviždani i izvređani. Iako je u tom trenutku delovalo kao nepošteno s obzirom na poziciju u ligi i aktivnim rezultatom u polufinalu Lige Evrope, možda im je baš takav poziv na buđenje bio potreban.

Oba menadžera brinula je i činjenica da im fale neki bitni igrači, te su morali da improvizuju Domaći su bili bez Amadua Onane i odavno odsutnog Bubakara Kamare, pa je u destruktivni deo veznog reda morao štoper Lindelef, dok su gosti morali da počnu meč bez tri veoma uticajna igrača – Aine, Murila i Gibs-Vajta. Defanzivce su menjali neubedljivi Žair Kunja i Morato, a plejmejkera MekAti.

Morgan Gibbs-White is among the Nottingham Forest substitutes for their Europa League semi-final against Aston Villa.

The England international suffered a serious facial injury following a clash of heads with Robert Sanchez during Forest's 3-1 win over Chelsea on Monday. pic.twitter.com/n3f8eX1Pj1

— The Athletic | Football (@TheAthleticFC) May 7, 2026

Čim su izašli sastavi dalo se naslutiti u kom će smeru ići utakmica i baš u tom je i otišla. Forest nije mogao mnogo toga bez prodora nigerijskog desnog beka,  iznošenja lopte i dugih pasova Brazilca na mestu štopera, kao i bez magije svoje desetke. Vila se pitala za sve, a relativno na vreme, u 36. minutu, golom Votkinsa izjednačila rezultat u ukupnom skoru i tako se otišlo na poluvreme.

Portugalski stručnjak je na pauzi povukao ziheraški potez pošto je izvukao jedinog kreativnog igrača – MekAtija, koji je odigrao jednu od retkih dobrih partija za ovaj tim, te uveo Jejtsa kako bi fizički bolje parirao i čuvao aktivan rezultat. Međutim, sve je počelo da se ruši kada je Milenković povlačenjem za dres srušio Toresa u petercu, a Buendia pogodio sa bele tačke.

Nadu da mogu da se vrate u meč gostima je blic-krigom u 77. i 80 minutu uništio MekGin čime je ponovio ligaški učinak od dva gola protiv Foresta na istom stadionu i bacio u trans sve navijače domaćih na stadionu, kao i prestolonaslednika Vilijama koji je bio u loži.

Da je bio drugačiji ishod, da je Forest bio bolji, i dalje bi postojala bizarna mogućnost da trofej osvoji tim koji i dalje može da ispadne iz lige, pa da naredne sezone kao član Čempionšipa igra Ligu šampiona. Bilo bi to i finale koje, osim njihovih i navijača nemačkog kluba, ne bi zanimalo veliki broj ljudi, pogotovo ne Engleza.

Ovako, biće to meč koji će na Ostrvu privući možda i veću pažnju od finala Lige šampiona, čak i pored činjenice da se u njemu nalazi Arsenal.

Već sam dvomeč polufinala je bio pod posebnom lupom ne samo zato što je bio panengleski, već i zato što je skoro trećina premijerligaških klubova navijala za Emerijev tim. Razlog za to je jednostavan – Engleska je već dobila dodatno, peto mesto u Ligi šampiona za narednu sezonu, a ukoliko bi Vila osvojila Ligu Evrope i pritom završila peta u prvenstvu, onda bi i šestoplasirani tim išao u elitu.

Ako uzmemo u obzir da je trenutna razlika između 6. i 12. tima Premijer lige svega pet bodova, onda je jasno koliko je klubova dobilo dodatnu motivaciju za finiš sezone. Za neke od njih – Bornmut, Brajton, Brentford, Fulam i Sanderlend –  je ovo istorijska šansa jer bi im to bio prvi nastup u Ligi šampiona. Priliku da se posle dve decenije vrati u elitu vreba i Everton, dok je novu priliku da bar donekle popravi sramotnu sezonu dobio i Čelsi.

Dodatni uslov je, dakle, da Vila ne bude četvrta na tabeli i da stanje na njoj ostane kao što je sada pošto je Liverpul trenutno četvrtoplasirani sa 58 bodova, koliko ima i Vila, ali uz lošiju gol razliku. Upravo ova dva tima igraće u 37. kolu na Vila Parku, samo četiri dana pre evropskog finala, i biće to dobra prilika da tim iz Birmingema odmori najbitnije igrače i ne potroši se previše zarad višeg ličnog, ali i nacionalnog cilja.

Možda pre nacionalnog jer, što se kaže, Vili ni iz džepa, ni u džep – oni su praktično osigurali plasman u Ligu šampiona kroz ligu, pa im ishod finala ništa ne menja, osim što bi uneli drugi evropski trofej u vitrine posle 44 godine kada su osvojili tadašnji Kup šampiona.

Novac koji će dobiti naredne sezone od tog plasmana Vili će biti preko potreban kako bi ozbiljno podmladila sastav jer je od startera u revanšu polufinala samo Rodžers imao manje od 28 godina, a pitanje je hoće li moći da ga zadrže narednog leta. Neophodno je i da dodatno prošire roster kvalitetnim igračima jer teško da će ponovo imati toliko sreće da ponovo osvoje više bodova nego što su igrom zaslužili.

Što se tiče Foresta, završila se duga, preduga sezona u kojoj je čak četiri menadžera vodilo tim. Nakon što su pred kraj prošle sezone skliznuli sa pozicija koje vode u Ligu šampiona, nije im se ni ove sezone dalo da je izbore kroz osvajanje Lige Evrope.

Ostanak bez elitnog takmičenja naredne sezone značiće i gotovo siguran odlazak sve trojice najboljih igrača – Andersona, Gibs-Vajta i Murila, za koje Marinakis neće moći da traži dodatnih 10-ak miliona funti na konto toga. Ne nađu li prave zamene, ne samo da neće više njihovi navijači videti logo UEFA-e na svom stadionu u skorije vreme, već će i onaj Premijer lige biti pod upitnikom.

Ne treba zaboraviti i da je tim sa Siti Graunda, zapravo, trebalo da igra u Ligi konferencije, a Palas u Ligi Evrope. Možda je to na kraju bila medveđa usluga za “šumare” jer bi se kroz trećerazredno evropsko takmičenje gotovo prošetali do bilo kakvog trofeja posle 36 godina, a prvog evropskog još od osvojenog Kupa šampiona 1980. sa Brajanom Klafom.

U svakom slučaju, na pobednika ovog dvomeča – isto bi bilo ko god da je prošao – gleda se već kao na šampiona. Javnost, posebno ona engleska, zanemaruje činjenicu da ostaje i ona najvažnija, poslednja utakmica u kojoj je sve moguće. Trka za 6. poziciju je već proglašena aktivnom, iako se moraju poklopiti dve stvari da bi ona bila vrednija nego ikad pre.

Jer pita se nešto i Frajburg. Zamislite samo scenario u kom Nemci osvojaju trofej i ostavljaju Engleze bez tog dodatnog mesta koje vodi u Ligu šampiona, a o kom se sada toliko priča. Ispostavilo bi se da je bilo, kako glasi naslov jedne od Šekspirovih komedija, mnogo buke ni oko čega. I bilo bi zaista komično.