Skaut analiza: I šta ćemo sad? Arsenal u finalu

Iako svi ljubitelji fudbala već vide sa ušatim peharom jednu od ekipa iz drugog polufinalnog para, pitaće se u tom finalu i Arsenal koji se itekako zasluženo našao u njemu.

Kada jedna ekipa ne primi gol na devet od četrnaest utakmica u Ligi šampiona, od toga na četiri u poslednjih šest, ne bi trebalo posebno naglašavati koliko je ta ekipa disciplinovana. Defanzivan blok savršenih dimenzija, igra iza lopte sa i bez nje, defanzivna tranzicija - to je trademark Artetinog Arsenala. A kada ta ekipa protiv sebe ima Atletiko Čola Simeonea, onda je jasno da će sitnice odlučiti. Na kraju je tako i bilo, jedna od retkih otvorenih  “kapija” u defanzivnom bloku Atletika je, uz sjajnu kretnju Đokereša odvela Arsenal u finale.

Nakon prve utakmice u Madridu, videli smo očekivano stanje na terenu u Londonu. Arsenal koji kontroliše loptu, a pokušava i igru, dok Atletiko takođe igra u svom ritmu - do fanatičnosti disciplinovan defanzivni blok (pogledati pod reakcija Grizmana i Simeonea juniora kod izborenog gol auta) i pokušaj da se ugrozi protivnik iz tranzicije. Iako inicijalno u formaciji 4-4-2 ravno, prilikom defanzive se formirao blok 5-4-1 (ređe 5-3-2), gde se Simeone spuštao kao peti u zadnju liniju i na taj način omogućavao svom desnom centralnom beku da izlazi na igrača koji je pokušavao da se pojavljuje između linija. Grizman je bio taj koji se potom spuštao u liniju ispod kao desno krilo. To opredeljenje Simeonea je davalo rezultata, Arsenal nije bio opasan, iako je imao loptu u svom posedu. Čak bi se moglo reći da je u prvom poluvremnu opasniji po gol protivnika bio gost.

Uspeli su u dva navrata da reše presing Arsenala tako što je u organizaciji učestvovao i Oblak, na taj način stvarajući igrača više prilikom ulaska u igru. Saka je lučno napadao levog centralnog beka Hancka, na taj način je ostavljao levog beka Ruđerija samog, te je nakon izazivanja Ezea da izađe na Oblaka, uz pomoć Kokea lopta dolazila u levi koridor. Drugi put je Eze napustio Kokea, a Oblak ga rizičnim pasom pronašao i na taj način pomogao svojoj ekipi da izađe iz pritiska.

Arsenal je (očekivano) bio najopasniji iz kornera. Tri puta su izveli udarac iz ugla u prvom poluvremenu, u sva tri navrata su ili šutnuli na gol ili bili u opasnoj zoni (zona asistencije) kombinujući direktan centrašut i kombinaciju skraćenom igrom tri i više igrača. Kada je Atletiko bio spušten u niski blok, sa najisturenijim igračem na 20 metara od svog gola, Arsenal nije uspevao da nađe način da taj blok probije. Pre postignutog gola, na sličan način kao što će napasti leđa Đokereš, lažnim kretanjem je Saka izbacio Ruđerija i dobio loptu iza leđa odbrane, pa je delovalo da se u toj zoni nalazi potencijalna “kapija” koja će otvoriti put ka Budimpešti.

Mikel Arteta je u uvodu utakmice pričao o svežini igrača iz Bundeslige i francuske Lige 1. Aludirao je na znatno jači ritam, sa mnogo jačim protivnicima s kojima iz nedelje u nedelju igra njegov tim. Verovatno je o tome razmišljao i Čolo Simeone, jer je atipično izvršiti svih pet izmena već oko 60. minuta, naročito imajući u vidu da je jedan gol zbog kojih su izvršene izmene Atletiku donosio produžetke i dodatnih 30 minuta gde bi dobio još jednu izmenu. Promenio je i formaciju, prešao u 4-3-3, sa Ljorenteom na desnom beku, a Molinom kao desnom osmicom. Naravno reagovao je trostrukom izmenom i Arteta, ali on je menjao poziciju za poziciju.

Ušlo se u otvorenu igru, međutim Arsenal je ekipa koja protivniku ne dozvoljava gotovo ništa. Prirodno se težište igre prebacilo na polovinu Arsenala, međutim jedinu pravu šansu Atletiko je imao na sličan način kako je i sam primio gol. Simeone je sjajnom kretnjom napao leđa odbrane, Saliba nespretno reagovao glavom i na taj način poslao Simeonea jedan na jedan sa Rajom, kojeg je ovaj obišao, ali mu je Gabrijel zasmetao taman toliko da najbolja (u suštini i jedina) šansa ne bude realizovana. Sa Arsenalove strane drugo poluvreme su obeležili Viktor Đokereš i Deklan Rajs. Prvi je konstatno igrao sa Le Normanom na leđima i u većini slučajeva izlazio kao pobednik, dok je Rajs bio ključni igrač za ofanzivnu tranziciju, sjajno je anticipirao napade Atletika i na taj način otvarao napade svog tima.

Mikel Arteta je celu fudbalsku Evropu okrenuo protiv sebe, prvo zbog načina igre kojim je Arsenal došao do rezultata, pa onda i ugrozio poziciju u kojoj se njegov tim našao. U ponedeljak remi Evertona protiv Sitija 3:3, pa onda i sinoćni prolazak u finale su pomerili klatno na njegovu stranu. Arsenal je tri kola pre kraja jako blizu titule u Engleskoj i finalista je Lige šampiona.

Malo li je za trenera koji je optužen da vrši destrukciju fudbalske igre?