Koliko je čvrst švajcarski bedem?

Ako u četvrtfinalu Svetskog prvenstva može biti autsajdera, onda ona jeste, jer je, ukoliko računamo samo učesnike ove nokaut runde, po aktuelnom plasmanu na FIFA rang listi na sedmoj poziciji od osam ekipa. Pritom, imala je jedan susret sa bolje plasiranom reprezentacijom i rešila ga je tek posle remija mirnih mreža i sigurnijeg izvođenja jedanaesteraca.

Međutim, baš taj trijumf nad Kolumbijom u Vankuveru, tamo gde su ranije poklekle i domaća i selekcija Alžira, mogao bi da predstavlja konačno skidanje ogromnog psihološkog tereta sa leđa ove generacije švajcarskih fudbalera, što brojni njihovi prethodnici nisu uspevali da učine. Do ovog susreta, ranije generacije “sajdžija” izgubile su četiri od pet serija penala na velikim takmičenjima, računajući i one sa prethodna tri šampionata Evrope.

Demonstriranjem vojničke discipline u defanzivi istovremeno izluđujući vihorna krila rivala, podizali su mu nivo nervoze do granice ključanja. A kada je taj mehur pukao, pojavio se put ka četvrtfinalu Mundijala, prvi put još od davne 1954. godine kada su bili i domaćini.

Nije ovo priča o fudbalerima koji su “tačni kao Švajcarci” i milimetarski precizni u na polovini rivala. Nije ni o ekipi koja igra poletno, napadački i slatko kao što je Milka čokolada. Nije ni o selekciji čija je odbrana bušna kao sir. Već naprotiv. Ovo je priča o timu koji ne umire u lepoti već zna da igra na rezultat i može konačnu pobedu da iščupa na mišiće. A to samo pojačava veru u sopstveni defanzivni bedem.

I baš o tom bedemu piše se i priča ovih dana u Argentini. Argentini, koja je na krilima jednog od najboljih fudbalera svih vremena i najboljeg strelca šampionata i dalje u konkurenciji za odbranu svetskog trona. Argentini, koja je kadra da se izvuče iz teških pozicija, u čemu baš Švajcarci vide svoju šansu u meču četvrtfinala koji je zakazan za noć između subote i nedelje. Naravno, ne u detalju da izabranici Lionela Skalonija znaju da se izvuku već da su skloni da zapadnu u “minus fazu”.

Jer, ako do toga dođe u Kanzasu, posao bi mogli da završe disciplinovani i tehnički prilično dobro doterani Švajcarci. Tada bi se u daljini možda i nazreo prekid serije neuspeha protiv “gaučosa”, sa kojima su se kroz istoriju sastali sedam puta – dva meča su odigrana na Svetskim prvenstvima, a pet pod oznakom “prijateljski” – i nijednom nisu pobedili.

Posebnu čvrstinu ovom modelu daje golman Gregor Kobel, koji je u poslednjoj utakmici grupne faze sa Kanadom i meču osmine finala sa Kolumbijom proglašen za najboljeg pojedinca susreta. Ne slučajno, sigurno. Ukupno je u pet odigranih mečeva na Mundijalu zaustavio 16 šuteva protivničkih fudbalera, uz tri primljena gola – po jedan u svakoj utakmici u grupi.

Ispred njega je bedem o kojem bruje i mediji u zemlji tanga. Formirali su ga Manuel Akanđi i Niko Elvedi, koji na neverovatno siguran i direktan način uspevaju da odgovore velikoj većini postavljenih zadataka. Nisu propustili nijedan sekund na Mundijalu pa računajući i sudijske nadoknade u svim poluvremenima imaju zajedno više od 1.000 minuta na terenu. I za to vreme dobili su samo jedan žuti karton, a zaradio ga je defanzivac Borusije iz Menhengladbaha protiv Bosne i Hercegovine. Sve to kao dodatak na informaciju da sve probleme rešavaju gotovo bez kiksa. Da li će im biti lako protiv Mesija i ekipe? Neće. Da li će se predati bez borbe? Nipošto.

Dok je na levoj strani siguran Rikardo Rodrigez, koji je imao dosta muka u meču sa Kolumbijcima, deluje da je selektor Murat Jakin u kapitenu Monaka Denisu Zakariji konačno pronašao rešenje za desni bok. Pokušao je on sa Vidmerom i Hakesom da zatvori rupu koja je zjapila na tom delu terena još od penzionisanja Stefana Lihtštajnera, ali nije uspeo. Tek je spuštanjem defanzivnog veznog rođenog u Ženevi dobio ono što je tražio – dinamiku, eksplozivnost i dobar centaršut i sa te strane.

Hvalospeve, s pravom, dobija i kapiten Granit Džaka, od čije čvrstine na sredini terena umnogome zavisi i kreativnost ka ofanzivi. U paru sa Remom Frojlerom čini dobru “zaleđinu” triju ispred sebe, čiji će važan šraf ukoliko se oporavi od povrede biti Johan Manzambi, strelac tri i asistent za dva gola na ovom Mundijalu. Ruben Vargas i Dan Endoj trebalo bi da budu na krilnim pozicijama, odakle će im osnovni zadatak biti da preciznim centaršutevima pronalaze Brila Embola.

Nakon što su se Švajcarci osvetili Kolumbijcima za poraz na Svetskom prvenstvu 1994. u grupi, posle kojeg su u osmini finala naleteli na furioznu Španiju, sada će pokušati da ispostave račun i Argentincima za neuspeh u Sao Paulu 2014. u istoj rundi. Tada je sve mirisalo na jedanaesterce, što bi osnovni cilj “sajdžija” mogao da bude i sada, ali je Anhel Di Marija u 118. minutu obradovao svoju naciju. San o podvigu ostao je na stativi koju je glavom u sudijskoj nadoknadi pogodio Blerim Džemaili.

Sa tog Mundijala datira i jedina pobeda iz deset pokušaja nakon 90 minuta nad nekom selekcijom iz Južne Amerike, pošto je nadigran Ekvador. Za drugu, ali mnogo vredniju, Švajcarci koji su ostali kod kuće organizovaće “pomoć” sa ulica i iz barova širom Ciriha, Bazela i Berna. Tamo su planirane žurke tokom čitave noći. Još samo da budu sa srećnim krajem.

Bilo kako bilo, Švajcarci su već rekordno naplatili dosadašnje rezultate na Mundijalu. Već su zaradili 15,3 miliona franaka, a još jedna pobeda donela bi im dodatnih 6,5 miliona “švajcaraca”. Dovoljno da se kriglom piva počasti svako ko neće spavati tokom noći predstojećeg vikenda.