Smrt, porez i francuski štoper u Čelsiju

Znate onaj osećaj kada vas godinama ili čak decenijama kasnije udari nostalgija? Tada pokušavate da probudite onaj stari osećaj, da stvari rade kao što su nekada radile. Želite tu sreću. Ali čak i kada u fiokama, na tavanu ili Internetu nabasate na nešto iz srećnijih vremena, one ne mogu da pruže onaj nekadašnji osećaj. Nešto fali, nešto nije isto – mi, ta stvar, oba...

Na prelazu između dva milenijuma, u jednom od najlepših perioda u Čelsijevoj istoriji kada se otrgao iz kandži prosečnosti i počeo da izrasta u velikana kakav je danas, jedna stvar je bila obavezna za klub – postojanje francuskog (češće francuskIH) štopera u timu.

Deluje da Čelsi poslednjih godina pokušava baš to – da kupovinom centralnih defanzivaca iz Francuske vrati taj dobar stari osećaj jer oni koji su tada igrali na Stamford Bridžu bili su dobri, bili su baš dobri. Vilijam Galas, Frank Lebef, Marsel Desaji... Svi sa preko 200 nastupa za klub, a ovaj poslednji je bio i kapiten. Jedino Bernar Lamburd nije izgradio kultni status u Čelsijevim almanasima, već je uskakao u tim po potrebi.

Poučeni dobrim iskustvom, kada se završilo doba Džona Terija, Tijaga Silve, Gerija Kejhila, pa i Ridigera i štoperskih dana Aspilikuete, klub se okrenuo ka igračima koji poseduju pasoš države sa kojom Engleska deli Lamanš. Bio je, doduše, tu i Kurt Zuma, od kojeg su neki od navedenih probali da naprave kvalitetnog defanzivca, ali bezuspešno.

Talas je krenuo 2020. sa Malangom Sarom koji je stigao kao slobodan igrač iz Nice i za četiri godine nastupio samo 21 put u plavom dresu. Poslednjeg dana avgusta 2022, posle dobrih igara u Lesteru, stigao je tada 21-godišnji Vesli Fofana za ogromnih 80 miliona evra. Posle dve utakmice zaradio je „lakšu“ povredu kolena zbog koje je odsustvovao „samo“ četiri meseca. Navodnici su tu jer je na pripremama pred narednu sezonu doživeo onu najtežu – pokidao je prednje ukrštene ligamente kolena i propustio celu takmičarsku godinu. A kada se vratio, kako to i biva, mučile su ga povrede mišića usled tolike pauze, pa jedva da je do danas uspeo da spoji pet mečeva kao starter.

Dok se Ves oporavljao od prve povrede, iz Monaka je u januaru 2023. za 38 miliona evra stigao Benoa Badijašil. Mlad (tada 22), a opet, sa tri i po sezone u prvom timu jednog od najjačih klubova u Ligi 1, iskusan i levonog... Zvučalo je obećavajuće. I ostalo je na tome. Svaki put kada bi lopta bila u radijusu od dva metra oko njega, mirisalo je na grešku.

Na istoj adresi i za sedam miliona evra više, u narednom prelaznom roku kupljen je nešto iskusniji Aksel Disasi. I izgledao je verovatno najbolje od svih svojih sunarodnika. Ali nakon što je bio standardan u sezoni 2023/24 (mada je sa njim tim samo pet puta sačuvao mrežu), skrajnut je u drugi plan i slat na pozajmice – najpre u Aston Vilu, a onda i u Vest Hem, gde je bio odličan. No, očigledno, nedovoljno jer ga Ćabi Alonso, kao ni Badijašila, nije uvrstio među putnike na pripreme i radi se na njihovim prodajama.

Iako je pre samo pet godina osvojio Ligu šampiona, a prošle Svetsko klupsko prvenstvo, usled diskutabilnih odluka novih američkih vlasničkih struktura, „plavci“ kao da polako tonu u onu prosečnost iz koje su pobegli. Veliku ulogu u tome imaju i navedeni igrači koji nikada nisu doneli sigurnost u odbrani, niti zaigrali blizu nivoa koji su na Stamford Bridžu postavili njihovi slavni sunarodnici, iako je na njih (računajući i Zumu) potrošeno skoro 180 miliona evra.

I svi su bili kao preslikani. Da li je Francuska država koja i danas ima najviše kvalitetnih štopera? Verovatno, uz Holandiju. Ali samo je jedan svetska klasa – Vilijam Saliba, a još par njih, pre svih Konate i Upamekano, su blizu toga. Ostali deluju kao klonovi proizvedeni na fabričkoj traci u velikim količinama i sa istim fabričkim greškama. Doneće snagu, brzinu i poneke kvalitetne mečeve, ali i manjak koncentracije, greške i nedostatak liderskih sposobnosti – baš takve karakteristike su imali i Čelsijevi Francuzi. Bili su daleko od Konateovog, a kamoli Salibinog nivoa.

I nije mu bilo dosta jer, očigledno, ovaj klub od takve transfer politike neće odustati sve dok ne nađu novog Desajia. Tako će Maksens Lakroa – novo pojačanje Čelsija – kada upiše minute u dresu Čelsija postati 25. Francuz, od čega jubilarni 10. štoper, koji je to uradio.

https://twitter.com/FabrizioRomano/status/2080571536776311069

Doskorašnji stub odbrane Kristal Palasa će se iz južnog u zapadni deo prestonice preseliti za 61 milion evra. Tamo je već dve godine odličan, a posebno se istakao nakon što je u januaru Geji napustio Selhurst Park.

Prošle sezone je 26-godišnjak koji je ponikao u Sošou imao sjajne statističke brojke. Sa 50,5% uspešnosti, nijedan defanzivac nije bio bolji u branjenju situacija jedan-na-jedan, a bio je i treći po broju rasčišćavanja i sedmi po dobijenim vazdušnim duelima. Poseduje i jedan od najvažnijih kvaliteta u današnjem fudbalu – brzinu. Minule sezone je sa sprintom od 35,81 km/h bio peti najbrži štoper u Premijer ligi, odmah iza Van de Vena, Husanova, Agbadua i Brantvajta.

Takva sezona mu je donela i poziv na Svetsko prvenstvo, pa čak i priliku da u polufinalu protiv Španije baš on zameni Vilijama Salibu posle povrede. Ipak, u toj, a posebno u utakmici za treće mesto, videlo se da je i dalje daleko od njegovog nivoa. Čak ni njegovi kvaliteti koje smo spomenuli nisu došli do izražaja, pošto mu protiv Engleske brzina nije pomogla da zaustavi brojne kontranapade, a u situacijama jedan-na-jedan je bio ponižen.

Deluje da je razlog slabih izdanja na Mundijalu poprilično jasan. Momak koji vuče korene sa Gvadalupea i Madagaskara je nakon Sošoa sve vreme igrao u formaciji sa tri štopera. Tako je bilo i u Volfsburgu i u Palasu, i to najčešće kao centralni od tri igrača u zadnjoj liniji. Na formaciju sa dva štopera nije navikao jer se tako drugačije brani prostor i nema toliko pomoći saigrača. Ona često i loše defanzivce može da zamaskira u odlične, a najbliži nam je primer Strahinje Pavlovića koji nije isti fudbaler kada čini tandem u odbrani.

https://twitter.com/NnimeEndur47452/status/2078678611482255741

Srećom po Lakrou, Ćabi Alonso je svoje najveće uspehe ostvario sa formacijom koja podrazumeva tri centralna defanzivca. Ipak, u Realu je pokušao da se preorijentiše i na četiri igrača pozadi – što nije prirodno ni baskijskom menadžeru, ni francuskom štoperu – pa ukoliko nastavi sa tim, eto problema u najavi za Lakrou.

A ukoliko se oni pojave, niko više ne bi ni bio iznenađen. Postao bi tako samo još jedan u nizu svojih sunarodnika na toj poziciji koji se nisu snašli na Stamford Bridžu. Davno su prošla vremena Desajia, Lebefa i Galasa. Došla su neka nova u kojima su samo tri stvari sigurne – smrt, porez i loš francuski štoper u Čelsiju.