Tunel je dugačak, ali se svetlo nazire

Odavno se nije desilo, a pravo je pitanje da li nekada uopšte i jeste, da tri fudbalske reprezentacije Srbije u različitim starosnim kategorijama zabeleže pobede u istom danu. Ako su neke prethodne generacije i bile svedoci trostrukog slavlja, sigurno je da u toj situaciji dva trijumfa nisu značila i plasman na veliko takmičenje.

Upravo to se dogodilo poslednjeg dana marta. Dok su oči svetske fudbalske javnosti bile uprte u odlučujuću rundu baraža nakon koje su postali poznati svi učesnici predstojećeg šampionata sveta u seniorskoj konkurenciji, reprezentativci Srbije vodili su svoje bitke.

Najmlađi su tražili vizu za Evropsko, ali su je „izvadili“ za Svetsko prvenstvo. Oni nešto stariji su presekli vrpcu u najtežoj kvalifikacionoj grupi pa će zaigrati na smotri najboljih selekcija Starog kontinenta, dok su seniori opet u fazi traganja za sopstvenim identitetom pred svojim navijačima iskreirali pobedu posle preokreta. Ali, krenimo redom.  

Kada su pre godinu i po dana Igor Matić i Gordan Petrić imenovani za selektore mlađih kadeta (godište 2009), odnosno mlađih omladinaca (godište 2007), verovatno su mnogi pomislili da će i njima ekspresno videti leđa, kao što je to bio čest slučaj sa njihovim prethodnicima u fudbalskoj Srbiji. Međutim, desilo se upravo suprotno.

Oni su dobili prilično dug period na raspolaganje tokom kojeg im je jedini zadatak bio da, nakon upoznavanja sa kandidatima za nacionalni tim i adekvatnih provera kroz nekoliko selektivnih i pripremnih utakmica, oforme ekipu kadru da se pokaže i dokaže u takmičarskim duelima.

Do utakmica prve runde kvalifikacija za šampionat Evrope, koje su odigrane prošlog novembra, sakupili su 13 meseci na novoj poziciji. Tokom tog perioda bilo je i dobrih i loših rezultata, kao i uspona i padova u igri, ali su očito iskristalisani pravi timovi u obe kategorije. Kvalitet je potvrđen na terenu plasmanom u drugi krug kvalifikacija, nakon kojeg je bilo razloga za slavlje.

Tunel je dugačak, ali se svetlo nazire Watch on YouTube

Istina, kadeti nisu uspeli da ostvare primarni cilj pošto su u konkurenciji Belgije, Švajcarske i Kipra u Pančevu osvojili drugo mesto pa im je izmakao plasman na šampionat Evrope. Ipak, trijumfi protiv Švajcaraca (2:0) i Kiprana (3:1) bili su dovoljni za bodovnu zalihu koja im je omogućila da budu među četiri najbolja drugoplasirana tima i tako donesu Srbiji prvi plasman na šampionat sveta u istoriji.

Prvenstva planete u ovoj U17 starosnoj kategoriji održavaju se od 1985. godine, ali naša reprezentacija, bez obzira koju je državu predstavljala, nije zaigrala ni na jednom od prethodnih 20. Prvu priliku za to trebalo bi da ima u novembru u Kataru. Za Sava Radanovića, Vojina Marinkovića, Dragana Anokića, Adriana Stankovića, Ognjena Matanovića i njihove vršnjake do sada su, verovatno, čuli samo fudbalski skauti i drugari iz škole, ali će ih posle partija na Mundijalitu sigurno dobro upamtiti čitava Srbija.

Tunel je dugačak, ali se svetlo nazire Watch on YouTube

Nenametljiv po prirodi, Gordan Petrić je očito tu svoju osobinu uspeo da prenese i na U19 ekipu koju je trijumfalno vodio kroz kvalifikacije. Istina, da nije bilo pobede nad Engleskom (2:0) na startu druge runde, činjenica je, svi oni koji nisu iz fudbalskog sveta verovatno ne bi ni znali da se neka srpska selekcija bori za mesto na šampionatu Evrope.

Interesovanje je poraslo do te mere da je remi protiv domaćina Portugala (1:1) u drugom kolu mogao u direktnom prenosu da se isprati na Areni Sport, što bi se desilo i sa odlučujućom pobedom protiv Poljske (1:0) da je neka od tamošnjih televizijskih stanica radila produkciju meča. Ovako, za sada neviđeni gol Mihajla Cvetkovića mogao bi u narednim danima da se pojavi samo na društvenim mrežama.

Napadač Anderlehta je već igrao i za seniorsku reprezentaciju Srbije, kao i Andrija Maksimović i Veljko Milosavljević, koji su ovoga puta bili na raspolaganju stručnom štabu omladinske selekcije. Tako će, nema sumnje, biti i od 28. juna do 11. jula u Velsu, gde će ova generacija pokušati da ponovi uspeh izabranika Ljubinka Drulovića, koji su pre 13 godina „pokorili“ Evropu u Litvaniji.

Pomenuta trojka, uz Jovana Milosavljevića, Vasilija Novičića i Nikolu Simića, mogla bi da bude deo i mlade U21 reprezentacije sledeće godine na šampionatu Evrope, čiji će Srbija biti koorganizator zajedno sa Albanijom. Selektor Zoran Mirković je za martovske provere sa Kirgistanom, kao i u ranijim „prozorima“, pojedince prepuštao mlađim ili seniorskoj selekciji, ali će sigurno leta naredne godine imati na raspolaganju sve najbolje što Srbija ima u ovom uzrastu.

Tunel je dugačak, ali se svetlo nazire Watch on YouTube

San svih pomenutih i njihovih vršnjaka sigurno je da budu standardni u seniorskoj reprezentaciji, koja se pod vođstvom Veljka Paunovića još traži. To je potvrdio i pripremni meč sa Saudijskom Arabijom u Bačkoj Topoli, u kojem su „orlovi“ došli do pobede (2:1) tek posle preokreta. Iz ovog i duela u gostima sa Španijom široke narodne mase pamtiće samo makazice Strahinje Pavlovića za izjednačenje na TSC Areni, ali se nadamo da će stručni štab podrobno analizirati svaki detalj kako se pojedine greške ne bi više ponavljale.

Naredno okupljanje selektor je zakazao za jun, kada su u planu utakmice sa Meksikom i, po svemu sudeći, Argentinom na američkoj turneji, gde bi trebalo da se kroz poslednji filter odredi „kičma“ ekipe za takmičarske duele u septembru u Ligi nacija. Tada Paunovića čekaju prvi takmičarski dueli na ovoj poziciji, ako ne računamo utakmice sa Engleskom i Letonijom u kojima je imao prefiks „vršilac dužnosti“.

Martovske utakmice su pokazale da linije tima škripe gotovo do tačke bola što znači da ga u mesecima koji dolaze čeka mukotrpan rad ne bi li vratio navijačima veru u bolje sutra. Do tada, svi oni će morati da pronađu svoje favorite na šampionatu sveta u nekoj od 48 reprezentacija kako bi lakše podneli vrućinu predstojećeg leta.