Južna Amerika privlačna je gotovo čitavom svetu, lepe plaže, dobar fudbal i bezbroj prirodnih lepota koje oduševljavaju sve one koji o njoj maštaju. Dolazak španskih konkvistadora otvorio je kontinent za dolazak svih onih koji su u potrazi za boljim životom na jugu novog sveta potražili spas.  

Iako su Španci bili glavni akteri kolonizacije ovog regiona, među njima su se našli i Italijani, koji su s vremenom počeli da se naseljavaju u novootkrivenim oblastima, uključujući i današnji Čile. Prvi talasi masovnijih migracija Italijana usledili su tokom 19. i početkom 20. veka, najčešće iz severnih delova Italije, kao što su Ligurija, Veneto i Lombardija.

Danas se procenjuje da u Čileu živi preko 600.000 ljudi italijanskog porekla, čineći jednu od najbrojnijih evropskih zajednica u zemlji. Italijani su se vremenom odomaćili, izgradili svoje četvrti, crkve, škole i udruženja, čime su pronašli način da sačuvaju svoje korene, jezik i tradiciju.

Uz sve to, jedan od načina na koji su Italijani u Čileu negovali i prenosili svoju kulturu bio je, naravno i fudbal.

Pre ravno 115 godina grupa italijanskih migranata u Čileu osnovala je sportski kolektiv, koji je isprva bio fokusiran na biciklizam, pod nazivom Audax Club Ciclista Italiano. Rapidni rast popularnosti i italijanske stanovnike Čilea naterao je da počnu da ga igraju, pa je u okviru sportskog društva 1917. godine osnovana i fudbalska sekcija. Tako je južni deo prestonice Santjago, La Florida, dobio svoj klub, koji će 1922. godine promeniti naziv u Audax Italiano. 

Audax je bio jedan od osnivača fudbalske lige Čilea, a danas je jedan od tradicionalnih klubova i jedan od ranih velikana tamošnjeg prvenstva. 

Tokom svoje istorije u četiri navrata bili su šampioni i to 1936, 1946, 1948 i 1957. godine. U nekoliko navrata predstavljali su Čile na međunarodnoj sceni u Kopa Libertadoresu i Kopa Sudamerikani, no bez značajnijih uspeha. 

Ono čime može da se pohvali Audax pak jeste da je kroz njihove redove prošlo dosta kvalitetnih igrača, među kojima se ističu Franko Di Santo (počeo karijeru), povremeni čileanski reprezentativac Karlos Viljanueva, kao i braća Đino i Bruno Jakoponi. Braća Jakoponi su karijeru počeli početkom prošlog veka u Livornu, a onda su u potrazi za boljim životom otišli u Čile. Kada su čuli da tamo postoji italijanski klub odmah su postali njegovi članovi. 

Kako je Čile država u koju su stizali ljudi iz različitih krajeva sveta, tako su nastajali i klubovi njihovih zajednica, pa Audax ima neka neobična rivalstva. Njihovi najveći rivali su Palestino (klub palestinske zajednice) i Union Epanola (klub španskih doseljenika). Dueli sa Palestinom puni su naboja, jer je reč o dve velike zajednice koje su u ovu državu donele vrelu krv i svoj neobičan identitet. Manje, ali uvek napeto rivalstvo postoji i sa ekipom Union Espanola, koja ima španske korene, čime se kompletira ovaj neobičan trio. Ova rivalstva poznata su kao „Derbiji Dijaspore“. 

Audax Italiano iako nije najveći, predstavlja jedan od najupečatljivijih primera kako fudbal može služiti kao most između različitih kultura, jer sport, tradicija i identitet uvezani u jedinstvenu priču italijanske zajednice iako nisu autohtoni, lako su se primili u Južnoj Americi. Kroz više od veka postojanja, klub je aktivno oblikovao zajednicu, ostajući veran korenima, adaptirajući se u  čileansko društvo. Iako hiljadama kilometara daleko od zavičaja, Audax generacijama prenosi važnost očuvanja identiteta i kulture koji su u beli svet stigli sa Apeninskog poluostrva.