Nepune tri sedmice ostalo je do finala najstarijeg fudbalskog takmičenja na svetu. Prethodnog vikenda Mančester Siti i Kristal Palas preskočili su poslednje prepreke (Vilu i Forest) i za 17. maj zakazali duel na kultnom Vembliju. 

Najmasovnije takmičenje u Engleskoj ponovo je za kraj ponudilo priliku za romantičnu priču, iako na prvu loptu ne izgleda tako. Duel dva Premijerligaša, dve ekipe koje sezonu privode kraju sa različitim pogledima na uspešnost, kao i apsolutno drugačijim pogledom na poslednji dostupan trofej u sezoni. 

Iza Sitija je sezona daleko od očekivanja, rana eliminacija u borbi za trofeje u Premijer ligi, Ligi šampiona, štucanje u Liga kupu, pa im FA Kup ostaje prilika za utehu i makar jedan trofej u neprepoznatljivo lošoj sezoni po „građane“. Dominacija iz prethodnih sezona nije se prenela na ovu, pa je Siti više ličio na ekipe koje se zadovoljavaju sredinom tabele, rano obezbeđenim opstankom i čekanjem da se sezona konačno završi. Naravno, Siti je i dalje u igri da izbori Evropu naredne sezone, borba vraški teška i nepredvidiva, jer četiri kola do kraja treće i sedmo mesto razdvaja samopet bodova. Sitijevoj očajnoj sezoni kumovale su povrede, lični problemi Pepa Gvardiole i verovatno još mnogo faktora koji nisu, ili neće ugledati svetlost dana. Navijači rivalskih klubova sigurno prezadovoljni, „građani“ zbunjeni i razočarani, ali šta je tu je. 

Sa druge strane, takmac u borbi za poslednji trofej, ekipa iz Južnog Londona, sa velikim entuzijazmom dočekuje veliko finale. Kristal Palas je početkom ovog veka bio jo-jo tim, ulazio i ispadao iz lige, doživeo krah, potonuo u treći rang, a onda se vratio. Već gotovo deceniju „orlovi“ krstare engleskom elitom, sa manje ili više uspeha ali tu su. Kvalitet nekih ekipa, ali i veoma dobre predstave protiv jačih rivala rano su im kupili opstanak. Palas je zacementiran u donjem delu tabele, ali daleko od borbe za opstanak. Zato, rasterećno mogu da istrče krajem maja na travu Vemblija i pokušaju da učine nemoguće. Da se domognu prvog velikog trofeja u klupskoj istoriji. 

Aston Vila je prethodnog vikenda lagano odrađena i izboreno je treće finale u klupskoj istoriji, a stara narodna kaže „treća sreća“. 

Palas je u svojoj 120 godina dugoj istoriji dva put igrao finale pre ovoga. I oba puta je poklekao protiv mrskog Sitijevog rivala, Mančester Junajteda.  

 Prvi put pre tri i po decenije, 12. maja 1990. godine. Doduše pravila kupa su tada bila drugačija, pa je to finale igrano u dve utakmice. Obe na Vembliju, a prvi susret je završen rezultatom 3:3. Mark Hjuz je pogotkom u 109. minutu zakazao revanš, koji je odigran baš 17. maja. Isti akteri, isti stadion, ali crveni deo Mančestera radovao se trofeju. Pobeda Junajteda od 1:0 i prvi trofej Aleksa Fergusona na klupi „crvenih đavola“, a sve posle toga bilo je istorija. 

Drugo finale, Palas je odigrao 2016. godine, opet protiv istog rivala, ali na klupi je bio Luj Van Gal. „Crveni đavoli“ nisu više bili dominantna sila, više bleda senka nekadašnjeg velikana, što su i danas. Palas je igrao hrabro, vodio od 78. minuta golom Džejsona Pančona, ali ponovo je Mančester imao odgovor. Mata je u 81. minutu pogodio za produžetak, a onda je Džesi Lingard u 110. minutu srušio snove „orlova“ o mogućem trofeju. I ponovo prvi trofej za menadžera Junajteda. Doduše, ispostaviće se za Van Gala i jedini. No, prilike su sada drugačije, Južni London ima pravo da sanja. 

Siti se poslednju deceniju nakupio trofeja, Gvardiola je osvojio sve što se moglo osvojiti, pa se čini da Palas ima šansu. A ne samo da je ima, nego Gvardiolina četa ove sezone nije tako neumoljiva. U poslednjem susretu dve ekipe, nedavno je Siti slavio sa 5:2, iako je Palas vodio 0:2. No znao je Palas da ih muči čak i kada je Siti uspevao da melje i mnogo jače protivnike. Zato Južni London, oblast iz koje dominantno i dolaze navijači Palasa, ima čemu da se nada. 

Kad je Kristal Palas već uspeo da se nametne i ne strahuje za opstanak, u poslednjih 90 minuta može da uđe rasterećen, pokuša da nadvlada strahove i osvoji prvi veliki trofej u istoriji. Čekanje od 120 godina moglo bi da se isplati konačno. Tradicija je nesporna, ulog ogroman, a trofej na dohvat ruke. Nesumnjivo i veliki broj neutralnih navijača, tog dana biće uz Palas, jer vreme je da mali nadjačaju velike. Kao nekada što je David savladao Golijata.