Engleski fudbal bogat je rivalstvima – što lokalnim, što regionalnim. Ljubitelji ostrvskog fudbala gotovo svakog vikenda mogu da svedoče nekom derbiju, ali gotovo smo sigurni da su ovog vikenda uspeli da propuste jedan veliki derbi. Nesporno je da su ga gledali, ali pretpostavljamo da nisu znali da je reč o velikom rivalstvu. Brajton i Kristal Palas igraju derbi poznat pod nazivom A23 (po autoputu koji spaja Brajton i Krojdon, naselje iz kog Palas dolazi). Neverovatno rivalstvo, utoliko je neobičnije kada se uzme u obzir da oba kluba u grbovima imaju ptice, Brajton galeba, Palas orla.

A kada se sastanu na terenu, ima svega osim lepršavog leta ptica. Nema geografske bliskosti (ne dolaze iz istog grada) , nema istorije iz 19. veka, ali ima nečeg gotovo ličnog u svakom duelu ova dva kluba. Iskra rivalstva se zapalila pre nekoliko decenija, dalekih '70-ih, kada su se sudarili u nižim ligama. Neprijateljstvo između tadašnjih trenera Alana Malerija i Terija Venejblsa zapalilo je vatru koja i danas gori.

Na papiru klubovi su udaljeni gotovo 65 kilometara. Na terenu – deluje kao da su komšije koje se ne podnose. Rivalstvo se ne zasniva na geografiji, već na istorijskim tenzijama koje vuku korene iz 1970-ih. Upravo tada, 1976. godine, Brajton i Palas su se borili za promociju iz Treće divizije zajedno sa Mensfild Taunom.

Sezona je završena tako da su oba tima izborila promociju, ali su oba su ostala iza Mensfilda. Ipak, baš tokom te kampanje, tenzije između menadžera su eksplodirale kroz komentare, provokacije i sukobe na terenu i van njega. Već naredne godine u Drugoj diviziji, rivalstvo je dodatno pojačano Brajton je završio sezonu na vrhu, ali Palas je, pobedom nad Barnlijem u zaostaloj utakmici, preskočio Brajton i uzeo titulu sa bodom više. Taj finiš dodatno je zacementirao neprijateljstvo.

Koliko je ovo rivalstvo neobično, najbolje govori svedočenje Roja Hodžsona, igračke i trenerske legende Palasa. On je istakao, da u periodu kada je on bio igrač, niko Brajton nije smatrao rivalom.

 “Tada niko nije pričao o Brajtonu. Nisu nam bili ni na mapi. Sve se promenilo tek kad su u 70-im Maleri i Venejbls započeli to neprijateljstvo” poručio je Hodžson kada su ga pitali o ovom rivalstvu. 

Prvi duel između dve ekipe zabeležen je još početkom 20. veka, 1905. godine, kada je Kristal Palas osnovan, ali rivalstvo nije rođeno tada, ti dueli su bili kao i svaki drugi. No, rivalstvo se rađa značajno kasnije, niotkuda i u potpunosti neočekivano. Obe ekipe osnivači su Južne lige, odnosno trećeg ranga takmičenja sa početka prošlog veka. Brajton je osnovan 1901. godine, Palas četiri godine kasnije. 

Rivalstvo, dakle, nije prirodno ono je nastalo iz “sujete i ega”, a nastavilo da raste zahvaljujući pamćenju navijača.

Mediji su ovu netrpeljivost kroz godine nazvali A23 derbijem, a ponegde i M23 derbijem, po glavnim saobraćajnicama koje povezuju dva grada, Brajton i londonski Krojdon, gde se i nalazi Selhurst Park. Ipak, ono što je zanimljivo jeste da navijači oba kluba retko koriste te termine – za njih je ovo jednostavno „onaj drugi klub koji se mora pobediti“.

Do sada ove dve ekipe odigrale su 143 utakmice, Palas je (uključujući i današnji duel) slavio u 53 navrata, Brajton 50 puta, dok je nerešeno bilo u 40 susreta. 

Rivali ne mogu ni da se pohvale nekim značajnijim trofejima, utoliko je ovo rivalstvo još neverovatnije. Nijedna ekipa nema veći trofej, vrhunac obe ekipe je plasmana u finale FA kupa. 

Za dobro i vatreno rivalstvo, nisu potrebni trofeji, ono može da se rodi iz ličnog animoziteta. 

U svetu engleskog fudbala prepunom vekovnih okršaja i lokalnih netrpeljivosti, rivalstvo Brajtona i Kristal Palasa pokazuje da neprijateljstvo ne mora biti staro da bi bilo duboko. 

Možda im je trebalo pola veka da se „zakače“, ali kada su jednom počeli, nisu stali. A23 derbi danas je pitanje ponosa. I bez obzira koliko kilometara ih deli, dovoljno su blizu da se ne podnose.