Arsenal je rešio da više ne čeka. Nakon sezona u kojima su njihovi navijači gledali kako titula izmiče u finišu, odlučili su da ulože u nešto što već godinama nedostaje – pravog centarfora. Sve ukazuje na to da će to biti Viktor Đekereš, švedski reprezentativac koji je poslednje dve sezone proveo u Sportingu iz Lisabona, ostavljajući iza sebe golgeterski trag koji teško može da se zanemari.

Statistika sama za sebe govori dovoljno: 97 golova za nešto više od 8.400 minuta, što je ekvivalentno 93 kompletne utakmice. Dve titule šampiona Portugala, dve Srebrne lopte za najboljeg strelca lige i gotovo svakog vikenda isti prizor – Đekereš u punom trku, kako razdvaja štopere i zakucava loptu u mrežu. Njegov učinak u Sportingu nije rezultat pukog slučaja, već jasne filozofije igre i brutalnog fizičkog profila koji mu omogućava da bude konstantna pretnja.

Đekereš nije napadač koji će se spuštati duboko i povezivati linije. On napada prostor, pravi haos u poslednjoj trećini i traži svaki metar koji odbrana protivnika ostavi nezaštićenim. Statistički gledano, radi to više nego bilo ko drugi – prošle sezone imao je 85 sprintova bržih od 25 km/h iza protivničke odbrane. To je više nego duplo od bilo kog drugog špica u portugalskoj ligi. Za poređenje, lider Premijer lige u toj kategoriji bio je Nikolas Džekson iz Čelsija – sa 61 takvim trkom.

Njegovo kretanje bez lopte retko kada uključuje povratak u sredinu; on ide napred, ka golu, a kada oseti slabost u linijama, ubacuje se sa boka, koristi široke zone i silovito napada protivnika. Ima naviku da vuče štopera za sobom, a kada to uradi, traži povratnu loptu i završava akciju sa lakoćom. Snimci iz utakmica protiv Boaviste  jasno pokazuju kako koristi svoje telo, prostor i vreme – ne samo da trči brzo, nego trči pametno.

Ali nije samo tranzicija ono u čemu je opasan. Đekereš se itekako snalazi u gužvi. Gotovo četvrtina svih njegovih dodira prošle sezone bila je unutar šesnaesterca. Njegov osećaj za prostor i instinktivno pozicioniranje omogućavaju mu da bude u isto vreme i neumorni trkač i klasični “poacher”. 

Zna da pronađe ugao, zna da prevari čuvara, zna da završi akciju čak i kada situacija deluje bezizlazno. Jedan od primera je i njegov pogodak protiv Azerbejdžana za Švedsku – slabija noga, tesan prostor, oštar ugao, ali Đekereš precizno pogađa dalji donji ugao. Takve stvari ne mogu da se nauče – s tim se rađaš ili ne.

Njegov učinak u Sportingu posebno je zanimljiv kada se zna koliko Arsenal muči muku s levom stranom napada. Prošle sezone samo 32,9% njihovih ofanzivnih dodira dolazilo je iz te trećine terena – najmanje u celoj ligi. 

Dok su Saka i  Edegor uspevali da konstantno kreiraju sa desne strane, levi bok je često bio zanemaren. Đekereš bi mogao da razbije tu jednostranost – njegova prirodna težnja da napada iz širokih zona može da unese novu dinamiku u Artetin sistem.

Naravno, neće sve biti idealno. Premijer liga nije Primeira. U Engleskoj se timovi daleko češće brane u dubokom bloku, ostavljajući vrlo malo prostora za ubacivanja u punoj brzini. U takvim utakmicama, Đekereš će morati da pronađe alternativne načine da doprinese. To će značiti borbu u šesnaestercu, duel igru, stalni pritisak na štopere. Dobra vest za Arsenal je to što je upravo to radio u Čempionšipu – u periodu u kojem je nosio dres Koventrija, pokazao je da zna da se nosi sa fizički dominantnim defanzivcima. 

Golovi koje je postizao protiv ekipa poput Milvola nisu produkt tranzicije – već plod snage, upornosti i čiste egzekucije.

Ako ima slabost, to je igra glavom. Iako je fizički moćan, Đekereš prošle sezone nije postigao nijedan gol glavom. Tek 12,5% njegovih šuteva došlo je iz vazduha, a iako je bilo nekoliko solidnih pokušaja, promašaji iz izglednih situacija poput one protiv Arouke pokazuju da taj segment igre još uvek nije do kraja razvijen.

Tu dolazimo do ključnog pitanja: koliko su brojevi iz portugalske lige prenosivi? Primeira je kvalitetna, ali ni približno kao Premijer liga. U poslednjoj evaluaciji snage liga, portugalsko prvenstvo bilo je osmo na svetu, ali čak 11 od 18 klubova rangirano je ispod 300. mesta. Boavista, kojoj je Đekereš dao četiri gola u aprilu, bila je na 786. mestu.

Ipak, postoji presedan – Erling Haland. Norvežanin je imao sličan profil kada je dolazio iz Bundeslige, sa mešavinom brutalne snage i efikasnosti. Premijer liga mu je oduzela prostor, ali nije golove. Haland je prilagodio igru, ostao relevantan i odlučujući, jer su mu fizičke prednosti i osećaj za završnicu ostali netaknuti.

Đekereš možda neće imati Halanda kao merilo, ali je jasan potencijal da Arsenal dobije nešto što trenutno nema – napadača koji ne čeka da mu se lopta servira, već je sam stvara. Njegov pristup je bez kalkulacija: pun gas, stalno kretanje, stalna opasnost. U timu koji je građen da kontroliše utakmice, takva varijanta u napadu može da bude razlika između drugog mesta i šampionskog pehara.

Ako Arsenal konačno želi da prekine 20 godina dugu potragu za titulom, vreme je da preuzmu rizik. A Viktor Đekereš je rizik koji vredi preuzeti.