Fudbal podeljen na četvrtine

Ne znam da li je zato što starim, hteo to da priznam ili ne, ali mi se stvarno čini da se fudbal mog detinjstva i detinjstva moje dece dijametralno razlikuju. Da su to dva potpuno različita sporta. I da je ovaj noviji sve više negledljiv.

U onom negdašnjem bilo je važno predriblati rivala, ali ga ne poniziti. Sada je važnije pretrčati ga i ostaviti u prašini dok istovremeno nabijate statističke parametre u crveno. Onomad su se igrači nadmudrivali, ali ne i varali. Danas je potreban dodatni sudija u nekoj tamo, dalekoj sobi da bi ispravio eventualnu grešku kolege na licu mesta, ali i ukazao na potencijalnu prevaru igrača. Nekad je bilo bitno prodati foru. Sada je bitno prodati reklamni prostor tokom utakmica.

Shvatio je to odavno i Đani Infantino, u biti pravnik, advokat i generalni sekretar, kod kojeg su fakti i finansije zavedene pod konac. Ili bi bar tako trebalo da bude, što će pokazati godine koje dolaze. I baš zato, džabe mu poliglotska titula jer na engleskom, italijanskom, nemačkom ili francuskom, donekle španskom, portugalskom i arapskom, očito zna pravilno da izgovori money, soldi, Geld, argent, dinero, dinheiro i mal, a mnogo ređe koristi – ili nikada – milozvučnu sintagmu the beauty of football, la bellezza del calcio i ostale varijacije na temu.

Svašta je taj Infantino implementirao u evropski fudbal, dok je od 2000. do 2016. rapidno napredovao po kancelarijama u Nionu. Ruku na srce, bilo je tu i dobrih stvari poput uvođenja Lige nacija i finansijskog fer-pleja (naravno, opet u vezi sa parama). Ipak, realnije je da će njegov boravak u Evropskoj kući fudbala ostati upamćen po razuđivanju kvaliteta na šampionatima Starog kontinenta, na koje je omogućio dolazak čak 24 reprezentacije, kao i po razuđivanju domaćinstava jer je učestvovao u implementaciji ideje da se utakmice na jednom prvenstvu Evrope igraju u čak 11 različitih gradova i država, što se i dogodilo u postkoronovskoj 2021.

Na čelo Svetske kuće fudbala došao je 2016. i od tada ga prate kontroverze u vezi sa izborom Katara za domaćina prošlog i Saudijske Arabije za organizatora šampionata sveta 2034. godine. Uspeo je da spoji kontinente kroz domaćinstva jer će ove godine Sjedinjene Američke Države, Meksiko i Kanada ugostiti rekordnih 48 reprezentacija, a za četiri godine to će učiniti Španija, Portugal i Maroko, uz asistenciju Argentine, Urugvaja i Paragvaja.

I, nadasve, podelio je fudbal na četvrtine. Ne zbog igrača već zarad zabave i novca. Istina, informacija da će na predstojećem šampionatu sveta u Severnoj i Srednjoj Americi svaka od 104 utakmice biti prekinuta na po tri minuta na sredini svakog poluvremena plasirana je tako kao da je to učinjeno zbog neposrednih aktera, usled očekivanih velikih vrućina, ali realnost je drugačija. Iza ove realizacije krije se ideja da se zaradi još malo para prodajom reklamnog prostora unutar utakmica, a poznajući postulate američke ekonomije biće tu mesta i za Coca-Colu i za McDonalds i sve ostale ekspres proizvode. Amerikanci su, dakako, prvi “provalili” sistem, a Infantino će samo na njihovom terenu infiltrirati već dokazane modele poslovanja.

Takođe je poznato i da će se VAR sudije sve više “mešati” u posao arbitra na terenu. Sada će moći da se menjaju odluke ukoliko je pogrešno dosuđen udarac iz ugla ili aut, kao i u slučaju dodeljivanja drugog žutog kartona. Sve to znači da ćemo sve češće gledati ekrane kraj terena unutar televizijskih ekrana. A oni na licu mesta imaće više vremena da skoknu po (bezalkoholno) pivo, džinovski sendvič ili porciju pomfrita. Zabava za čitave porodice može da počne.

Sve smo bliži pauzama u utakmicama nalik na one u mečevima NBA ili NFL lige. Znamo da se tamo trajanje mečeva odužilo u nedogled i da se o Superboulu mnogo duže priča zbog nastupa Bijonse ili neke druge planetarne muzičke zvezde umesto zbog dešavanja na terenu. Izgleda da Infantino i fudbal želi da pretvori u specijal šljaštećih efekata. I deluje da mu dobro ide.