Hajduk Split 1984. - Prečka koja se još uvek trese

Sezona 1983/84, u istoriji Hajduka iz Splita, ne predstavlja samo niz utakmica, niz pobeda i poraza. To je poezija ispisana na travi, dramski komad u više činova, ispraćen ovacijama publike, suzama radosnicama i očajanjem svih poklonika fudbala.

To je priča o generaciji koja je dotakla nebo, ali nije uspela da svoj talenat podigne na najviši nivo. I četrdeset godina kasnije, ta priča još uvek živi - u srcima starih hajdukovaca koji su bili tamo, u pričama koje očevi prepričavaju sinovima, u tišini koja zavlada kada se spomene Prekazijeva greda.

Grad koji je rodio legendu - Prag, februar 1911.

Zamislite hladni februarski dan u Pragu, daleko od topline dalmatinskog sunca i mirisa mora. Grupa mladih splitskih studenata sakupila se, u jednoj od praških pivnica, sa idejom da stvore nešto večno.

Vođena snažnim osećanjem nacionalnog identiteta i težnjom za autonomijom od Austro-Ugarske, donela je istorijsku odluku da osnuje fudbalski klub. Nešto što će biti više od sporta. Simbol slobode. Simbol otpora i nesalomivog duha Dalmacije.

Kroz decenije, kroz ratove, kroz progone, Hajduk je preživljavao i opstajao kao svoj na svome. Nizao je titule, osvajao trofeje, gradeći svoje hajdučko ime.

Zlatne decenije - Srce koje kuca za Bile

Sedamdesete i osamdesete godine donele su zlatnu eru - četvrtfinala i polufinala evropskih kupova, titule, generacije igrača koji su postajali idoli. Pod vođstvom kultnog trenera Tomislava Ivića, uz briljantne igrače poput Zlatka Vujovića i Ivice Šurjaka, Hajduk je dostigao visok renome i u evropskim krugovima.

Početkom 1980. ostvarena je pobeda koja se prepričava generacijama - 6:0 protiv Mančester junajteda. Šest komada jednom od najslavnijih klubova sveta. Na Poljudu. Pred svojim narodom. Arogancija u prijateljskoj utakmici englezima je skupo naplaćena, pri čemu su misli Hajduka bile na četvrtfinalnom revanšu protiv HSV-a.

Godine 1979. klub se sa kultnog Starog placa seli na novi stadion Poljud,  novi hram koji će postati sinonim za najluđe fudbalske noći. Splitska lepotica je izgrađena za Mediteranske igre 1979. godine, a mogla je da primi skoro 50.000 gledalaca.

A kada pričamo o Poljudu, neizbežna je i Torcida.

Osnovana je 28. oktobra 1950. godine, uoči utakmice sa Crvenom Zvezdom, od strane grupe dalmatinskih studenata iz Zagreba koji shvataju da Hajduk mora imati svoj glas. Svoj duh. Svoju vojsku. Već sledećeg dana Hajduk je u odlučujućoj utakmici prvenstva, pobedio Zvezdu rezultatom 2:1 i osvojio titulu prvaka države.

Tako se rađa najstarija organizovana navijačka grupa u Evropi. Njihove koreografije, navijanje i rituali pre i tokom utakmica postali su prepoznatljivi širom Evrope. Torcida nije samo navijanje. To je način života. To je identitet. Njihov slogan "Hajduk živi vječno!" nije pusta fraza - to je obećanje, zakletva, istina koja nadilazi vreme, podsećajući na neraskidivu vezu između kluba, navijača i grada.

I te 1984. godine, Torcida je bila spremna da stvori nešto što evropski fudbal nikada ranije nije video. Najbolju atmosferu na najlepšem stadionu u Evropi.

Sezona 1983/84 - Rat na tri fronta

Tokom te nezaboravne sezone Hajduk će igrati u tri velika takmičenja i ostvariti velike rezultate. Jugoslovensko prvenstvo će završiti na 5. mjestu, dok će u velikom finalu protiv Zvezde, osvojiti Kup maršala Tita.

Međutim, put Hajduka kroz UEFA kup će ostati duboko urezan u pamćenje ljudi.

Hajduk te godine ulazi u Kup UEFA bez velike pompe, bez najava, skoro potcenjen. Trener Petar Nadoveza zna da ima sjajnu ekipu, ali zna i da put do finala vodi preko najjačih klubova Evrope.

Pomenućemo neke od igrača koji će tokom te sezone ostaviti znoj i srce na terenima širom kontinenta. Vedran Rožić, Zoran Simović, Ivo Jerolimov, Nikica Cukrov, Ivan Gudelj, Zoran Vulić, Branko Miljuš, Zlatko i Zoran Vujović, Dževad Prekazi. I naravno, Dušan Pešić i Blaž Slišković - čovek čija će genijalnost postati legenda.

Padali su redom Universitatea Craiova, Honved iz Budimpešte, Radnički iz Niša. Ubedljive i zaslužene pobede.

Ali onda dolazi četvrtfinale. I dolazi Sparta iz Praga.

Četvrtfinale - Kad grad zadrži dah pred genijem

Prag, 7. mart 1984. - Ledena noć i penal koji boli

Sparta je u ovaj dvomeč ušla sa velikim ambicijama. Želeći da povrati nekadašnji renome na evropskoj sceni, Česi su se temeljno pripremali - proveli su čak 26 dana na turneji po Srednjoj i Južnoj Americi. Nakon što su osvojili turnir u Venecueli, stigli su u Split puni optimizma i samopouzdanja.

Oni znaju da su dobri. Oni veruju da mogu.

Pred skoro 36.000 gledalaca na stadionu u Pragu, prva utakmica završila se minimalnom pobedom domaćina. U 50. minuti, Ivan Hašek je realizovao penal i doneo Sparti prednost od 1:0.

Za Hajduk je situacija bila dodatno otežana jer Zlatko i Zoran Vujović, kao i Branko Miljuš ne mogu igrati revanš zbog kartona. Dušan Pešić je povređen. Trener Nadoveza gleda svoj desetkovani sastav i zna - moraće da izvuče čudo iz njih.

Ali Split ne sumnja. Split nikada ne sumnja kada je Hajduk u pitanju.

Split, 21. mart 1984. – Revanš na Poljudu

Split je te večeri bio u groznici. Atmosfera je bila neverovatna - prodato je tačno 48.082 ulaznice, što je predstavljalo rekordni prihod u istoriji kluba do tog momenta! Ali to nisu samo brojke - to je 48.082 srca koja kucaju u ritmu Torcide. Hiljade duša koje su se slile na Poljud, iz svih krajeva Jugoslavije, da vidе čudo.

Bele zastave vijore sa svih strana Poljuda. Nebo nad Poljudom je belo. Vazduh treperi od napetosti.

Hajduk kreće kao uragan, od prvog minuta je krenuo u napad, odlučan da nadoknadi zaostatak. Svako dodаvanje je bitno, svaki start je na ivici, svaki igrač оstavlja poslednji atom snage na terenu za svoj Hajduk. Sparta pokušava da izdrži, da preživi, da se odbrani.

Ali 18. minut donosi ono čemu se nadao svaki hajdukovac na planeti. Ivan Gudelj je u gužvi pogodio i izjednačio ukupan rezultat! Ivan Gudelj - čovek, igrač, ratnik. Split je eksplodirao, Poljud ključa. Hiljade belih zastava su ponovo podignute visoko ka nebu. Još samo jedan gol a vremena ima na pretek.

Ređaju se napadi Hajduka, šutevi, ubacivanja, šanse. Kako vreme prolazi teren na Poljudu sve više liči na bojno polje. Ne predaje se ni Sparta. Pokušava iz prekida , ali Simović čini čuda.

Usledila je velika borba do kraja. Promašuju Jerolimov, Vulić, Prekazi. Sa druge strane Česi su opasni ali Rožić spašava Hajduk.

Svi su očekivali penale i igrači Hajduka, i Sparta, i 50.000 gledalaca. Ali jedan tihi genije ne misli tako. U 119. minuti, Gudelj probija levom stranom. Fauliran je. Slobodan udarac sa strane. Oko 20-25 metara od gola, ali skoro iz ugla.

Umesto predvidljivog centaršuta, Blaž Slišković je "prodao lažnjak" celom stadionu, ali i golmanu Sparte i direktno šutirao na gol! Lopta je završila u mreži! 2:0 za Hajduk. Veliki Blaž Slišković. Tihi genije.

Poljud je bukvalno eksplodirao. Oduševljenje koje je obuzelo stadion bilo je neverovatno. Ludnica. Kažu da Split nikada ranije nije video takvu erupciju emocija. 50.000 ljudi vrišti, skače, grli se. Slavlje je trajalo duboko u noć, a Hajduk je bio u polufinalu Kupa UEFA!

Polufinale - Totenhem i propuštena šansa za finale

Nakon herojskog izbacivanja praške Sparte, u grotlo Poljuda stigli su Englezi iz severnog Londona. Totenhem je bio moćan tim sa Glennom Hodleom i ubojitim Stevenom Archibaldom, mada ovaj prvi nije nastupio na Poljudu.

11. april 1984, Poljud

Pre nego što je utakmica uopšte počela, 11. aprila 1984. godine, desio se bizaran incident koji će zauvek ostati upamćen u navijačkom svetu. Dok su se igrači pripremali, navijač Hajduka je preskočio ogradu, uleteo na teren i na centru Poljuda slomio vrat petlu - za kojeg je mislio da je simbol londonskog kluba.

UEFA je kaznila Hajduk sa 3.000 švajcarskih franaka i zabranom da sledeću domaću evropsku utakmicu igra na Poljudu. Ali tog trenutka, nikoga nije bilo briga.

Hajduk je imao sjajnu ekipu, možda i najjaču u svojoj istoriji, i na blatnjavom terenu Poljuda nadmudrio je goste iz Londona pred 40.000 gledalaca. Ipak, Spursi su poveli čudnim golom Marka Falca u 19. minuti.

Ivan Gudelj, jedan od najboljih igrača na svetu u tom trenutku imao je sve. Tehniku, viziju, srce. Trener Pero Nadoveza ga stavlja na beka da čuva Stevea Archibalda, najboljeg igrača Totenhema.

Međutim, najbolji igrač Hajduka zaustavlja rukom jedan naizgled bezopasan centaršut. Sudija iz Francuske je odmah pokazao na belu tačku. Simović je fenomenalno odbranio penal, ali se lopta odbila nazad u šesnaesterac i nakon haotičnih odbijanja, Falco ju je nekako ugurao u mrežu - 0:1.

Gudelj stoji. Ne može da veruje šta je uradio. Na Poljudu muk. Nije dobro krenulo, ali nema predaje.

Usledili su napadi Hajduka i velike šanse Vulića, Sliškovića i Cukrova, ali bez promene rezultata do kraja prvog poluvremena.

Na poluvremenu, u svlačionici je pakao. Gudelja saigrači jedva smiruju. Oseća da mora da se iskupi. Mora da popravi grešku.

Tako I biva.

Ponovo se ređaju šutevi i šanse igrača Hajduka, ulazi i Prekazi, ali je opet Gudelj glavni akter. Nakon velike gužve ispred gola gostiju u 67. minuti, Gudelj izjednačava na 1:1. Takođe, i za potpuni preokret, opet je jedan od najzaslužnijih bio Gudelj.

Korner je izveo Slišković, loptu je sa druge stative glavom vratio Gudelj za odličnu priliku Dušana Pešića, koji je glavom pogodio u malu mrežu za 2:1. 77. Minut.

Poljud i po jakoj kiši ključa kao vulkan! Do kraja ima dosta vremena. Hajduk napada, stvara šanse. Moglo je biti i 4:1. Ali ostaje gol prednosti , za nadu u prolaz u finale.

I Hajduk zna, bio je bolji, ali u Londonu mora biti oprezan i mora dati makar jedan gol.

London, 25. april 1984. - Noć kada se prečka tresla

Stari White Hart Lane. Hajduk dolazi bez Zlatka Vujovića i Blaža Sliškovića. Desetkovan, ali hrabar. Od početka igra Prekazi.

U 6. minutu nakon kornera i gužve , neko od igrača Hajduka nesmotreno igra rukom ispred kaznenog prostora. Ponovo ruka. Ponovo kobna ruka. Slobodan udarac. Hazard šutira. Simović se proteže, ali lopta prolazi. 1:0 za Tottenham.

Hajduk nastavlja da pokušava. Napada, stvara šanse, ali je i Totenhem agresivan. I onda poslednji minuti prvog poluvremena. Dževad Prekazi izvodi slobodan udarac sa oko 30 metara od gola, po sredini. Lopta leti kao tane pod samu prečku, ali je golman odbija tako da prečka nastavlja da se trese i nakon što je uhvatio loptu u naručje. Kažu da se ta prečka tresla još dugo nakon završetka utakmice.

Bila je to prečku koja je mogla promeniti sve. Velika šteta za Hajduk i Prekazija. Bilo je tako blizu.

U nastavku se smenjuju šanse pred oba gola, vodi se bespoštedna borba, ali promene rezultata nije bilo.

Totenhem je otišao u finale.

Hajduk je ispao. Možda su bili bolji i u Londonu, ali realno, Hajduk je ipak ispao u Splitu. Tada je propuštena velika šansa da se Tottenham dokusuri. Imali su ih na dlanu. U porazu je Hajduk bio hrabar i dostojan svoga imena.

Grad koji živi za svoj klub

Četrdeset godina kasnije, Split i dalje pamti.

Pamti se Bakin "lažnjak" u 119. minuti. Pamti se kako je Gudelj prevazišao sebe i postao heroj. Pamti se prečka Dževada Prekazija koja se zatresla i odnela jedan veliki san mnogih generacija Hajduka.

Toliko puta Hajduk je bio na korak od finala. Toliko puta je dotakao nebo, ali nije uspeo da ga zagrli. Toliko puta je sudbina bila okrutna. Ali, da li to umanjuje veličinu? Da li to briše emocije?

Ne.

Hajduk je 1984. godine dao sve. Dao je dušu, dao je krv i ostavio srce na terenu. Dao je snove 50.000 ljudi koji su verovali i trasirali put za sledeće generacije. Na tom putu ostaje priča o gradu koji živi za fudbal i za Hajduka. O Splitu, gradu koji živi za svoj klub. O Torcidi, najstarijoj navijačkoj grupi Evrope, koja i danas, četrdeset godina kasnije, čuva transparent "Hajduk živi vječno!"

Možda je prečka sprečila gol tog aprila 1984. godine.

Ali nije sprečila večnost.